Tokom prethodnih, ali i narednih nekoliko dana i nedelja, širom Srbije se obeležavaju godišnjice, uglavnom vezane za početke studentskih blokada fakulteta. Međutim, umesto 365 dana, u Novom Pazaru se danas navršava ukupno 1147 dana otkako je Zana Dolićanin imenovana na mesto rektorke DUNP-a.
Prema svedočenju brojnih, proteranih profesora sa tog univerziteta, ali i sve više i više studenata, 19. oktobra 2022. godine je dan kada se sistematski, po ubrzano postupku, počelo sa urušavanjem visokoobrazovne ustanove u Novom Pazaru.
Od proterivanja profesora, do studenata te gašenja pojedinih departmana – i sve to, čini se, tiho i neprimetno za domaću javnost.
Podsećamo, kako je za Mašinu prethodno govorio jedan od proteranih profesora Senad Ganić, na fakultetu je trenutno – raspad sistema.
„Ogroman broj studenata je, prema mojim informacijama, prešao na druge univerzitete, a čak više od polovine onih koji su pešačili do Novog Sada više nisu studenti DUNP-a“, objašnjava Ganić.
Kako je prethodno pisala Mašina, ova tvrdnja ide ruku pod ruku s rečima Kenana Škrijelja, novopazarskog studenta koji je pešačio do Novog Sada i kojem je uručeno rešenje o prestanku statusa studenta, a koji je prethodno rekao da je poslao mejl fakultetu zahtevajući uverenja o položenim ispitima – a sve kako bi se premestio na Univerzitet u Beogradu.
Škrijelj je tada za Mašinu, komentarišući rešenje koje mu je uručeno, naveo da je u pitanju revanšizam zbog njegovog učestvovanja u studentskom pokretu. Kako je tada rekao, inicijator svega je rektorka Dolićanin.
Povodom situacije u Novom Pazaru oglasio se i Slobodni univerzitet u Novom Sadu, te upozorio javnost da se u proteklim mesecima intenzivno radi na gašenju DUNP-a.
„On se sistematski, bahato i sa jasnom namerom uništava kroz revanšizam prema nastavnicima koji su demonstrirali integritet, hrabrost i solidarnost sa studentima“, navodi se u saopštenju.
Pitanje opstanka
Kako za Mašinu ocenjuje koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković, trenutno se odvija završna faza procesa urušavanja DUNP-a, a koji je započet izborom Zane Dolićanin na mesto rektorke 2022. godine.
„Ta kulminacija podrazumeva kompletnu promenu postojećih kadrova, prvenstveno onih koji su se kritički odnosili prema načinu upravljanja DUNP-a. I to je nešto što nema veze samo sa ovim protestima, već traje godinama unazad“, ukazuje Selaković.
Selaković dalje objašnjava problematiku vezanu za DUNP, te podseća da je od svog osnivanja taj univerzitet funkcionisao u jednoj multietničkoj sredini, te da je shodno tome za cilj imao da zadovolji potrebe za visokim obrazovanjem u gradu koji, u odnosu na ostatak Srbije, ima vrlo visok prirodni priraštaj. Dok s druge, kako dodaje, je trebalo da utiče i na unapređenje međuetničkih odnosa, te da omogući Bošnjacima da se obrazuju kadrovi koji bi se bavili temama od značaja za identitet te zajednice, od književnosti do umetnosti.
„Međutim, od samog osnivanja dolazi do raznih opstrukcija od strane države, a sve kako Univerzitet ne bi u potpunosti ispunio ciljeve zbog kojih je i osnovan. I godinama unazad je na tom univerzitetu bilo različitih problema, poput pitanja akreditacije bosanskog jezika, ali su oni bili itekako nezapaženi, što u Srbiji, što šire. I ti problemi su bili na nivou funkcionisanja Univerziteta sa institucijama države. S druge strane, do kulminacije dolazi imenovanjem Zane Dolićanin na mesto rektorke, i od tada počinju da se dešavaju situacije koje su prosto nezamislive na nekim drugim univerzitetima u Srbiji. Ona je od tada počela da demonstrira svoju samovolju, te ubrzo slede čistke profesora, kao i mobing, te se menjaju interni akti i sam Univerzitet menja način upravljanja“, rekla je Selaković.
Naposletku, kako dodaje sagovornica Mašine, potezi uprave i rektorke su vremenom dovodili do toga da se dovede u pitanje akreditacija pojedinih programa, odnosno departmana, kao i broja studenata na njima, bilo na osnovnim studijama, bilo na master.
„U jednom trenutku se dovela u pitanje i akreditacija samog Univerziteta. Dodatni problem je što se već nekoliko meseci čuju neformalne priče, i to ne samo u Novom Pazaru, da postoji ideja države da taj univerzitet integriše sa Univerzitetom u Kosovskoj Mitrovici. Sve te priče podgrevaju sumnju da DUNP neće moći da opstane u sadašnjem obliku“, smatra Selaković.
Uzimajući sve navedeno u obzir te upitana da li se onda može reći da samo postojanje DUNP-a ne odgovora državi Srbiji, Selaković odgovora – apsolutno.
„Sam univerzitet je formiran u nekoj vrsti dogovora između tadašnjih političkih elita i predstavnika bošnjačkih političkih partija, a s ciljem stabilizacije prilika u Novom Pazaru. U tom smislu, DUNP nikada nije u potpunosti zadovoljio interes Novopazaraca, a to je da bude jedna dobra, moderna obrazovna ustanova, te da pruži dodatnu podršku identitetu bošnjačke nacionalne zajednice. I to je jedan od razloga zašto je on uvek bio izuzet, odnosno drugačije posmatran u institucionalnom smislu. Pazite, većina ljudi u Srbiji, nažalost, do početka studentskih protesta nije ni znala da postoji univerzitet u Novom Pazaru. I to nam negde i govori o tretmanu našeg društva prema tom delu Srbije“, napominje sagovornica Mašine.
Za kraj, ona navodi da ukoliko ishod bude takav da DUNP ne preživi, barem ne u trenutnom obliku, posledice će biti dalekosežne.
„Jer, onda će doći do kolektivnog osećaja da je DUNP žrtvovan u ovoj borbi. I zbog toga je zaista neophodno da cela javnost u Srbiji, a posebno studentski pokret, stane iza njih“, zaključuje Selaković.
M.B.
