Redovna profesorka na Departmanu za sociologiju dr Natalija Jovanović za Mašinu kaže da je dan kada su studenti blokirali zgradu Filozofskog fakulteta u Nišu bio dan kada smo ponovo videli najlepše lice naše mladosti.
„Kada smo videli jednu probuđenu generaciju koju smo tako dugo čekali. Ništa ne može da se desi u društvu, ne mogu nikakve promene dok se oni na kojima je ta budućnost zaista ne probude, ne shvate da je ogromna uloga upravo njihova, da je to njihov zadatak pre svega da nam trasiraju put, da nam kažu ovako treba, da vidimo da smo dobro radili svoj posao kao vaspitači, da smo odgajili ljude, dobre ljude koji umeju da razlikuju dobro od zla“, navodi Jovanović.
Težak je bio put, jer je to bio put promena koje su nailazile na veliki otpor.
„Otpor – to je fizički zakon, ali to je zakon koji važi i u društvu. Sigurna sam da bi se sve isto desilo i da nije Filozofski bio prvi. Ali Filozofski je morao da bude prvi jer on jeste centar kritičkog mišljenja, promišljanja i društva i čoveka i sasvim je nekako i logično bilo da da se krene prvo od Filozofskog fakulteta“, ističe ona.
Bivša dekanica Natalija Jovanović je jedna od onih koja je bila na meti napada. Tokom jednog od mnogobrojnih protesta u Nišu, na nju je izvršen i fizički napad nožem. Poslednji vid pritiska u nizu, kako ona to vidi, jeste izbor u zvanje profesorke Jelene Kleut iz Novog Sada. Jovanović ističe da je sve to kontinuitet jednog režima koji je potpuno bezuman i koji je osvetnički, jer ne trpi nikakvu kritiku, nikakvo osporavanje i dovođenje u pitanje bilo kakvog njihovog gesta ili bilo čega.
„Oni ne shvataju da je prosto nemoguće sputavati nešto što je slobodna misao i prosto je nemoguće ućutkati. Ne mogu na silu prekrivati zapravo stvarnost. Stvarnost je takva kakva jeste i mi na nju moramo gledati kritički kako bi ona bila što bolja. Svim srcem podržavam profesorku Kleut i smatram da će na kraju ona uspeti u svojoj borbi, jer je zaista jako puno ljudi iz akademske zajednice podržava i jasno je da se radi o jednoj velikoj nepravdi koja se čini njoj, i to je prosto nedopustivo u akademskom svetu. Ali mi smo videli, posebno na primeru nekih takozvanih dekana, posebno u Novom Sadu, pa i ni u Nišu nismo bez njih bili, u tom odnosu koji su oni imali prema studentu i prema svom pozivu, bilo je jasno da oni ne razumeju ni vreme ni ljude i da su se tu našli silom koju sprovodi samo ovaj režim“, navodi ona.
Ni posle 13 meseci od pada nadstrešnice, ali ni posle godinu dana od blokade fakulteta u Nišu, nemamo krivce za tragediju u Novom Sadu. Jovanović kaže da je samim tim ogoljena duboka država koja je zapravo suspendovala sve svoje institucije i da je sada, posle 13 meseci, to apsolutno i svima jasno.
„Čak i članovima partije koje podržavaju ovaj režim je jasno da se radi o jednoj velikoj prevari, jednom velikom zločinu, jednoj strašnoj korupciji, ali ta korupcija može da se sruši kako tim nedužnim ljudima kako se srušila tada tog nesrećnog 1. novembra prošle godine može svakoga trenutka i svakoga dana smo svedoci da se ona obrušava tu i tamo, jer oni su za 13 godina, zahvaljujući korupciji, uradili mnogo opasnih nastrešnica i mi smo sada svi zapravo zarobljenici jedne takve stvarnosti. Ako se ne odupremo, bićemo jedna zaista pustoš u srcu Evrope. Nadam se da to neće dozvoliti ni snage koje su se probudile, a ni sama Evropa“, dodaje ona.
Osnivanje Fakulteta srpskih studija – nadstrešnica nad akademskom zajednicom koja ruši autonomiju univerziteta
U gradu na Nišavi već dva meseca odzvanja odluka da će se, na istoj adresi na kojoj se nalazi Filozofski fakultet, naći i novi fakultet sa tri izdvojena departmana sa Filozofskog – Fakultet srpskih studija. Jovanović kaže da je to stravičan skandal.
„To je zapravo nastrešnica koja je sada nad akademskom zajednicom, jer ta nadstrešnica zapravo ruši autonomiju univerziteta i obrušava sve na čemu stoje sve vrednosti akademskog života. Oni prosto ne razumeju i ne žele da razumeju. Niko od njih ne želi da razume šta je to univerzitet, šta je akademska čestitost, šta je akademska stvarnost, da tu postoje neke zaista prave vrednosti koje se neguju, čuvaju i da je to nešto što je najvažnije za razvoj društva i svakog pojedinca, tu sačuvano i očuvano. Pokušava se nešto na golu silu što ne može da bude utemeljeno“, ističe ona.
Studentima posle godinu dana bivša dekanica koja im je i otvorila vrata poručuje isto – „Fakultet je vaš!“.
„Univerzitet je zajednica studenata i profesora. Nama nema rada, opstanka, ni smisla postojanja bez studenata. Naš osnovni, profesionalni i ako hoćete intelektualni zadatak, jeste da pratimo svoje studente, iako ih možda u nekom trenutku i ne razumemo. Ja odlično razumem svoje studente. Razumela sam ih i tada. I zaista, ja žalim što moja generacija i nekoliko naših generacija nismo uspeli da stvorimo bolje društvo za studente, za vas mlade ljude. Ali, evo kod nas se probudila ta nada zahvaljujući toj ogromnoj energiji koju sam ja videla i toga dana, i svih ovih godinu dana koja postoji. Ali, postoji i nešto što se zove i mudrost, koju recimo možda nismo očekivali, strpljenje i inteligentnost koja se vidi na svakom njihovom zahvatu, koraku, jer misle na sve, zaista, i u tome što je čitav taj proces bio jako dostojanstven“, ističe ona.
I profesori, ali i studenti, prošli su kroz teške dane, i kako dodaje Jovanović, kroz strašna iskušenja.
„To što se meni događalo i to što sam bila dehumanizovana je zaista mala cena koju sam bila spremna da platim za ono što bi trebalo da se desi, a čini mi se da se u velikoj meri već desilo. Naše društvo je preobraženo i zaista je stiglo vreme da kucne i taj poslednji trenutak kada je potrebno da dobijamo neku novu vladu, neko novo okruženje, društveno, za normalan razvoj. Da mene ne interesuje ni ko je predsednik vlade, niti ko je ministar ovoga ili onoga, ali neću da me svakoga dana neko plaši da neću imati grejanje, da neću imati benzin, da će mi se opet vratiti devedesete. Ako je neko osumnjičen za korupciju, ne brani se tako što napada, jer mu je neko rekao da je napad najbolja odbrana, nego mora da iznese argumente. Ti argumenti ne mogu da budu vređanje nekog suda, koji god sud da je, to je institucija koja mora da se poštuje, a posebno to mora da znaju oni koji su tu zapravo da služe narodu, jer ih je narod izabrao“, zaključuje Jovanović.
