Ogromne količine vode, energije i hemikalija iskoristi se za proizvodnju tekstila, što dovodi i do emitovanja velike količine ugljen-dioksida (CO2), emisiji gasova staklene bašte dodatno doprinosi i onlajn kupovina koja dovodi do povećanja transporta robe.
„Crni petak kao recentnija pojava kod nas, ali sa već dugom tradicijom u Americi, kao i celokupna euforija za prazničnim poklonima, često jako negativno utiče i na ljude i na okolinu. Pokloni su od čina bliskosti i solidarnosti postali obaveza, pa svake godine raste broj kupljenih stvari. Čak i oni koji ne žele da učestvuju u ovoj konzumerističkoj i često besmislenoj praksi osećaju pritisak, usled čitave medijske kampanje i reklama koje vam govore da će vaši najbliži biti srećni samo još da im kupite taj masažer, maramu ili plastičnu igračku“, kaže za Mašinu direktor Centra za zelene politike Predrag Momčilović.
Proizvedene stvari koje se stavljaju u prodaju dolaze iz različitih delova sveta i velike udaljenosti od radnje u kojoj se zapravo prodaju. Kako Momčilović kaže najveće fabrike sveta i većina stvari dolaze iz Istočne Azije, odakle se zatim roba transportuje brodovima prepunim kontejnera.
„Gotovo sav transport i dalje funkcioniše na fosilna goriva i samo brodski transport doprinosi sa oko 3% emisija gasova sa efektom staklene bašte. Osim toga usled uvećanog transporta sve češće dolazi do zakrčenja ili nezgoda poput one od pre par godina kada se ogromni teretnjak prepun kontejnera nasukao u Sueckom kanalu i šest dana blokirao sav transport kroz ovaj važan kanal“, podseća Momčilović.
Često stvari koje kupimo ostaju u ormaru i obučemo ih nakon kupovine jednom ili nijednom, zaboravimo na njih, a onda kada dođe na red čišćenje, stvar koju smo kupili jer je bila na popustu na primer, olako bacimo. O tome gde će ona, nakon našeg odlaganja nje u kantu za smeće, završiti ni ne razmišljamo, a većina zapravo završi na deponijama ili bude spaljena.
„Negde sam pročitao da se šljokičasta novogodišnja haljina u 40% slučajeva obuče samo jednom i da posle par godina po ormanima na kraju završi na otpadu. U Srbiji većina otpada na kraju završi na deponijama jer se tek mali procenat reciklira i to samo pojedini materijali. Deo otpada napravljen u Evropi, na kraju završi u Africi i Aziji odakle često i dolaze materijali za proizvode koje kupujemo. Na taj način se ovaj linearni proces završava i siromašni dobijaju ekološku degradaciju i otpad, a oni nešto bogatiji dobijaju kratkotrajno uživanje na koje se već zaboravi čim prođu praznici“, kaže Momčilović.
Popusti ne donose samo loše po prirodu, već i po radnike i radnice među kojima su često i deca koje dodatno eksploatišu upravo zbog akcijskih cena, a kako Momčilović kaže ti ljudi, koji na primer prave majicu često jedva preživljavaju.
„Zapravo nama se samo čini da su stvari na popustu, a te popuste plaćamo uništavanjem životne sredine, zagađenjem i eksploatacijom rada. Da bi jedna majica bila na popustu od 500 dinara moraju da se zanemare troškovi uništavanja zemljišta i vode usled uzgoja pamuka. Takođe, popusti koji vam nude niže cene za drugi artikl, zapravo nisu stvarno popusti jer niste čak ni uštedeli novac već ste potrošili više, a kupili ste i više proizvoda koji vam možda ni ne trebaju“, zaključuje Momčilović.
Za Mašinu je o lošim uticajima fenomena „Black Friday“ govorila i urednica portala „Održivi glas“ Marija Petković koja se bavi temama društvene i ekološke održivosti.
Nedavno je na instagram profilu Održivi glas Petković objavila da trenutno živimo u vremenu instant kupovine i da je onlajn kupovina, koja je dostupna u svakom trenutku dovela do brze trgovine iz koje je nastala, kako navodi i opsesija za brzinom. Takođe, postavila je i različita pitanja koje doba, kako ga je ona nazvala „3K sveta“ u koje spadaju konzumerizam, kapitalizam i konformizam, donose.
„Uticaji trgovine tokom Crnog petka na životnu sredinu, ljude i opšte blagostanje prirode i živih bića su višestruki, a proističu prvenstveno iz podsticanja neograničene potrošnje. Crni petak deluje kao masovno, privremeno pucanje brane u lancu snabdevanja, gde iznenadni, intenzivni nalet proizvodnje i transporta generiše ogromnu poplavu zagađenja i otpada koji prevazilazi kapacitet prirodnih sistema da ga apsorbuju ili obrade, negativno utičući na ekosisteme i klimatsku stabilnost“, navodi Petković.
Porast proizvodnje i transporta tokom Crnog petka doprinosi direktno klimatskim promenama. Kako bi se zadovoljila ubrzana potražnja najrazličitijih proizvoda, kako kaže Petković, ona zahteva i veliku količinu resursa iz prirode, čime se stvara veći nivo ugljen-dioksid.
„Veliki obim onlajn kupovina takođe podrazumeva veću prosečnu potrošnju energije za upravljanje porudžbinama i logistiku isporuke, što posledično povećava emisiju ugljenika, a zatim imamo povraćaj. Energetski intenzivna logistika povraćaja proizvoda dodatno povećava ugljenični otisak. Imamo prekomerni otpad, preopterećenje plastikom i kratak vek trajanja i brzo odlaganje kupljene robe. U društvu, glavni problem je što Crni petak sugeriše uticaje na ljudsko ponašanje i društveno blagostanje kroz promociju specifične potrošačke kulture“, navodi Petković.
Postavlja se pitanje kakve sve negativne efekte po prirodu dobijamo onlajn kupovinom, s obzirom na to da je brza, i ne zahteva odlazak do prodavnice, komunikaciju sa prodavcima, čak ni probanje određenog artika. Iako ovo deluje kao ekološki prihvatljiviji potez pošto ćete u samo par klikova odraditi čitav posao ipak ni onlajn kupovina nije bez posledica po životnu sredinu.
„Najznačajniji efekat masovnih onlajn porudžbina je eksponencijalno povećanje emisija povezanih sa transportom. Značajan obim pošiljki i isporuka proizvoda zahteva povećan promet vozila. Širom Evrope, drumski teretni saobraćaj koji opslužuje skladišta i prodavnice generiše preko milion tona CO₂ tokom nedelje Crnog petka. To je povećanje od +94% u odnosu na regularnu nedelju. Podaci za Evropu kažu da se potrošnja goriva povećava za 6%“, objašnjava Petković i dodaje da je na sajtu „CleanHub“ koji se bavi borbom protiv zagađenja plastikom objavljeno da su „isporuke tokom Crnog petka u Velikoj Britaniji emitovale istu količinu gasova staklene bašte kao 435 povratnih letova između Londona i Njujorka“.
Kultura bacanja kao vladarka Crnog petka
„Sve što se proda i ne proda ima isti kraj, samo malo brže stigne do svog krajnjeg odredišta – deponije, na kojoj ili miruje ili se spaljuje. Odmah ću vam reći: ni jedno ni drugo nije ekološko rešenje, tačnije, oba će štetiti prirodi na svoj jedinstven način. 80% artikala završiće na deponiji prebrzo, a mnogi bez da su bili jednom korišćeni. I ono što je vraćeno nazad, ne ulazi kružnom linijom nazad u prodaju, oni se direktno šalju na deponiju jer je tako jeftinije (troškovi transporta). U suštini, ovog vikenda bi nas sve priroda zamolila da kupujemo promišljeno, sa namerom i ono što nam je zaista potrebno. Naše ‚što da ne‘ i ‚baš je jeftino, pa ću uzeti, iako mi ne treba‘ košta vazduh, vodu i zemljište, košta žene i decu koja rade u fabrikama u Bangladešu i na kraju, košta nas, naše zdravlje, naša pluća i našu budućnost“, zaključuje Petković.
Pojam „Black Friday“ prvi put je nastao u Filadelfiji u Sjedinjenim Američkim Državama, pedesetih godina prošlog veka kada su lokalni policajci koristili taj termin kako bi opisali gužvu u saobraćaju koja je nastajala svake godine nakon Dana zahvalnosti. Tridesetak godina kasnije, ovaj fenomen se smatrao kao dan kada se stiče najveći profit tokom godine. „Black Friday“ je početkom dvehiljaditih postao najpoznatiji i najprometniji dan za šoping, koji se prelio i na vikend.
U Srbiju je ovaj fenomen stigao iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, pre desetak godina, a trgovci su odlučili da popusti ipak traju celu jednu nedelju, zajedno i sa danom za onlajn kupovinu koja je u ponedeljak. Često trgovci podignu cene nekoliko nedelja ranije, a za Crni petak ih spuste, ali na istu ili višu od one prethodne, u Srbiji s obzirom na inflaciju, cene su jedva niže od regularnih.
