Targetiranje Ivane Krstić i Vanje Bajović, profesorki sa Pravnog fakulteta u Beogradu, u programu televizije Informer, predstavlja još jedan primer zloupotrebe medijskog prostora za političko obračunavanje sa akademskom zajednicom.
„Profesorka dr Ivana Krstić je članica Radne grupe Ujedinjenih nacija za diskriminaciju žena i devojčica, dok je profesorka Bajović univerzitetska profesorka krivičnog prava koja se u javnosti prepoznaje po svojim stručnim analizama pitanja krivičnopravne i institucionalne odgovornosti, uključujući i komentare u vezi sa građanskim protestima i javnim debatama o odgovornosti povodom pada nadstrešnice. Kada se univerzitetske profesorke sa jasnim stručnim i međunarodnim referencama javno etiketiraju i predstavljaju kao politički neprijatelji, šalje se poruka da akademski integritet i profesionalni autoritet nisu zaštita od kampanja diskreditacije. Time se direktno podrivaju akademske slobode i autonomija univerziteta“, dodaju u saopštenju.
Slučaj tužiteljke Bojane Savović pokazuje koliko je profesionalni integritet žena u pravosuđu izložen pritiscima kada se diraju centri moći.
„Objavljivanje audio-snimka privatnog razgovora, za koji postoji ozbiljna sumnja da je pribavljen nezakonito, prevazilazi pitanje lične povrede prava i postaje poruka svim tužiteljkama i sudijama šta ih može sačekati ukoliko istrajavaju na zakonitom i nezavisnom postupanju. Normalizacija neovlašćenog nadzora i javne diskreditacije predstavlja opasan udar na vladavinu prava.“
Napad na novinarku Dejanu Cvetković tokom izveštavanja sa protesta u Surdulici razotkriva, kako navode, brutalnu mizoginiju sa kojom se suočavaju žene u medijima.
„Ometanje u radu, pretnje, seksualizovane uvrede i neovlašćeno deljenje ličnih podataka nisu ’incident’, već pokušaj da se žena novinarka zastraši i ućutka. Kada se novinarki poručuje da ’ne sme da snima’, napadnuto je pravo javnosti da zna, a kada su uvrede rodno obojene i seksualizovane, jasno je da je reč o rodno zasnovanom nasilju.
BeFem dodaje da ovi slučajevi nisu izolovani incidenti već deo šireg obrasca u kojem žene koje javno deluju u akademiji, pravosuđu i medijima postaju mete kada insistiraju na profesionalnim standardima, odgovornosti i istini.
U sistemu u kojem odgovornost izostaje, dodaju da je solidarnost jedini izbor, te da zbog toga zahtevaju hitnu reakciju nadležnih institucija u svim navedenim slučajevima, zaštitu bezbednosti, profesionalnog integriteta i dostojanstva svih žena koje obavljaju javne funkcije i poslove od javnog značaja, prekid kampanja targetiranja, diskreditacije i mizoginog nasilja u javnom prostoru i jasnu i nedvosmislenu osudu svakog vida medijskog, političkog i institucionalnog nasilja nad ženama.
„Napad na jednu od nas je napad na sve nas. Stojimo uz sve žene koje uprkos pritiscima profesionalno i hrabro rade svoj posao. Društvo u kojem su one mete nije demokratsko i odgovorno društvo, a borba za dostojanstvo, istinu i pravdu nije pretnja, već temelj slobode svih građanki i građana.“
Saopštenje je potpisalo više od 20 organizacija civilnog društva, feminističkih pokreta i pojedinki.
A.Đ.
