Članice ovih organizacija ovim putem su institucije pozvale na odgovornost za izgubljene živote žena i nasilje nad ženama čiji obim se iz godine u godinu ne smanjuje.
„Tražimo da se istraži zašto institucionalni sistem nema kapaciteta da identifikuje nasilje koje može rezultirati smrtnim ishodom i spreči ubistva žena“, navodi se u pratećem saopštenju, koje potpisuju Autonomni ženski centar (AŽC) i Žene u crnom uz podršku udruženja Anima iz Đulića (BiH), Nene – Grupe za mir i prava žena iz Leskovca, Žena Polimlja iz Prijepolja, Bonafide iz Pljevalja (CG) i SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja iz Vlasotinca.
Od januara do septembra tekuće godine u Srbiji su u porodičnom nasilju smrtno nastradale 22 žene, dok je prošle godine po podacima AŽC-a bilo 26 žrtava femicida u Srbiji. Kako iznosi AŽC, u Srbiji su u poslednjih deset godina partneri i muški članovi porodice ubili preko 350 žena.
Nasilje nad ženama je globalni problem. Prošle godine je od ruke partnera ili člana porodice živote izgubilo 137 žena svakog dana, odnosno jedna žena svakih 11 minuta. Po procenama Ujedinjenih nacija preko 730 miliona žena bilo je bar jednom u životu izloženo nasilju partnera i/ili seksualnom nasilju.
U regionu zapadnog Balkana prošle godine je život nasilno okončan za 55 žena, od kojih je većina prethodno prijavljivala nasilje. Ove jeseni region je uzburkao slučaj Šejle Bakije, devetnaestogodišnjakinje iz Crne Gore, koju je bivši verenik ubio nakon što je raskinula veridbu, a koju prethodno prijavljivanje nasilnika nije uspelo da zaštiti. Bakijin slučaj je tipičan: kako pokazuju podaci AŽC-a, rizik od femicida raste za žene koje napuste nasilne muževe ili partnere.
Organizacije za ženska prava kontinuirano upozoravaju na to da široko rasprostranjena retradicionalizacija i globalni rast socioekonomskih nejednakosti vodi ka pogoršanju položaja žena, rastu rizika od nasilja i femicida i rastu broja ostvarenih slučajeva nasilja.
Aktivistkinje ukazuju i na to da institucije ne rade svoj posao adekvatno, ne štite žrtve i ne procesuiraju nasilnike efikasno. Upadljiv primer ovog problema je, kako kažu, „niz prijava za seksualno nasilje u kojima su osumnjičeni bili poznate ličnosti, javni funkcioneri profesori“ i drugi muškarci na položajima moći, na koje institucije nisu pružile dovoljnu podršku žrtvama.
Autonomni ženski centar i partnerske organizacije danas su skrenule pažnju i na štetnost relativizacije nasilja nad ženama i okrivljavanja žrtve koja je redovna pojava u domaćim medijima sa nacionalnom frekvencijom.
„Nekažnjivost, okrivljavanje i zastrašivanje žrtvi, podrivanje njihovog kredibiliteta, te promovisanje nasilnika i nasilja, ne mogu doprineti ni smanjenju nasilja prema ženama, ni sprečavanju ubistva žena – koja su najčešće krajnji i najbrutalniji ishod istog“, navodi se u saopštenju AŽC-a i naglašava da država ima obavezu da žene štiti od nasilja, a da samo blagovremenom reakcijom, otkrivanjem, zaustavljanjem i sankcionisanjem muškog nasilja prema ženama mogu biti sprečena buduća ubistva.
I.K.
