„Zabeležile smo situacije prebijanja, udaraca pesnicom, naletanja automobilom, davljenja, napada nožem i drugim oruđem, pokrivanja glave i kidnapovanja, pretnji i uvreda od drugih građana ili režimskih aktivista“, navela je Biljana Janjić, osnivačica i izvršna direktorka organizacije FemPlatz, za Mašinu, a povodom zabeleženih napada na žene te urušavanja njihovih prava samo tokom prethodne godine.
Danas, 10. decembra 2025. godine obeležava se Međunarodni dan ljudskih prava u svetu. Međutim, ukoliko se pogleda kategorija prava žena u Srbiji, dolazi se do porazne statistike o femicidima, silovanjima, digitalnom nasilju, koja, čini se, se pogoršava iz godine u godinu.
I pored svakodnevne borbe aktivistkinja i feminističkih organizacija, sistemski patrijarhat u Srbiji godinama unazad urušava prava žena u državi u kojoj institucije nemo posmatraju takvo stanje. Štaviše, politički establišment, te i sami mediji, prečesto promovišu mačizam kao najnormalniju stvar. A nije.
S tim u vezi, kako za Mašinu ocenjuje Janjić, od kada je njena organizacija 2019. godine počela da prati ostvarivanje prava žena i rodne ravnopravnosti u Srbiji, primetno je nazadovanje ili stagnacija u različitim oblastima prava žena, kao što su pristup zdravstvenim uslugama, zapošljavanje, političko učešće, bezbednost, zaštita od nasilja, pristup pravdi. Kako dodaje, platni jaz u prosečnim zaradama muškaraca i žena se konstantno povećava i prisutan je na svim nivoima obrazovanja, a žene provode 2,4 puta više vremena u neplaćenim poslovima.
Međutim, kako kaže sagovornica Mašine, od 2024. godine počinje naglo nazadovanje u oblasti rodne ravnopravnosti.
„Posebno nakon što je Ustavni sud suspendovao primenu kompletnog Zakona o rodnoj ravnopravnosti nakon negativne kampanje konzervantnih aktera i predloga Zaštitnika građana za ocenu ustavnosti. Ove godine saznajemo da se menja Zakon o sprečavanju nasilja u porodici bez učešća ženskih organizacija, koje su u svakom slučaju i zaslužne što je ovaj zakon donet i što se primenjuje. Menja se Strategija za rodnu ravnopravnost i prateći akcioni plan, a usvojen je ove godine, tako da se često pitamo u čemu je smisao ovih procesa“, objašnjava Janjić.
Nepostojeće institucije
Janjić napominje da je procena FemPlatz-a da institucije u Srbiji ne ispunjavaju ni minimum obaveza na koje su se obavezale nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom.
„Rodno zasnovano nasilje prema ženama se ne smanjuje, a ne vidimo da postoji unapređenje sistema zaštite i sprečavanja nasilja u Srbiji. Manji broj prijava nasilja ne znači nužno da je i manje nasilja, to znamo odavno. I dalje ne postoji centralna evidencija slučajeva nasilja u porodici, kao ni baza podataka o femicidima. Strategija za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama ističe ove godine, a nikada nije usvojen akcioni plan, što znači da nije bilo planskog i sistematskog rada na koracima za sprečavanje nasilja niti finansiranja. Ženske organizacije koje pružaju ključne specijalizovane usluge za žene u situaciji nasilja gotovo u potpunosti zavise od stranih donatora, dok se novac iz budžeta preko konkursa za udruženja građana dodeljuje nepostojećim, fantomskim organizacijama ili vladinim nevladinim organizacijama (GONGO)“, navodi Janjić, te dodaje da treba naglasiti i obim nasilja prema ženama na protestima.
„U poslednjih godinu dana zabeležile smo 57 incidenata i situacija nasilja prema 87 žena na protestima, a preko polovine je pretrpelo lakše ili teže fizičke povrede od drugih osoba ili policije. Na udaru su studentkinje, aktivistkinje, novinarke, prosvetne radnice, profesorke, političarke, sve žene koje su aktivne u svojim gradovima i zajednicama. U najvećem broju slučajeva, žene su istovremeno doživele fizičko, seksualno, psihološko, digitalno nasilje“, kazala je sagovornica Mašine.
Ona ukazuje da dodatno zabrinjava što su mnoge žene izložene dugotrajnom digitalnom nasilju, uključujući seksističke komentare, pretnje, nedozvoljeno deljenje intimnih snimaka na društvenim mrežama i u tabloidnim medijima.
„Kada je u pitanju postupanje policije, zabeležile smo udarce pendrekom i štitom, povlačenje i bacanje na zemlju, šamaranje, povlačenje za kosu, pretnje seksualnim nasiljem i silovanjem, upućivanje seksističkih komentara, vređanje, pretres do gole kože. Odsustvo reakcije institucija i pomilovanje nasilnika govore nam da ovo nisu izolovani incidenti već da je rodno zasnovano nasilje prema ženama institucionalizovano“, smatra Janjić.
Međutim, kako za kraj navodi Janjić, istraživanje FemPlatz-a „Između megafona i tišine: žene u borbi za promene“ pokazuje da kroz zajedništvo, solidarnost i javno delovanje, žene stiču političko samopouzdanje i kreiraju nove i vaninstitucionalne oblike političke zajednice.
„Povezuju se, pokazuju veliku hrabrost i odlučnost u daljem angažovanju, a stepen ženske solidarnosti je veoma visok. Naposletku, realnost je da se rodna ravnopravnost danas u Srbiji više sprovodi kroz neformalne pokrete i aktivizam nego kroz institucije“, zaključuje Janjić.
M.B.
