Telekom je omogućio korisnicima koji televizijski signal dobijaju preko antene da prate kanale koji se inače nalaze u njegovoj ponudi, među njima Kurir i Informer. Međutim, prema oceni Rodoljuba Šabića, problem nije samo u tome kome su kanali dostupni i kakav sadržaj emituju, već pre svega u načinu na koji se program distribuira.
Šabić smatra da je u užem, pravnom smislu, situacija prilično jasna: emitovanje zemaljskog televizijskog programa zahteva odgovarajuću dozvolu regulatornog tela.
„Dakle, svodi se na činjenicu da neki subjekti koji nemaju dozvolu za emitovanje terestrijalnog, zemaljskog programa emituju program. To je bez ikakve sumnje nezakonito. Ne samo da Kurir i Informer i još neki subjekti koje ste spomenuli – Blic, Euronews i tako dalje nemaju takve dozvole, nego nema ni sam Telekom. Prema tome, po meni je potpuno neupitno da je reč o kršenju Zakona o elektronskim medijima“, dodaje on.
Prema njegovom tumačenju, činjenica da Telekom za svoj potez ima poslovno ili tehničko objašnjenje ne menja pravnu prirodu postupka. Ako se zemaljski program emituje bez potrebne dozvole, sam način na koji je odluka predstavljena ne otklanja problem.
„Program emituje, terestrijalni program emituje neko ko za to nema potrebne dozvole. Za emitovanje takvih programa potrebna je dozvola REM-a, bilo nacionalna, bilo regionalna, bilo lokalna, ali u svakom slučaju neophodna. Bez te dozvole program ne bi smeo da se emituje i to što Mtel radi, bez obzira na objašnjenja i razloge koje navodi, ne dovodi u pianje nezakonitost tog postupka.“
Nije problem samo u tehnici
Međutim, oba sagovornika upozoravaju da se rasprava ne završava na pitanju tehničke ili regulatorne dozvoljenosti. Posebnu težinu potezu Telekoma daje trenutak u kojem se on događa: izbori su raspisani, a kampanja predstavlja period u kojem kontrola nad medijskim prostorom postaje posebno važna.
Šabić zato razdvaja dva aspekta problema. Prvi je pravni, dok se drugi odnosi na motive i politički kontekst.
On podseća da se gotovo istovremeno dogodio još jedan potez u sektoru elektronskih komunikacija: Yettel je određenom broju korisnika ukinuo programe N1 i Nova S. I u jednom i u drugom slučaju, prema njegovim rečima, ponuđena su komercijalna objašnjenja.
„Kakva god bila ta objašnjenja, nezavisno od motiva koji stoje iza njih, ja ostajem pri tome: nedopustivo je da zemaljski program emituje neko ko za to nema dozvolu. Ovde, što se pak motiva tiče, jako je teško poverovati u ove koji su navedeni. A sve i da su tačni, ekstremno je neumesno izabran trenutak za početak njihove realizacije“, ističe Šabić.
Za Šabića, problematičan trenutak dodatno dobija na značaju zbog institucionalnog konteksta u kojem se izbori održavaju.
„Kad vi u trenutku kad su raspisani izbori, kad se očekuje jedna žestoka, pre svega medijska kampanja, i kad dobro znate da je subjekt koji bi trebalo da nadzire i kontroliše tu kampanju svesno blokiran, dakle da ne može da vrši neka ovlašćenja – mislim na REM, kad se baš u tom trenutku upuštate u ovakve aktivnosti, pa dakle nekim subjektima, od kojih su neki jasno prepoznatljivi kao provladini, omogućavate da rade nešto što ne bi smeli da rade, a s druge strane nekim subjektima koji su evidentno opoziciono orijentisani, nezavisni, sužavate prostor da rade, onda motiv po svoj prilici sasvim jasno nije komercijalni“, kaže on.
„Prljavi elementi“ u izbornoj utakmici
Upravo kombinacija različitih poteza – širenja dostupnosti pojedinih televizijskih kanala i istovremenog smanjivanja dostupnosti drugih, za Šabića čini teško održivim objašnjenje da je reč samo o poslovnoj odluci.
Posebno problematičnim smatra to što se sve događa uoči izborne kampanje.
„Naprotiv, on je ružan i on se svodi na to da se u inače kod nas već ozbiljno kontaminiranu izbornu utakmicu unose novi, nimalo željeni, prljavi elementi.“
Za profesora u penziji Fakulteta političkih nauka u Beogradu Radeta Veljanovskog, odgovor je deo šireg procesa koji traje godinama. On potez Telekoma ne vidi kao izolovanu poslovnu odluku, već kao deo strategije povećavanja uticaja na javnu komunikaciju.
Veljanovski najpre ukazuje na regulatorni aspekt. Prema njegovim rečima, kada Telekom svoje kanale učini dostupnim korisnicima putem antene, otvara se pitanje nadležnosti više regulatornih tela.
„U tehničkom i zakonskom smislu, kada Telekom otključa te svoje kanale i omogući da krajnji korisnik usluga te usluge dobija preko krovne ili sobne antene, on za tako nešto mora da dobije dozvolu regulatornog tela, i to dva regulatorna tela: Ratela, koji je nadležan za elektromagnetne frekvencije i za ceo frekventni spektar, a s druge strane i REM-a, koji je zadužen za kontrolu sadržaja“, ističe Veljanovski.
Ali Veljanovski se, poput Šabića, ne zadržava na regulatornom pitanju. On potez direktno povezuje sa predstojećim izborima.
„Naravno da je jasno da je Telekom sada ovo učinio zbog izbora koji predstoje, jer hoće da poveća mogućnost uticaja kroz televizijske programe koji su u njegovoj ponudi, da poveća mogućnost uticaja vlasti, odnosno režima, i onih informacija koje su režimu bitne da stignu do što većeg broja gledalaca. Sad tu nema nikakve sumnje da se o tome radi.“
Veljanovski ovaj potez posmatra i u kontekstu ranijih promena u načinu na koji je zakonski uređeno vlasništvo nad medijima. Kako navodi, krajem 2023. godine u Zakonu o javnom informisanju i medijima uneta je odredba kojom se državnim ili delimično državnim preduzećima omogućava da budu osnivači i vlasnici medija.
„To je samo vrh ledenog brega, jer je poznato da se već godinama spremala ta strategija pojačanog uticaja vlasti putem Telekoma na javnu komunikaciju. Pre svega kada je u Zakon o javnom informisanju i medijima, koji je usvojen krajem 2023. godine, uneta odredba po kojoj državno preduzeće ili delimično državno preduzeće može da bude osnivač i vlasnik medija. E sad se vidi zbog čega se to tada htelo i šta je cilj“, priča Veljanovski.
Otključani Kurir i Informer, zaključani N1 i Nova S: Kako se pred izbore kroji televizijska stvarnost
U razgovoru se kao druga strana iste slike pojavljuje potez Yettel-a, koji je, prema navodima Veljanovskog, određenom broju korisnika u okviru takozvanog pilot-projekta ukinuo N1 i Novu S.
Za Veljanovskog, istovremenost ova dva procesa nije slučajna. Dok se jednim potezom povećava dostupnost televizijskih sadržaja koje smatra bliskim vlasti, drugim se, kako ocenjuje, smanjuje dostupnost sadržaja sa nezavisnih televizija.
„I to što je Yettel uradio sa takozvanim pilot-projektom, to je deo te iste strategije. Dakle, Telekom povećava mogućnost dopremanja informacija koje su u interesu režima do što većeg broja ljudi zbog izbora, a s druge strane Yettel smanjuje mogućnost da ona informacija koja je objektivna i koja je profesionalna, a koja se uglavnom može čuti i videti na nezavisnim televizijama N1 i Nova S, da se smanji mogućnost stizanja takvih informacija do krajnjih korisnika“, kaže Veljanovski.
Veljanovski smatra da se upravo kroz kombinaciju ovih poteza najbolje vidi politička funkcija komunikacione infrastrukture.
„Dakle, sve je to toliko providno i sve je to potpuno transparentno i vidi se da režim na jedan beskrupulozan način, u sprezi sa tim svojim firmama koje su mu lojalne i koje rade za njega, povećava svoju gledanost, vidljivost i svoj uticaj na javno mnjenje pred izbore“, dodaje.
I Veljanovski i Šabić ističu da potez Telekoma ne treba posmatrati odvojeno od izbornog trenutka.
Za Šabića je ključno pitanje da li se bez odgovarajuće dozvole emituje zemaljski televizijski program, ali i zašto se takav potez realizuje upravo kada počinje izborna utakmica. Za Veljanovskog, pak, širenje dostupnosti pojedinih kanala predstavlja deo dugoročnije strategije povećavanja uticaja na javno mnjenje.
U tom smislu, pitanje ko može da emituje, ko može da distribuira i ko može da gleda određeni televizijski sadržaj postaje posebno značajno upravo u trenutku kada je izborna kampanja zvanično počela, zaključuju sagovornici Mašine.
A.Đ.
