Nakon što su 2017. godine u požaru u fabrici „Milan Blagojević“ u Lučanima stradala dva radnika, porodica najmlađeg radnika počinje da zahteva odgovornost. Umetničku grupu „Korektiv“ na obradu ovog događaja inspirisala je scena koja se dogodila ispred suda u Ivanjici 2019. godine, kada se 800 ljudi okupilo kako bi pružili podršku ne porodici koja traži pravdu, već direktoru fabrike.
Korektiv predstavlja neformalnu zajednicu pozorišnih radnika i radnica, a Lena Baljak, članica kolektiva za Mašinu istakla je kako su oni prepoznali samoorganizovanje kao jedini put da se danas u Srbiji stvara angažovana i društevno odgovorna umetnost.
Glumac Srđan Kner ranije je za Mašinu opisao slučaj u Lučanima kao „Srbiju u malom.“
„Kroz ovaj jedan slučaj zapravo možemo da vidimo i ostale slučajeve koji su se dešavali, a i uopšte kako je funkcionisala fabrika u kojoj se izvozi oružje i kako profiterstvo funkcioniše i koliko je zapravo radnik potlačen u jednoj takvoj mašineriji.“
Paralelno sa tragedijom u Lučanima predstava opisuje i samu istoriju razvoja mesta s dolaskom fabrike i ovi tokovi grade jednu celovitu sliku individualne patnje koja niče iz surove realnosti industrijog ustrojstva koje je izvozilo barut korišćen za ratove u kojima su stradali milioni ljudi.
Porodična tragedija postaje ilustrativna za odnos modernizacije i tehnološkog razvoja prema životu radnika, ali je u konkretnom političkom kontekstu problem dodatno usloženjen korupcijom i apatijom kolektiva nad izgubljenim životom.
„Rad naš namenski“ je dokumentarna predstava koje kombinuje dijahronijski prikaz tragedije pri čemu glumci na mahove preuzimaju uloge stvarnih ljudi i dočaravaju razgovore koje su oni vodili sa porodicom. Tako publika ne dobija samo podsećanje na potresne detalje borbe već se oseća kao da proživljava te trenutke sa porodicom Milivojević. Na tabli koja se nalazi u središtu scene, izvođači kače fotografije svih onih koji su se ogrešili o porodicu. Iznad publike, a i glumaca koji sede, ove fotografije lebde kao podsetnik na one koji su bili iznad vrednosti izgubljenog života, a pojedini i iznad zakona.
Predstava kao prelaz iz kulturnog u društveni događaj
Predstava je već bila izvedena u Beogradu i u Kraljevu u junu ove godine, a dramaturg i deo grupe „Korektiv“ Borisav Matić opisao je to iskustvo kao potresno za porodicu, publiku i tim koji stoji iza predstave.
Matić objašnjava kako su od početka rada na predstavi želeli da imaju premijeru u zapadnoj Srbiji, u regionu tesno vezanom za tragediju porodice Milivojević. On podseća da sama Ivanjica ima posebno značenje za njih, jer se tu porodica suočila sa ostrašćivanjem od strane zajednice ispred osnovnog suda u Ivanjici 2019. godine.
„Nas je ta scena inspirisala da radimo ovu predstavu i zapitali smo se kako je čitava zajednica od koje bi porodica trebalo da očekuje solidarnost, mogla tako okrutno da se okrene protiv nje,“ kaže Matić koji najavljuje predstavu kao svojevrsni ’egzorcizam’ u mestu gde se zajednica okrenula protiv Milivojevića.
Porodica Milivojević po prvi put je sinoć u Ivanjici gledala izvođenje predstave, dok su se u junu pridružili izvođačima tokom poklona.
Matić navodi kako se tada dogodio neki ’energetski proces’, što je očekivao i od sinoćnjeg izvođenja.
„Publika koja je sat i 40 minuta slušala fakte iz ove dokumentarne predstave videla je tada prave ljude o kojima se radi, ljude koji su prošli kroz tu traumu i na neki način je zbog te situacije ova predstava prerasla iz kulturnog u društveni događaj,“ kazao je Matić.
Značaj predstave za porodicu Milivojević
Milovan Milivojević, otac stradalog dvadesetpetogodišnjeg Milomira Milivojevića, za Mašinu izrazio je zahvalnost čitavoj ekipi koja stoji iza predstave i poželeo je da predstava prođe čitavu Srbiju, ali dodaje da misli da će to biti teško dok se ne promeni vlast.
„Da smo imali podršku od početka, davno bi ovo bilo završeno i davno bi bila doneta presuda. Međutim, kad sam ja krenuo u ovu borbu, bio sam sam protiv svih: protiv fabrike, protiv države, protiv suda, protiv režima.“
Smrt sina za čitavu porodicu predstavlja nešto s čime se bore već skoro 10 godina i stoga im neizmerno znači da ovaj događaj ostane u sećanjima drugih.
„Milo nam je da se neko setio moga sina i nas. Da je jedno dete izgubilo život, na pravdi Boga, da je otišao na posao, da se više nije vratio, da se nisu poštovali propisi, da je izgorelo dete u majici, da se sve desilo pred mojim očima,“ rekao je Milivojević, još jednom izrazivši zahvalnost što postoje ljudi koji čuvaju ovaj događaj u kolektivnom sećanju.
Milivojević smatra da je u vremenu medijskog mraka bilo teško informisati se o slučaju njegovog sina, i stoga se nada da će ekipa sa predstavom proći što više mesta u Srbiji.
„Bar će ljudi sa ovom predstavom čuti, saznati da je tamo neko dete u Lučanima izgorelo na pravdi Boga, da je neki Milovan Milivojević tamo vodio borbu za pravdu i istinu. U državi gde ne postoji nijedna institucija gde je sve pod patronatom i pod vlašću jednog čoveka, gde je sudstvo tako kako jeste,“ govori Milivojević.
On se nada da će se ovom predstavom u ljudima probuditi svest i da će se suočiti sa time da žive u zemlji gde nema pravde i istine.
„Hvala im puno što će kroz njihovu predstavu moje dete nastaviti da živi i da se čuje da je postojao i da je nastradao i da nije pravdu dočekao-da ja nisam dočekao pravdu za njegovu smrt. Faktički niko nije kriv, kao što za nadstrešnicu niko nije kriv, ni za sve ostalo. Hvala im puno.“
M.P.
