Studentski plan predstavlja okosnicu programa Studentske liste. Plan su izrađivali studenti i stručnjaci.
„Ne obećavamo da jedan izborni ciklus može da popravi sve što je decenijama urušavano, ali smo godinu dana radili na tome da znamo odakle mora da se počne“
Jedanaest tačaka programa, podeljenih u tri celine, bave se i radnim pravima.
Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i kandidat na Studentskoj listi, za Mašinu kaže da je svih 11 ciljeva iz Plana odabrano kao osnova i nešto čemu ceo pokret stremi.
„Dosta njih je komplementarno ili može da služi jedan cilj za ostvarivanje drugog cilja… Dakle, imaju tu višeslojnost, nisu ograničeni samo na jednu oblast“, ističe Reljanović.
Siguran rad
Celina „Srbija raste sa nama“ bavi se postavljanjem ekonomije na zdrave osnove u interesu građanki i građana Srbije.
Studentska lista planira da izmeni Zakon o radu, tako da se skrati maksimalni rad na određeno vreme sa 24 na 12 meseci, čime se ukida višegodišnja ucena zaposlenih i obezbeđuje radna sigurnost.
Jugoslav Ristić, kandidat na Studentskoj listi i bivši predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, za Mašinu kaže da je to nešto što se lako rešava izmenom Zakona o radu.
„To je posebno značajno za javni sektor gde jedan veliki broj ljudi radi na taj način, a važno je za sve zapravo, da im radni odnos pređe u radni odnos na neodređeno vreme i to im garantuje sigurnost“, navodi Ristić.
Rad na određeno – simbol obespravljenosti
Reljanović kaže da skraćivanje rada na određeno sa 24 na 12 meseci zapravo adresira čitav niz problema i dodaje da su studenti prepoznali Zakon o radu i Zakon o štrajku kao izuzetno slabe tačke u celom konceptu prava radnika.
„Taj rad na određeno je nekako simbol svega onoga što nije u redu, kada je reč o odnosu prema radnicima, jer radnik na određeno je stalno u neizvesnosti. Radnik na određeno nije samo radnik na određeno dok radi, nego je radnik na određeno i kada ode u banku da uzme kredit, i kada planira porodicu, i kada planira neke veće izdatke, kupovinu stana ili tome slično“, ističe Reljanović.
Kako naš sagovornik dodaje, ceo život radnika se tako vrti oko rada na određeno, odnosno svega što ne može da postigne zbog toga.
„Zato ta mera nekako upućuje na to da ne samo što će se otkloniti jedan problem u sistemu koji realno postoji, nego da ćemo kroz realizaciju (Studentskog) programa imati u vidu dostojanstvo radnika i njegove socijalne funkcije izvan rada“, navodi Reljanović.
„Želimo da promenimo taj položaj radnika koji je u svemu nesiguran. Nije nesiguran samo na radu, nego je nesiguran generalno u društvu i u različnim drugim socijalnim ulogama kojima treba da se taj radnik ostvari. Kao supružnik ili partner, partnerka, kao roditelj, neko ko želi da se razvije, da se usavršava, stiče imovinu i tako dalje. U različnim drugim ulogama radnik ne može da se ostvari, zato što mu je ova uloga bez ikakve realne potrebe dodeljena na takav način da je konstantno nešto nesigurno“, objašnjava naš sagovornik.
Odbacivanje modela jeftine radne snage
Celina „U znanju je moć“ odnosi se na vraćanje struke na čelo države i pominje prelazak sa modela jeftine radne snage na savremenu privredu visoke vrednosti.
„Svi investitori koji su dolazili, koji su dobijali subvencije, u svojim ugovorima imaju obavezu da plate samo 20 odsto više od minimalne zarade – i tako je pravljena atmosfera jeftine radne snage“, objašnjava Ristić i dodaje da bi napuštanje tog modela značilo prelazak na drugačiji model privrede, gde bi ljudi bili bolje plaćeni.
„A dok industrijski radnici nemaju dovoljno novca, neće biti naravno ni za obrazovanje, za školstvo, jer se sve počinje odatle“, navodi Ristić.
Da bi se odbacio model jeftine radne snage, bivši sindikalni rukovodilac kaže da je neophodna promena strukture privrede, te da je to nešto što ne može da se uradi preko noći.
Promena ekonomske politike
Reljanović naglašava da se kroz ekonomiju znanja, odnosno celinu „U znanju je moć“ insistira na nekoliko stvari.
„Mora da se promeni ekonomska politika da bi se promenio odnos prema radnicima. Dakle, treba forsirati zapošljavanje po osnovu znanja i sposobnosti, a ne po osnovu partijske pripadnosti ili toga da li radnik pristaje na neke najgore, najteže, pa često i nezakonite uslove rada“, kao prvo navodi predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad.
Kao drugo, Reljanović ukazuje na ideju da se podstiču poslodavci koji imaju inovativne ideje, koji ulažu u visokoprofitabilne delatnosti u kojima radnici mogu da se razvijaju i imaju dugoročan odnos prema Srbiji kao tržištu i jedan kvalitativno drugačiji odnos prema radnicima.
„Mi u tom programu zaista ne nudimo ništa što je neuobičajeno. Ono je nažalost za nas neuobičajeno jer smo navikli na mnogo lošije uslove rada i da radnici nemaju mnoga prava koja postoje u svim evropskim državama i u svim razvijenim državama. To više govori o nama nego što govori o tom programu, u smislu da mi zaista samo želimo da ono što su međunarodni standardi rada i ono što je uobičajen položaj radnika u bilo koji državi koja je razvijena i koja gradi svoju ekonomiju na dostojanstvu radnika“, objašnjava sagovornik Mašine.
U tom smislu, dodaje on, predviđena su, pored novih, prava koja su postojala i ranije, pre izmena Zakona o radu 2014. godine. „Sve ono što je normalni deo radnog zakonodavstva u različnim zemljama, a kod nas trenutno ne postoji“, navodi Reljanović.
„U tom smislu postoji veza između tržišta znanja, ekonomije znanja i prava radnika. Sa jedne strane da se obezbedi da oni najbolji mogu da obavljaju poslove za koje su najstručniji. Sa druge strane da se obezbedi da svako ko radi i ko ulaže rad ima određeni korpus prava koji je deo ljudskog prava na rad. Nije to ništa novo, neuobičajeno ili apstraktno“, zaključuje sagovornik Mašine.
A.G.A.
