Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Konfederacije slobodnih sindikata, Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata sastančili su sa studentkinjama i studentima na Filozofskom i Pravnom fakultetu pred Prvi maj i postigli dogovor o saradnji sa ciljem poboljšanja radnih prava, popravljanja odnosa između sindikata i jačanja poverenja u sindikate kao istinske zaštitnike radničkih interesa.
Kako su studenti tada saopštili, predstavnici sindikata usaglasili su se da je to bio trenutak da deluju jedinstveno i da će nadalje raditi u pravcu izmena Zakona o radu i Zakona o štrajku. Oformljena je radna grupa pravnika koja je u narednom periodu radila na konkretizaciji i usaglašavanju zahteva sindikata, o čemu smo pisali na Mašini.
Prvi maj obeležen je zajedničkim protestom studenata i sindikata. Nakon štrajka i protesta 2014. godine, to je bilo prvo zajedničko delovanje svih sindikalnih centrala.
„Prvi maj prošle godine bio je praktično najveći protest radničkog karaktera u proteklih 20 godina. To jeste jednim velikim delom urađeno upravo zbog studenata i postignutih dogovora sa sindikatima“, navodi za Mašinu student koji je sarađivao sa sindikatima.
Šta se od tada dešavalo i da li je Prvi maj 2025. godine bio prekretnica u daljem delovanju ili vrhunac mogućnosti, pitali smo sindikate koji su prošle godine učestvovali u dogovorima i jednog od studenata koji je sarađivao sa sindikatima tokom prošle godine.
Ukratko, saradnje ubrzo više nije bilo. Ipak, postoji više razloga zašto je sve zastalo. Sagovornici Mašine predočavaju kako je tekao rad, gde su nastale prepreke i šta su najvažnija postignuća od prošle godine.
Nacrti zakona čekaju neku novu vlast
Promena fokusa studentskog pokreta sa inicijalnih, ka zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora nesumnjivo je imala uticaj na dalji rad i raspoložive snage.
Predsednica Asocijacije slobodnih i samostalnih sindikata (ASNS), Ranka Savić, navodi da je saradnja studenata i sindikata u 2025. godini bila dobra.
„Kao posledica tih razgovora je i odluka da se donese novi Zakon o radu po meri i zaposlenih i poslodavaca, koji bi posle smene vlasti bio tema javne rasprave i nove politike u sferi rada. Prvi sastanak radne grupe za izmenu Zakona o radu je održan 22. marta, a onda se nastavilo sa radom sve do usvajanja nacrta Zakona o radu. Bitna novina ovog nacrta je ukidanje rada van radnog odnosa (PP poslovi), rad na određeno vreme sa 24 na 12 meseci, prekovremeni rad samo u novcu, otpremnina tri prosečne zarade umesto dve itd. Predlog novog nacrta Zakona čeka neku novu vlast. Nije bilo pokušaja da se ovaj predlog dostavi Vladi Republike Srbije jer smo potpuno svesni da bi bio odbačen s obzirom na to da dolazi od studenata i sindikata“, ističe Savić.
Foto: Mašina
Predsednica UGS „Nezavisnost“, Čedanka Andrić, za Mašinu kaže da je rad na tekstu izmena Zakona o radu i Zakona o štrajku kvalitetno završen i da je UGS „Nezavisnost“ usvojio oba dokumentima na svojim organima.
„Spremni smo da ih zajedno sa ostalima zastupamo kada se taj posao započne. Naravno, nije samo šta je sindikat dogovorio, biće borbe u radnoj grupi i sa poslodavcima i sa predstavnicima vlasti. Nadam se da ćemo imati široku podršku kako ne bi bilo kao 2014. godine kada su zbog negativnih izmena Zakona o radu na proteste izašli samo članovi Nezavisnosti i Samostalnog sindikata. Ova dva zakonska rešenja su bitna ne samo za sindikate već za sve građane“, ističe Andrić.
Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata (KSS), kaže da, kada se završilo na izradi predloga, više nije bilo komunikacije sa studentima. Predlog koji je donet, dodaje naš sagovornik, nije lista želja – već je dosta realan. On je ispravio sve instrumente Zakona o radu koji se poslednji put menjao 2014. godine, kada je KSS bio protiv njega. Prema rečima Cvetanovića, KSS smatra da treba da se donese jedan zakon koji bi objedinio zakone o štrajku, o penzijama, praksi, sezonskim poslovima i druge.
„U ovoj situaciji, kada se ne planira donošenje radnog zakonodavstva, već se planiraju izbori, planiramo da to predložimo novoj Skupštini, novoj Vladi…“, ističe Cvetanović.
Rešenja i prepreke
„Ono što, verovatno, manji deo vaše publike zna, jeste da Prvog maja zahtevi za izmene zakona o radu i štrajku nisu bili formalno gledano gotovi, štaviše, Zakon o štrajku nije bio ni dotaknut po specifčnostima, tako da su se sastanci nastavili i tek negde sredinom maja smo mi, zapravo, imali završene zahteve za izmenu i dopunu Zakona o radu i Zakona o štrajku“, navodi student sa kojim smo razgovarali.
Glavno pitanje je bilo kako sve sprovesti u delo, kaže student sa kojim smo razgovarali. Naš sagovornik kaže da je incijalna ideja bila štrajk, za šta, prema njegovim rečima, sindikati nisu bili previše otvoreni, makar ne bez nekoliko meseci kampanje i pripreme.
Studentski pokret je u tom trenutku već izglasao zahtev za raspisivanjem izbora, podseća naš sagovornik i dodaje da se sve veći deo studenata uključuje u različite pripreme za izbore.
„Krajem maja, na Pravnom fakultetu je postignut novi dogovor, za koji javnost mahom nije znala, a to je da se ova dva zakona, zapravo sprovedu kroz narodnu inicijativu, kako bi došla na dnevni red Skupštine, a tek da se posle razmatra neki vid radikalizacije ako država bude odbila te zakone ili pregovori ne budu vodili nikud“, kaže student.
U junu, navodi naš sagovornik, čekalo se da svi sindikati formalno svoje sve ove predloge izmena zakona. Tu, međutim, nastaje problem.
Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata (KSS) za Mašinu navodi da je došlo do neslaganja po pitanju praga za reprezentativnost sindikata i da ima različitih mišljenja, ali da očekuje da će se to prevazići.
„Tu smo naišli na prepreku, i to je pre svega bio Savez samostalnih sindikata Srbije, najveći od svih, koji je u istom mesecu imao kongres na kom je izrabran sledeći predsednik. Na tom kongresu desila se tektonska promena – Ljubiša Orbović je posle 13 godina izgubio trku i na njegovo mesto je došao Zoran Mihajlović. Od tog momenta nadalje, to je sad već 26. jun, polako nam se bliži 28. jun i još uvek nemamo ništa izglasamo, a krenuli smo da dobijamo zamerke od Saveza i to je bilo vezano za član koji se ticao reprezentativnosti sindikata“, kaže student.
Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore na pitanja od strane Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Kako student navodi, SSSS nije izglasao član vezan za reprezentativnost i samim tim nije formalno usvojio zahteve za izmene i dopune dva zakona.
„Bilo koji projekat vezan za narodnu inicijativu pao je u vodu“, kaže naš sagovornik i objašnjava da je tu ipak već bilo više faktora – veliki deo studenata prebacuje svoj fokus na izbore ali i „neorganizovanost sindikata“, prema rečima studenta. Studenti su shvatili da će najveći deo posla pasti na njih, kaže sagovornik Mašine.
„Imajte na umu da narodna inicijativa nije laka da se sprovede. Morate da zovete opštinske overivače iz svake opštine u Srbiji, morate da skupite 100.000 potpisa sa JMBG-om, brojem lične karte… To su stvari koje ljudi čak ni na našim protestima ne daju tek tako, a sad zamislite da vi to morate da skupite i to među ciljanom grupom radnika. Dakle, praktično, izuzetno težak zadatak za uraditi. Mislim da u tom nekom smislu ogroman broj problema koje je nastao sa ovim, mi nismo mogli da prebrodimo“, navodi student i dodaje da je u julu 2025. godine došlo do prekida rada sa sindikatima: „Prosto nije bilo više bilo koga da se time bavi i čini mi se da nije bilo ni volje“.
„Uostalom“, kaže student, „ova vlast uvek može da dođe i baci 10.000 tih potpisa u smeće ako zaista želi i da kaže da nema potpisa. I to se dešavalo“.
Godina u retrospektivi – najvažniji uspesi
Sve što su sindikati i studenti zajedno uradili u pogledu radnog zakonodavstva možda čeka novu vlast, ali to nije sve što je u proteklih godinu dana postignuto.
Predsednica UGS „Nezavisnost“ kaže da je od prethodne godine važno sve što je postignuto za članove sindikata i radnike.
„Važan je svaki kolektivni ugovor koji smo potpisali bilo samostalno ili zajedno sa drugim sindikatima u preduzeću ili ustanovi. Važno je svako povećanje plata koje smo ispregovarali. Važan je svaki funkcionalan odbor za bezbednost i zdravlje na radu u kojem smo uzeli učešće i poboljšali uslove rada. Važan je svaki dobijeni radni spor u kojem smo uspeli da nekome sačuvamo radno mesto“, navodi Andrić.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata smatra je najznačajnije je buđenje radnika i građana.
„Sve veća svest da radnik nije potrošna roba, nego neko stvara novu vrednost i profit poslodavcu. To u praksi možda i ne izgleda tako jer se poprilično ćuti, ali komešanja ima i te kako. Nezadovoljstvo je veliko, ali ga strah od gubitka posla stišava. Bitno je da su radnici u velikom procentu shvatili da su promene nužne i da im sa postojećom vlašću neće biti dobro. Smeta im partijsko zapošljavanje i napredovanje nestručnih stranačkih kadrova, ogromna korupcija nefuncionisanje institucija“, navodi Savić.
U retrospektivi, student kao najveći uspeh vidi stavljanje fokusa na radnička pitanja u javnom diskursu i uticaj na program Studentske liste u oblasti radnih prava.
Ove godine, sindikati će pojedinačno obeležavati Prvi maj. Gde i u koje vreme, pročitajte na Mašini.
A.G.A.
