Uz stambene zgrade, predviđeno je da se u ovom delu Novog Sada izgrade i parkovi, sportski tereni i javni prostori, navedeno je u Planu.
U pitanju je prostor između Bulevara despota Stefana i Ulice 1300 kaplara, nedaleko od planiranog novog mosta u produžetku Bulevara Evrope.
„To se skoro nigde ne viđa. Ja ne znam ni za jedan evropski grad, pogotovo na Dunavu, koji je tako nešto uradio sa svojim gradom. Preporuka je da se krene od nižih objekata uz vodu, pa da se onda visina i spratnost postepeno podižu prema gradu, a ne da se sa jako visokim zgradama bukvalno blokira taj deo izlaza prema vodi”, navodi arhitektica Ana Ferik Ivanovič.
Ona kaže da to, onda, postaje nečije privatno vlasništvo sa, verovatno, ograničenim pristupom.
„Sve ono što je tamo predviđeno i samo nacrtano zelenom bojom kao neke zelene oaze prosto neće biti izvodljivo u tako gusto naseljenom prostoru, sa izuzetno velikim brojem novih korisnika. Ne znam ni kako će ljudi uživati da žive tu, pogotovo što će imati mnoge infrastrukturne probleme, počevši od parkiranja i tako dalje”, navodi ona.
U Građanskom pokretu Bravo oštro se protive ovom planu, a odbornik u Skupštini grada Novog Sada Miran Pogačar kaže za Mašinu da je u pitanju politička odluka.
„Da li vi želite zeleni Novi Sad koji je dostupan svim građanima, da se gradi planski i prema potrebama građana, ili želite grad koji se gradi kako želi investitor, pa onda bude totalni haos u gradu, što možemo da vidimo na svakom koraku gde god se gradi”, navodi on.
Problem je, kaže, i to što se često ne ispoštuje ni ono što je predviđeno planom, a u ovom slučaju aludira na planiranih 30 posto koji će, navodno, biti pokriveno zelenim površinama.
„Ovde se planiraju zaista katastrofalne stvari, beskrajne garaže u tlu, koje je inače peskovito, u pitanju je mulj, i u samom planu stoji jasno da je ovo izuzetno nepogodno zemljište za gradnju. Ono što je bitno naglasiti jeste da ovo nije jedna zgrada, dve ili tri, već desetine i desetine zgrada”, navodi Pogačar.
On podseća da postoji plan za taj deo grada iz sedamdesetih godina po kom je predviđeno da to bude sportsko-rekreativni prostor, odnosno parkovska površina, a ne zgrade.
„To je ono za šta se mi zalažemo: da imate priobalje koje je dostupno, koje će svi građani da koriste, a ne privatni kompleks koji će privatizovati priobalje i dovesti eventualno do poplava, kako na Limanu tako i na drugim delovima grada”, navodi Pogačar.
Upitana koliko je bezbednosno rizičan ovaj projekat budući da se visoke zgrade prave uz vodu, Ferik Ivanovič odgovara da je tu odgovornost mora da snosi investitor.
„Svako ko pametno, stručno i profesionalno želi da uradi neki posao angažovaće ljude koji će uraditi sve analize. Pod broj jedan, geomehaniku, da investitoru pokažu kakvo je to tlo. Samim tim bi građevinski inženjeri morali da predlože neki sistem koji bi mogao da opstane u tako lošem zemljištu. Ako se pokaže da tu ima dosta peska i dosta mulja, može se predložiti pobijanje šipova, ali je i to dosta rizičan poduhvat”, objašnjava ona.
Javni prostori, privatno vlasništvo
Pogačar napominje da je problem i to što će sve to finansirati građani Novog Sada, a što će profit od toga imati samo investitor.
„Zbog tog svog profita, on je spreman da ugrozi i ostatak Limana, jer to je plavno područje, tu su podzemne vode. Ukoliko budete kopali garaže, koje će on morati da gradi ako misli da ispoštuje plan, onda je pitanje da li će dolaziti do poplava. I onda, ako dođe do poplava, ko će na kraju zbog toga odgovarati?”, govori Pogačar.
Građani, navode naši sagovornici, moraju pokušati da sačuvaju taj deo priobalja i taj deo Novog Sada koji je, navode, izuzetno vredan i koji mora trajno da ostane u ovakvom obliku.
„Ceo prostor treba da ostane javni prostor, sportsko-rekreativni prostor. Ne ovako kako su oni nacrtali. Meni to izgleda kao obično zelenilo koje se nalazi među zgradama. Tu nema dovoljno prostora da se formira jedan zaista ozbiljan sportsko-rekreativni centar”, navodi Ferik Ivanovič.
Sve te zgrade, dodaje, koje će se tu naći kao bedem prema Dunavu, zakloniće i prostore unutar svojih kompleksa i praviti smetnju postojećim nasiljima Limani 3 i 4 gde, kako kaže, „ljudi već 40 godina žive u jednom idealnom konceptu”.
„Tu su zgrade u manjini, zelene površine u većini, svi imaju dovoljno parkinga i sve potrebne javne funkcije: škole, vrtiće, dom zdravlja i druge javne objekte koji su građanima neophodni. Koliko sam videla, u ovom planu se nigde ne pominju ni škola ni vrtić. A odmah pored, u neposrednoj blizini, planira se i prvobitni projekat „Novi Sad na vodi“ na prostoru sadašnjeg brodogradilišta, koji takođe predviđa izuzetno visoke zgrade”, objašnjava ona.
Iako bi to bila dobra praksa, ističe, kod nas se još uvek nije desilo da investitor za potrebe svojih korisnika izgradi i neki javni objekat poput škole ili vrtića, što bi, smatra, svima podiglo kvalitet života u tom prostoru.
Pokret Bravo od danas do 11. juna prikuplja primedbe građana na ovaj plan kod plaže Štrand i kod Limanske pijace od 18 do 20 časova, a vikendom i prepodne od 10 do 12 sati i, kako navode, tom prilikom će i pomagati građanima da sastave svoje primedbe.
Primedbe će u subotu prikupljati i Mesna zajednica Liman 3 koja tada organizuje tribinu od 18.30 časova u Limanskom parku, u saradnji sa studentima sa Departmana za arhitekturu Fakulteta tehničkih nauka (FTN) na temu gradnje u priobalju.
D.S.
