Doktorka hemijskih nauka i aktivistkinja inicijative „Beograd ostaje” Milica Radibratović kaže za Mašinu da je korišćenje SRF neopasnog otpada kao dodatog goriva „sjajna priča” jer se time rešavate neopasnog otpada, a minimalno se zagađuje životna sredina.
„Ali to je sve moguće, ukoliko je tehnologija po nekim evropskim standardima”, navodi ona i dodaje da je problem sa cementarom u Kosjeriću što to neće biti slučaj.
U Studiji o proceni uticaja na životnu sredina, o kojoj se raspravljalo na javnoj raspravi, navodi se da nije sve u skladu sa BAT preporukama, kaže Radibratović.
BAT preporuke su smernice Evropske unije (EU) koje su propisane za industriju kako bi se smanjilo zagađenje i zaštitilo zdravlje ljudi uz korišćenje modernih tehnologija.
„Oni sami priznaju da im oksidi azota, takozvani noksovi, to su azot-monoksid, azot-dioksid, nisu baš u saglasnosti sa BAT preporukama, a ti oksidi azota utiču na, naravno, zdravlje ljudi”, navodi hemičarka i objašnjava da azot-dioksid iritira disajne puteve, pogoršava astmu, bronhitis, a dovodi i do zagađenja vazduha, kiselih kiša.
Postoje tri stepena rešavanja tih problema, navodi Radibratović, a u cementari Titan se koristi samo prvi stepen. Skuplje tehnologije, koje bi efikasnije rešavale problem zagađenja, prema ovoj Studiji, biće uvedene tek 2028. godine.
„Zašto se to ne uvede sada, oni već sad imaju problem sa tim oksidima azota, pa nisu to uradili. To je ono što vidimo kao problem”, navodi Radibratović.
Geološkinja Zorica Vuković iz neformalne grupe Savet za zaštitu životne sredine iz Valjeva navodi da su investitori pokušali da prođu „što jeftinije”.
„Što se tiče samog postupka procene uticaja na životnu sredinu, oni su pokušali da prođu tu što je jeftinije, bez BAT (najbolje dostupne tehnike) tj. standarda, koji se inače koriste u EU. To su hvatači žive, hvatači hlora, kontinuirani monitoring. To su neke tehnološke stvari koje su, pretpostavljam, skupe za investitore, i on nije hteo da ih ubaci u proceduru”, navela je Vuković.
Primedbe na sisteme zaštite ulagao je i Radiša Pavlović, meštanin iz sela Cikota, koji za Mašinu kaže da se ovim projektom preskaču „decenijska tehnološka dostignuća EU”.
„Dok savremena postrojenja u EU koriste brojne tehnološke sisteme i alate prema BAT preporukama kako bi zaštitila životnu sredinu, ovde se pokušava uspostaviti opasan tehnički i pravni presedan”, naveo je.
On smatra da je ključan problem to što je Studija, kako kaže, pravno i tehnički potpuno neusaglašena sa realnošću u 2026. godini. Još jedna od primedbi, koju je Pavlović podneo Ministarstvu, odnosi se na tehnološki jaz.
Studija se oslanja, navodi on, na projektnu dokumentaciju iz aprila 2017. godine, dok se formalno poziva na standarde i zakone iz 2025. i 2026. godine
„Taj jaz je nepremostiv – zastarela oprema iz starog projekta fizički ne može da ispuni nove, stroge ekološke limite koji su danas na snazi”, navedeno je.
Na koji način će projekat uticati na životnu sredinu i zdravlje ljudi?
Problem će predstavljati visokoisparljivi metali poput žive, koja utiče direktno na centralni nervni sistem i može da izazove veliki broj bolesti, između ostalog i Alchajmera, objašnjava doktorka hemijskih nauka Milica Radibratović.
U Studiji se tvrdi, objašnjava, da će živa otići u klinker, odnosno da će se zarobiti i neće završiti u vazduhu, što ona negira.
„Sve što postoji da zaustavlja bilo šta, u Studiji, jeste vrećasti filter. On može da zaustavi neke čestice, ali vama je za živu i ostale metale potreban aktivni ugalj. Ne postoji sistem koji dodaje aktivni ugalj, ne postoji ništa što bi rešilo okside azota nakon što nastanu”, objašnjava Radibratović i tvrdi da će biti isparavanja otrovnih metala.
Još jedan od problema su dioksini i furan, koji su, navodi, kancerogeni i letalni, odnosno smrtonosni. Objašnjava da zbog velike temperature u peći nema nema bojazni od formiranja dioksina i furana, ali postoji bojazan od takozvane „denovo sinteze”, u kojoj oni mogu ponovo da nastanu ukoliko se sporo hlade.
„Pored ovih, da kažem, hemijskih stvari, čestica PM10, PM2,5, koje će proći kroz taj filter, ništa nije uloženo sa ovim novim projektom da se bilo šta štetno uhvati, zadrži, da ne izađe u atmosferu, da ne zagadi životnu sredinu”, objašnjava.
Geološkinja Zorica Vuković dodaje da u Studiji ima i proceduralnih propusta, budući da je zabrana spaljivanja komunalnog otpada predviđena u planskom dokumentu opštine Kosjerić. Napominje da je sporno i to što se pominje korišćenje SRF komunalnog otpada, kog nema u Srbiji, što znači da će se uvoziti.
Vazduh u Kosjeriću već zagađen, potrebno rešavati problem, a ne pogoršavati
Na nedavno održanoj javnoj raspravi o Studiji procene uticaja na životnu sredinu, traženo je da se uvede kontinuirani monitoring i da se na monitoru u centru grada prikazuje trenutno zagađanje, kako bi građani imali uvid u to, navodi Radibratović.
„Tražili smo i da se dozvoli da lokalna zajednica dovede akreditovanu laboratoriju da izvrši monitoring u bilo kom momentu bez najave. Nikakve odgovore od Ministarstva za zaštitu životne sredine nismo dobili. Čovek koji nam se obraćao je govorio da nije kredibilan”, navodi ona i dodaje da je direktor cementare tokom javne rasprave prihvatao akreditovanu laboratoriju, ali nije rekao da bude nenajavljena.
Ona se nada da će Ministarstvo zaštite životne sredine shvatiti ozbiljnost situacije jer su u pitanju, kako kaže, životi ljudi. Napominje da je vazduh u Kosjeriću treće kategorije, odnosno potpuno zagađen i da se ništa ne preduzima da se se to reši, a da se predlažu projekti koji mogu dodatno pogoršati situaciju.
Meštanin iz sela Cikota Radiša Pavlović kaže da je javnost jasno izrazila svoj stav i rekla „ne” ovom projektu, zbog čega on očekuje da Ministarstvo donese, kako kaže, „jedinu zakonitu odluku”, a to je da odbije saglasnost na ovu Studiju.
„Ministarstvo ne sme da ignoriše činjenicu da je vazdušni kapacitet Kosjerića trajno iscrpljen. Očekujemo da nadležni prepoznaju da je projekat na koji se Studija oslanja obradio samo logistiku i transport 25.000 tona otpada, dok je potpuno zanemario neophodnu ekološku infrastrukturu za bezbedno spaljivanje”, navodi on.
Predlog da se zabrani spaljivanje SRF otpada i bilo koje druge vrste otpada na području Opštine Kosjerić našao se na dnevnom redu lokalne skupštine 17. aprila na predlog opozicije i jednoglasno je usvojen.
Odbornica Slavica Pantović iz udruženja „Za čist Kosjerić” za Mašinu navodi da je stav odbornika jasan, a to je da se ovaj projekat ne sme dozvoliti.
Ona kaže da je neprihvatljivo spaljivanje otpada u „jednoj kotlini sa prekomernom zagađenošću”, gde se, kako navodi, ni zakonski ne bi smeli uvoditi projekte koji mogu ugroziti zdravlje stanovništva.
„Svi raspoloživi resursi moraju ići u zaštitu životne sredine. Takvo nam je stanje, a mi ćemo se svakako boriti za svoju zdraviju sredinu i ljude”, navela je Pantović.
Danas ističe rok za predaju primedbi Ministarstvu zaštite životne sredine na Studiju nakon čega se čega reakcija Ministarstva.
D.S.
