Prema pisanju RTS-a, četrdeset treći dan je otkako su na snazi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije. Ova sedmica je ključna za zemlju i opstanak kompanije, pa u Vladi nastavljaju svakodnevne konsultacije.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila je da su ruski vlasnici pristali da prodaju svoj deo vlasništva u Naftnoj industriji Srbije koji iznosi 56,15 odsto.
Resorna ministarka je istakla da se ime treće strane ne saopštava zato što je, kako tvrdi, reč o poslovnim razgovorima ozbiljnih kompanija i, kako je rekla, dok se oni ne završe – ili bar najvažniji detalji ne budu definisani – nije ni ozbiljno da se o tome priča.
Prethodno je NIS, 18. novembra, uputio Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence, kojim se traži omogućavanje nesmetanog poslovanja kompanije.
Za to vreme, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je centralna banka Srbije dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja takozvanih sekundarnih sankcija zbog NIS-a i naglasila da je to upozorenje ozbiljno shvaćeno.
Na jučerašnjoj vanrednoj sednici Vlade Srbije doneta je odluka da se upravljanje gasnom infrastrukturom poveri novom preduzeću, dok će „Srbijagas“ nastaviti da snabdeva tržište gasom i u budućnosti.
Pored Predloga zakona o gasu, Vlada Srbije je na sednici usvojila i Predlog zakona o nafti i Predlog zakona o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, u sklopu seta predloga zakona iz oblasti energetike, imajući u vidu, kako je saopšteno, aktuelnu situaciju u tom sektoru.
U kontekstu američkih sankcija koje su pogodile i Lukoil, još jednu rusku naftnu kompaniju, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) naglasila je da u svakom trenutku može da opozove licencu koja omogućava pripreme za prodaju međunarodne imovine te firme.
„Svaki budući ugovor mora sadržati klauzulu o važenju tek nakon zasebne dozvole američkog ministarstva finansija. Vašington će svaki predlog prodaje ocenjivati na osnovu bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa SAD, uz poseban uslov da transakcija u potpunosti prekida veze sa Lukoilom. U slučaju da do prodaje dođe, kupac ne sme da uplati novac Lukoilu, već na blokirani račun, gde će sredstva ostati sve do ukidanja sankcija“, navodi se, između ostalog, u saopštenju OFAK-a.
Iz Lukoila su poručili da će nastaviti da poštuju sve propise i da očekuju da „privremeni spoljni administrator u Bugarskoj obezbedi neprekidno funkcionisanje rafinerije, mreže pumpi i pratećih kompanija“.
„Preduzimamo sve korake neophodne za pripremu i završetak prodaje bugarske imovine novom vlasniku, u skladu sa privremenom OFAK licencom koja važi do 13. decembra. Naglašavamo da spoljno upravljanje ne bi smelo da uspori ili ugrozi taj proces i zadržavamo pravo da sudskim putem zaštitimo svoja prava i interese ukoliko budu narušeni“, zaključuje se u saopštenju Lukoila.
Kojčić: Poreklo kupca nije presudno, važna je brzina rešenja
Nekadašnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas Raša Kojčić ocenio je za RTS da je odluka ruskih vlasnika da pristanu na prodaju 56,15 odsto udela u NIS-u pozitivan korak ka rešavanju krize, uz očekivanje da će OFAC odobriti transakciju i time omogućiti nastavak stabilnog snabdevanja Srbije naftom i derivatima.
Naglasio je da je ključni prioritet – brzo rešenje i očuvanje energetske bezbednosti države, bez obzira na to ko će biti kupac.
„Za Srbiju nije presudno odakle kupac dolazi – Evrope, Azije ili Bliskog istoka – već da se što pre obezbedi stabilno snabdevanje tržišta, iako rezerve trenutno obezbeđuju određeni period sigurnosti“, naglašava on.
Ocenio je da Srbija nema razloga za zabrinutost po pitanju snabdevanja prirodnim gasom, jer je podzemno skladište u Banatskom dvoru popunjeno 100 odsto, a postoje i dodatne rezerve u Mađarskoj.
Kojčić je istakao značaj interkonekcija i infrastrukturnih projekata za energetsku sigurnost, kao i usaglašavanje sa EU regulativama u sektoru nafte i gasa.
Ćulibrk o mogućnosti da ADNOC kupi NIS: Uklapa se, UAE imaju dobre odnose sa SAD, Rusijom i Vučićem
Juče je nedeljnik NIN obelodanio da je Kremlj na korak od dogovora sa kompanijom ADNOC iz Emirata, te prema nezvaničnim navodima, kompanija iz Abu Dabija trebalo bi da preuzme ceo paket ruskih akcija.
Tim povodom, ekonomski novinar Milan Ćulibrk je za N1 okarakterisao da bi ta vest, ukoliko se ispostavi kao tačna, bila dobra za Srbiju.
„Loša vest jeste da se na tu odluku čekalo deset i po meseci, jer se znalo još 10. januara da će to morati da se desi. Dodatno je loša vest to što nijednog momenta, ruska strana nije pomislila da većinski udeo od 56 odsto proda Srbiji, jer je to naša kompanija. Greška je bila i što je firma prodata 2008, na šta smo upozoravali i tada“, rekao je on.
U ugovoru o prodaji, podseća Ćulibrk, piše da Srbija ima pravo preče kupovine.
„Što znači, ako se Gazprom sa bilo kim stranim partnerom dogovori da svoj većinski udeo proda po bilo kojoj ceni, da po toj istoj ceni treba da ponudi prvo Srbiji da ga otkupi. Očito se to nije desilo i sad se pitam zašto“, rekao je on.
Jedino objašnjenje, nastavja, jeste da je „naša vlast sve ovo tako amaterski odradila, da su Rusi jednostavno odlučili da je zaobiđu“.
„Pominjala se azijska zemlja, to su verovatno Ujedinjeni Arapski Emirati. Pominjali su se i partneri iz Evrope, to je verovatno MOL. Dušan Bajatović je pominjao čak i mogućnost da se jedna američka naftna kompanija umeša u taj dil“, naveo je on.
Ekonomski novinar je istog mišljenja kao guvernerka Tabaković – iznenađujuće je da ruska strana nijednog momenta nije pomislila da svoj udeo proda državi Srbiji.
„Ne znam, iskreno, ni koliko bi to bilo dobro, jer smo mi videli šta ova vlast može da napravi sa preduzećima kojim upravlja i rukovodi“, dodao je.
Naša je strategija od 10. januara bila – Rusi nam biraju izlaz, Amerikanci će to da potvrde, a mi samo čekamo, objasnio je on.
„Gori scenario bi bio da Rusi ne žele da prodaju, onda ne bi bilo izlaza. Onda bi rafinerija definitivno stala za nekoliko dana i Srbija bi se suočila sa ozbiljnim posledicama. Džaba vam novci kada ne postoji logistika, ne postoji način da vi tolike količine derivata uvezete i zadovoljite potrebe i građana, i privrede, i toplana. Tako da je ovo na neki način dobra vest“, istakao je.
Ćulibrk podseća da nije sve završeno – Rusi moraju da se saglase oko ugovora, cene, Amerikanci to moraju da odobre…
„I onda se postavlja ključno pitanje – da li će Rusi biti spremni da eventualno čekaju novac da im se uplati? Amerika je uvela sankcije pod obrazloženjem da bi sprečila finansiranje ruske agresije na Ukrajini. Sad se postavlja pitanje, ako je NIS do sada godišnje izdvajao nekoliko stotina miliona evra dividende kao većinskom vlasniku, šta će onda biti sa dve ili tri milijarde evra koliko možda vredi ova transakcija? To je veliki novac na gomili i pitanje je da li će on moći odmah da se uplati Rusima ili da se čeka… Suviše je rano da otvaramo šampanjac“, kazao je.
Đukić: Vlast nije u poziciji da sprovede nacionalizaciju NIS-a
Podsetimo, kako je prethodno za Mašinu govorio dr. Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose u Beogradu, takmičenje između SAD i Rusije za profit i kontrolu imovine u Srbiji dovelo je do situacije u kojoj rešenje u korist Srbije nije na vidiku.
S tim u vezi, sagovornik Mašine je postavio pitanje zašto Srbija odbija da nacionalizuje imovinu na sopstvenoj teritoriji?
„Nacionalizacija je suvereno pravo države – ona može nacionalizovati svaku imovinu na svojoj teritoriji, naravno razumno i bez arbitrarnih poteza. To se odnosi i na privatnu imovinu domaćih građana, i na imovinu stranaca, kao i na imovinu drugih država, ako je to u nacionalnom interesu“, kaže dr. Đukić.
Međutim, srpska vlast „nije u poziciji da to sprovede”, jer, kako ocenjuje, previše zavisi od Rusije.
„Plaši se da povuče taj potez, da oduzme rusku imovinu i stavi je pod svoju kontrolu. To je, rekao bih, prirodna reakcija ljudi koji snažno zavise od neke druge strane – u ovom slučaju od Rusije“, dodaje on.
M.B.
