Ukupno 16 novopazarskih studenata se uoči komemorativnog skupa, a povodom godišnjice pada nadstrešnice Železničke stanice te smrti 16 ljudi, uputilo ka Novom Sadu. Njihova akcije je, simbolično, nazvana „16 za 16“, odnosno 16 dana pešačenja za 16 žrtava. Studenti su u svakom mestu koje su obišli tokom svog putavanja dočekani kao, uslovno rečeno, mesije. Naposletku, sam doček u Novom Sadu bio je veličanstven, sa više hiljada ljudi na ulicama, bajkerima, vatrometom i jednom prosidbom.
Međutim, svega nekoliko dana nakon 1. novembra, novopazarskim studentima počeli su da stižu rešenja o prestanku statusa studenta. Rešenje je potpisala rektorka DUNP-a Zana Dolićanin, a u njemu se kao razlog navodi „zbog neupisivanja školske godine“.
Kako su tada ocenili studenti u blokadi DUNP-a, postupci rektorke Dolićanin pre svega prestavljaju „targetiranje i diskriminaciju studenata“.
„Sramno je što svoje metode represije pokušava da opravda koristeći se instrumentalizacijom zakona, parcijalnim razumevanjem i selektivnim primenjivanjem istog. Šta drugo, osim sramote, očekivati kada zvanje rektora dobije neko s upitnom diplomom srednje škole“, poručili su novopazarski studenti.
Prvobitna pomisao javnosti je bila da se radi o svojevrsnoj odmazdi zbog pešačenja do Novog Sada, jer su upravo dvojica studenata koji su prvi dobili rešenje, Kenan Škrijelj i Ahmed Koničanin, bili učesnici marša.
Međutim, Rektorski kolegijum DUNP-a saopštio je da su njih dvojica ispisani u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju. Univerzitet je naveo da gubitak statusa studenta „nema nikakve veze sa njihovim pešačenjem do Novog Sada, ili zbog zastava koje su nosili“, kako je ocenjeno u nekim medijima.
S druge strane, kako za Mašinu komentariše student DUNP-a kojem je prvo uručeno rešenje o prestanku statusa studenta, Kenan Škrijelj, u pitanju je revanšizam zbog njegovog učestvovanja u studentskom pokretu.
„Čak nisam siguran koliko se radi o šetnji do Novog Sada povodom obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice, jer su i studenti koji nisu šetali počeli da dobiju rešenja. Uzimajući to u obzir, definitivno je zbog blokade fakulteta i mog angažmana unutar studentskog pokreta. Mi koji smo se najviše suprotstavili rektorki Zani Dolićanin smo počeli da dobijamo rešenja, tako da verujem da je ovo revanšizam s njene strane. Naposletku, taj postupak iliti odluku, odnosno taj dokument je ona lično potpisala, samim tim verujem da je i ona inicijator“, smatra Škrijelj.
Upitan o mogućim mehanizmima borbe protiv ovakve odluke, sagovornik Mašine ističe da postoji mogućnost ulaganja žalbe. Ali, kako dodaje, nije preterano optimističan.
„Ja sam podneo žalbu pre više od deset dana, međutim, sve to ide preko studentske službe, a koliko sam obavešten ista je obustavila rad. Drugim rečima, namerno se radi na sabotaži, a već sutra je, koliko znam, poslednji rok za upis na fakultetim na nivou čitave Srbije. Uzimajući to u obzir, mislim da od same žalbe neće biti ništa“, objašnjava Škrijelj.
Za kraj, upitan koji su mu planovi za budućnost uzimajući u obzir trenutnu situaciju, on navodi da je poslao mejl fakultetu zahtevajući uverenja o položenim ispitima – a sve kako bi se premestio na Univerzitet u Beogradu.
„Žao mi je zbog toga, ne znam šta bih dodatno rekao. Što se tiče dalje borbe, ona se sigurno nastavlja. Naposletku, imao sam ponude da odem van zemlje, da studiram u inostranstvu, ali nisam hteo to da uradim. A ako već ne mogu u Novom Pazaru, onda borbu nastavljam u Beogradu. Neću odustati, ni ja ni moje kolege, nastavićemo da tražimo pravdu“, poručuje Škrijelj.
M.B.
