Pobeda Endži Nikson na demokratskim primarnim izborima za Senat na Floridi najnoviji je veliki uspeh kandidata povezanih sa DSA, a posebno je značajan jer je Nikson pobedila Aleksa Vindmana čija je kampanja bila znatno bolje finansirana. Preokret koji je u centar pažnje doveo DSA su izbori za gradonačelnika Njujorka koje je dobio Zohran Mamdami 2025. godine.
Nekoliko meseci nakon njegove neočekivane pobede, Mamdami insistira na univerzalnoj dečijoj brizi, popravljanju infrastrukture grada i stabilizovanju stambenog pitanja. Mamdamijev mandat predstavlja prekretnicu za položaj DSA unutar američkog političkog miljea, put koji je od 2016. godine otvorio Berni Sanders.
Istraživač na Fakultetu političkih nauka, Nikola Ilić, za Mašinu objašnjava da ovo nije prvi put da se neka partija nametnula izvan okvira američkog dvopartijskog sistema kao svojevrsna alternativa. Ilić napominje da su demokrate šire i manje homogene u ideološkom smislu i da je okviru samih demokrata teže identifikovati jedan konkretan ideološki pristup.
„Kod demokratskih socijalista ima malo manje razlika i oni prosto znaju da žele da se postave kao neko ko je više levo u odnosu na demokrate, a u demokratama se i dalje odvija borba hoće li biti malo više levo ili će ostati na tim centrističkim pozicijama.“
Komentarišući gradonačelničke izbore u Njujorku, Ilić tvrdi da Mamdamijeva poruka uliva određeno samopoverenje kod ostalih kandidata i da on na neki način samim svojim prisustvom, svojim diskursom i idejama koje on nudi i stvari o kojima govori, pruža neku vrstu potrebne podrške svim ovim ostalima.
„Stvari o kojima progresivno krilo i demokratski socijalisti govore jesu popularne i jesu problemi sa kojima se američko stanovništvo suočava,“ ističe Ilić.
On dodaje da je kod mlađih generacija prisutna okrenutost socijalističkim idejama i rastući odijum prema kapitalizmu.
„Kapitalizam prosto ne može njima da pruži neke stvari koje se smatraju normalnim, očiglednim, ljudskim. Mladi zato hrle da pronađu odgovor u ovim kandidatima koji nude neke korenitije promene.“
Pozicije koje osvajaju članovi DSA i njima bliski kandidati mogu značajno uticati na strukturu Kongresa i promene na narednim izborima. Prema Iliću, ovo je ključno pitanje jer utiče na poslednje dve godine Trampovog mandata.
„U slučaju da u Kongresu postoji većina koja je protiv njega, možda će se čak ići na neke pokušaje impeachmenta. Ne bi to trebalo da nas začudi da se ponovo pokuša tako nešto. Naravno, u slučaju da Kongres ostane republikanski dominantan, prosto će Trump imati odrešene ruke i on će ići do kraja, jer on posle toga nema reizbor.“
Zašto radnici glasaju za desnicu?
DSA, kao i druge socijalističke partije, obraća se običnom građaninu težeći da svojim reformama donese dostojanstveniji život radnicima, mladima i ugroženim grupama. Određene grupe za koje bismo očekivali da glasaju za socijalizam jer je više u skladu sa njihovim socioekonomskim interesima okreću se populističkim kandidatima, a Ilić navodi globalne primere glasača glasača Le Pen, glasača Salvinija i Meloni, glasača AFD-a, ali zaokret se u Americi dogodio pre svega s Trampom u 2016. godini kada je pobedio Hilari Klinton na izborima.
„Trump je za sebe imao glasove dve trećine stanovništva koje doprinosi jednu trećinu BDP-u, odnosno stanovništvo koje je u nekom relativno gorem socioekonomskom položaju,“ objašnjava Ilić, „Dok su za Hilari glasali ljudi koji su doprineli sa dve trećine američkom BDP-u, oni imućniji.“
Ilić opisuje promenu koja se dogodila u samoj strukturi biračkog tela – demokrate su bile partija onih koji su u gorem socioekonomskom položaju, a republikanci, barem bi trebalo bili su predstavnici krupnog biznisa, krupnog kapitala, imućnijeg dela stanovništva.
Kao moguće faktore ovog preokreta on prepoznaje starost, obrazovanje, život u urbanoj ili ruralnoj sredini.
Zaokret radničke klase, nižih slojeva ka desnom populizmu najčešće se pripisuje kultorološkim razlozima, navodi Ilić. On smatra da u domenu kulture možemo objasniti zašto se neki radnik u nekom kraju Amerike koji je poslednjih decenija u padu okrenuo Trampu.
„Tramp govori o manjinama, o strancima, o migrantima. Kada se manje govori o socio-ekonomskim temama, ljudi se okreću glasnim desnim populistima jer oni odgovaraju na njihove kulturološke probleme ili osećaj ugroženosti.“
Desničarski populisti naglasak stavljaju na pitanje dolaska imigranata, promene kulture liberalnih vrednosti. Ilić preokret u samoj demokratskoj stranci prati od devedesetih i sa početkom dvehiljaditih: oni sve više prihvataju tržišnu logiku i sve manje se bori za ono što su tradicionalno bili njihovi glasači koji se sada nalaze u nekom vakuumu i okreću se ka desnopopulistima.
„Demokratski socijalizam u Americi postaje zanimljiv jer se on javlja kao odgovor tome što su se demokrate povukle ka centru i posebno u socioekonomskim politikama. Napravile su taj pomak da više ne predstavljaju, više ne postavljaju zahteve za nekim radikalnim promenama koji bi išli u korist tim slojevima koji sada glasaju za Trampa.“
Problem sa migrantima jasno se javlja kao mogućnost da desni populisti objedine dve pretnje: kulturološku i socioekonomsku.
„To je jasan scapegoating i veoma jasan diskurs koji oblikuje razumevanje vaših problema, odnosno mladih ljudi: ’Vi imate problem stanovanja, ali su krivi migranti.’ Nisu krivi tržišne špekulacije, loše uređenje, loši zakoni… Demokrate ne mogu više da odgovore na te probleme, republikanci su počeli da dominiraju, o tim pitanjima se upravo javljaju demokratski socijalisti koji se tada nalaze u jednom veoma teškom, ali zanimljivom položaju.“
Hladni rat u antikampanji
Kako bi uspeli da se izbore za svoju poziciju, Ilić smatra da Demokratski socijalisti moraju da se bore prvo protiv toga što su oni etiketirani kao komunisti.
Anti-kampanju sprovode ne samo republikaci već i demokrate koje su blizu centru, a ovo svođenje DSA kandidata na komuniste i antisemite, prema Iliću jedna je konstanta koja se istorijski očuvala još od pedesetih godina makartizma, a i čak i ranije.
„Praktično, kao da se podcrtava, umesto jedna borba demokrate-republikanci, jedna borba koja sada je, demokrate-establishment, odnosno centar, republikanci na desno i ovi progresivci i demokratski socijalisti na levo. Nisu više dva aktera, nego izgleda kao da su sada tri aktera koji se bore za primat.“
Sam način na koji DSA vodi svoju kampanju znatno se razlikuje od dominantog principa velikih donacija i u skladu je s njihovom ideologijom.
„Mamdami je tu pružio ono kao jedan par ekselans primer. On je išao grassroots kampanjom: okupio je volontere, išao je od vrata do vrata, na terenu je vodio kampanju. Poruke koje DSA kandidati šalju su veoma odmerene i veoma pozitivne.“
Kao jedan od zaloga njihovog dosadašnjeg uspeha, pogotovo kod mlađih generacija, Ilić vidi optimističan pristup u rešavanju nekih ključnih problema.
„Oni nisu upali u neku vrstu očaja što u Americi nemamo zdravstveno osiguranje i ljudi zbog toga imaju ozbiljne probleme, nego prosto unose neku vrstu optimizma i povoda da prosto možemo i treba da se borimo za radikalne promene koje će nama ovaj olakšati život.“
Ilić zaključuje da je ovo princip koji bi političari svuda trebalo da imaju jer je danas politika postala mnogo više stvar krupnog novca i finansiranja i velikih medijskih kampanja i odrodila se od svoje suštine.
„Zapravo je njena suština u tome da imate grassroots bazu da ostvarite komunikaciju i kontakt sa ljudima, jer je politika stvar koja bi trebala da je okrenuta ljudima, a ne donorima i velikom biznisu“, završava Ilić.
M.P.
