feminizam

Palata pravde u Beogradu

„Pravda je umrla, istina živi” – Protest protiv odugovlačenja postupka protiv Miroslava Aleksića optuženog za seksualno zlostavljanje

Ženske grupe organizuju protest u petak, 23. januara, u 13 časova, ispred Palate pravde u Beogradu, u vezi sa borbom za pravdu protiv režisera i učitelja glume Miroslava Aleksića, koji je optužen za seksualno zlostavljanje polaznica škole glume. U januaru 2021. godine počeo je sudski proces protiv njega za silovanje, a nedavno je prekinut njegovom smrću. „Ne pristajemo na pravdu koja dolazi prekasno ili ne dolazi uopšte”, ističu ženske grupe.

Ženske grupe organizuju protest u petak, 23. januara, u 13 časova, ispred Palate pravde u Beogradu, u vezi sa borbom za pravdu protiv režisera i učitelja glume Miroslava Aleksića, koji je optužen za seksualno zlostavljanje polaznica škole glume. U januaru 2021. godine počeo je sudski proces protiv njega za silovanje, a nedavno je prekinut njegovom smrću. „Ne pristajemo na pravdu koja dolazi prekasno ili ne dolazi uopšte”, ističu ženske grupe.

ulica

„Koliko se plašimo mraka?”: Analiza ženskih iskustava u javnim prostorima Beograda

Neformalna grupa Sestre, drugarice objavila je analizu iskustava žena u javnom prevozu, na putu do kuće, u klubovima, haustorima i parkovima, kao i u podzemnim prolazima, nadvožnjacima i ulazima. Mnoge ispitanice suočile su se sa seksualnim uznemiravanjem, verbalnim zlostavljanjem, pa čak i pretnjama oružjem. „Zajednički imenitelj svih njihovih iskustava jeste pasivnost drugih putnika/ca i potpuna odsutnost institucionalne zaštite”, naglašava se u izveštaju.

Neformalna grupa Sestre, drugarice objavila je analizu iskustava žena u javnom prevozu, na putu do kuće, u klubovima, haustorima i parkovima, kao i u podzemnim prolazima, nadvožnjacima i ulazima. Mnoge ispitanice suočile su se sa seksualnim uznemiravanjem, verbalnim zlostavljanjem, pa čak i pretnjama oružjem. „Zajednički imenitelj svih njihovih iskustava jeste pasivnost drugih putnika/ca i potpuna odsutnost institucionalne zaštite”, naglašava se u izveštaju.

Femmedia forum vol.2

Femmedia forum vol.2: Ženski glas daleko se čuje

Feminističko-medijska konferencija pod nazivom „Femmedia forum vol.2“ održana je za vikend, u Nišu. Tema događaja bio je ženski glas i kako se on koristi da bi se ispričale važne priče o kojima su govorile panelistkinje skupa ispred 160 okupljenih žena iz Niša i okoline.

Feminističko-medijska konferencija pod nazivom „Femmedia forum vol.2“ održana je za vikend, u Nišu. Tema događaja bio je ženski glas i kako se on koristi da bi se ispričale važne priče o kojima su govorile panelistkinje skupa ispred 160 okupljenih žena iz Niša i okoline.

Biljana Janjić

„Žene pokazuju veliku hrabrost i odlučnost, a stepen ženske solidarnosti je veoma visok“, kaže Biljana Janjić

U Srbiji je tokom 2025. godine ubijeno najmanje 14 žena – to je podatak s kojim se mora započeti kada se priča o pravima žena u Srbiji. S tim u vezi, kako za Mašinu komentariše Biljana Janjić, rodna ravnopravnost se više sprovodi kroz neformalne pokrete i aktivizam, nego kroz institucije.

U Srbiji je tokom 2025. godine ubijeno najmanje 14 žena – to je podatak s kojim se mora započeti kada se priča o pravima žena u Srbiji. S tim u vezi, kako za Mašinu komentariše Biljana Janjić, rodna ravnopravnost se više sprovodi kroz neformalne pokrete i aktivizam, nego kroz institucije.

protest u Vrbasu

U teoriji borba protiv patrijarhata, u praksi korišćenje intimnih sadržaja protiv studentkinje

I dok se državne institucije, barem retorički, obavezuju na borbu protiv tzv. „osvetničke pornografije“, na društvenim mrežama su se pojavile intimne fotografije studentkinje Nikoline, ubrzo nakon što je ona javno govorila o policijskom nasilju, odnosno o pretnjama silovanju koje je doživela od strane organa reda.

I dok se državne institucije, barem retorički, obavezuju na borbu protiv tzv. „osvetničke pornografije“, na društvenim mrežama su se pojavile intimne fotografije studentkinje Nikoline, ubrzo nakon što je ona javno govorila o policijskom nasilju, odnosno o pretnjama silovanju koje je doživela od strane organa reda.

Kako smo pobedile nenadležnu instituciju – Knjiga koja zapravo jeste objavljena

Dok pobuna velikog broja građana i građanski Srbije još uvek traje neke knjige su zaista i objavljene. „Kako da učenje filozofije bude FER – Principi feministički rekonstruisane nastave filozofije“, naslov koji potpisuju Jana Krstić, Jelena Joksimović, Natalija Petrović i Saška Stanković, razmatra mogućnosti promene modela nastave i ostvarivanja stvarnih društvenih promena na bolje.

Dok pobuna velikog broja građana i građanski Srbije još uvek traje neke knjige su zaista i objavljene. „Kako da učenje filozofije bude FER – Principi feministički rekonstruisane nastave filozofije“, naslov koji potpisuju Jana Krstić, Jelena Joksimović, Natalija Petrović i Saška Stanković, razmatra mogućnosti promene modela nastave i ostvarivanja stvarnih društvenih promena na bolje.

Palmi spomenik, a studentima lisice

U Jagodini je podignut spomenik bivšem gradonačelniku Draganu Markoviću Palmi, koji je poslednjih godina optuživan za podvođenje maloletnih devojčica. Tokom memorijalne svečanosti, grupa građana je protestovala, nakon čega su neki privedeni i odvedeni u Policijsku upravu Jagodina.

U Jagodini je podignut spomenik bivšem gradonačelniku Draganu Markoviću Palmi, koji je poslednjih godina optuživan za podvođenje maloletnih devojčica. Tokom memorijalne svečanosti, grupa građana je protestovala, nakon čega su neki privedeni i odvedeni u Policijsku upravu Jagodina.

Osmomartovski marš

Nastava filozofije bez žena: Šta (ne) učimo u školama?

Filozofija u školama u Srbiji i dalje se oslanja gotovo isključivo na glasove muškaraca, ignorišući savremene društvene tokove i vekovne doprinose žena. Kako bi to promenile, aktivistkinje iz niškog Centra za devojke predložile su Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja da se u srednjoškolski program filozofije uvedu teme rodne ravnopravnosti, feminističke dekonstrukcije i intersekcionalnosti. „Problem izostavljanja žena iz istorije filozofije nije samo filozofski – on je i politički i obrazovni“, smatra smatra Jana Krstić, doktorantkinja filozofije sa kojom smo razgovarali.

Filozofija u školama u Srbiji i dalje se oslanja gotovo isključivo na glasove muškaraca, ignorišući savremene društvene tokove i vekovne doprinose žena. Kako bi to promenile, aktivistkinje iz niškog Centra za devojke predložile su Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja da se u srednjoškolski program filozofije uvedu teme rodne ravnopravnosti, feminističke dekonstrukcije i intersekcionalnosti. „Problem izostavljanja žena iz istorije filozofije nije samo filozofski – on je i politički i obrazovni“, smatra smatra Jana Krstić, doktorantkinja filozofije sa kojom smo razgovarali.

Čistačica riba stepenice u stambenoj zgradi

Wanna-be radna prava

Obrušavanje nadstrešnice u Novom Sadu opravdano zauzima većinu javnog prostora u diskusijama na medijima, društvenim mrežama, na ulici, među komšijama i porodicom. Ipak, jedna tema, samo naizgled jednostavna, pojavila se u seriji objava na nekoliko Instagram profila.

Obrušavanje nadstrešnice u Novom Sadu opravdano zauzima većinu javnog prostora u diskusijama na medijima, društvenim mrežama, na ulici, među komšijama i porodicom. Ipak, jedna tema, samo naizgled jednostavna, pojavila se u seriji objava na nekoliko Instagram profila.

Feministički pristup raku mogao bi spasiti živote 800.000 žena godišnje

Zdravstvene stručnjakinje pozivaju na „feministički pristup“ raku kako bi se eliminisale nejednakosti, jer istraživanje otkriva da 800.000 žena širom sveta bespotrebno umire svake godine jer im je uskraćena adekvatna nega.

Zdravstvene stručnjakinje pozivaju na „feministički pristup“ raku kako bi se eliminisale nejednakosti, jer istraživanje otkriva da 800.000 žena širom sveta bespotrebno umire svake godine jer im je uskraćena adekvatna nega.

protest vaspitača

Održana međunarodna konferencija o feminističkom pristupu izgradnji mira

Fondacija Kvinna till Kvinna je 16. juna održala digitalnu konferenciju na temu Feminističkog mira na Zapadnom Balkanu osvrnuvši se na poziciju žena u ratu i miru, ali i na trenutnu situaciju u svetu.

Fondacija Kvinna till Kvinna je 16. juna održala digitalnu konferenciju na temu Feminističkog mira na Zapadnom Balkanu osvrnuvši se na poziciju žena u ratu i miru, ali i na trenutnu situaciju u svetu.

Ilustracija sa naslovne stranice publikacije

Predstavljen priručnik „Ne/nasilje i odgovornost, između strukture i kulture“

Na ovogodišnjem „Autonomnom festivalu žena“ u Novom Sadu predstavljen je i priručnik „Ne/nasilje i odgovornost, između strukture i kulture: smernice za građenje nenasilnih zajednica“.

Na ovogodišnjem „Autonomnom festivalu žena“ u Novom Sadu predstavljen je i priručnik „Ne/nasilje i odgovornost, između strukture i kulture: smernice za građenje nenasilnih zajednica“.

Feminističke umetničke prakse u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Značajne međunarodne, ali i lokalne feminističke umetničke prakse biće predstavljene u okviru izložbe „Feministička avangarda 70-ih. Radovi iz Verbund kolekcije, Beč“ koja će biti otvorena večeras, u četvrtak, 19. maja u 20 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Značajne međunarodne, ali i lokalne feminističke umetničke prakse biće predstavljene u okviru izložbe „Feministička avangarda 70-ih. Radovi iz Verbund kolekcije, Beč“ koja će biti otvorena večeras, u četvrtak, 19. maja u 20 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

FEMzin

Izašao prvi broj FEMzina, nove regionalne feminističke publikacije

Prvi broj FEMzina posvećen je radnim pravima žena, a nastao je u autorstvu polaznica regionalne Digitalne feminističke škole Centra za ženske studije Beograd

Prvi broj FEMzina posvećen je radnim pravima žena, a nastao je u autorstvu polaznica regionalne Digitalne feminističke škole Centra za ženske studije Beograd

Ko ima pravo da bude jak(a): treninzi kao sredstvo da budemo u kontaktu sa samim sobom

Učene smo milenijumima da mišići i snaga nisu za žene. Učene smo da budemo što manje, da zauzimamo što manje prostora, da pružamo što manje otpora – učene smo kako da postanemo „slabiji pol“.

Učene smo milenijumima da mišići i snaga nisu za žene. Učene smo da budemo što manje, da zauzimamo što manje prostora, da pružamo što manje otpora – učene smo kako da postanemo „slabiji pol“.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs