Vida Knežević

Blokadni FEST: „Neka film bude dostupan svima!“

,

Blokadni FEST, filmski festival koji su organizovali studenati u blokadi, održava se u Beogradu kao odgovor na odlaganje 53. FEST-a. „Našim festivalom se uključujemo u borbu za opstanak institucija kulture, kao budući radnici u kulturi, ili prosto posmatrači. Kultura ne sme da stane!,“ za Mašinu kažu organizatori festivala.

Blokadni FEST, filmski festival koji su organizovali studenati u blokadi, održava se u Beogradu kao odgovor na odlaganje 53. FEST-a. „Našim festivalom se uključujemo u borbu za opstanak institucija kulture, kao budući radnici u kulturi, ili prosto posmatrači. Kultura ne sme da stane!,“ za Mašinu kažu organizatori festivala.

„Morao sam biti prisutan“ Oto Bihalji-Merina snažno odjekuje u aktuelnom trenutku

Večeras se u Legatu Čolaković u 18 časova otvara značajna izložba posvećena Oto Bihalji-Merinu, jugoslovenskom revolucionaru, beskompromisnom socijalisti od rane mladosti, radničkom intelektualcu, kulturnom radniku, književniku, novinaru, istoričaru umetnosti i likovnom kritičaru.

Večeras se u Legatu Čolaković u 18 časova otvara značajna izložba posvećena Oto Bihalji-Merinu, jugoslovenskom revolucionaru, beskompromisnom socijalisti od rane mladosti, radničkom intelektualcu, kulturnom radniku, književniku, novinaru, istoričaru umetnosti i likovnom kritičaru.

Marijana Stojčić: „Zajednička nit svih konzervativnih i desnih politika je odbacivanje ideje da su ljudi jednaki i da svi, baš svi imaju pravo na dostojanstven život“

Povodom večerašnjeg otvaranja trećeg Festivala javne istorije u 18h u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu, razgovaramo sa sociološkinjom Marijanom Stojčić, iz Centra za primenjenu istoriju.

Povodom večerašnjeg otvaranja trećeg Festivala javne istorije u 18h u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu, razgovaramo sa sociološkinjom Marijanom Stojčić, iz Centra za primenjenu istoriju.

Intervju sa Ivanom Smiljanić: „Igram u slavu i u znak divljenja tim ženama, o kojima nikad ne čujemo u vestima, a zaslužuju svu podršku i ljubav sveta“

„Svesna sam da sam ja opstala ne zato što sam bolja umetnica ili zato što sam pametnija, vrednija ili mi je više stalo, nego je to isključivo zato što su takve životne okolnosti. Zato što sam imala privilegiju da ne zavisim od svog mesečnog prihoda“, konstatuje vizuelna umetnica, Ivana Smiljanić, u povodu svoje samostalne izložbe „Nećemo u fioku!“.

„Svesna sam da sam ja opstala ne zato što sam bolja umetnica ili zato što sam pametnija, vrednija ili mi je više stalo, nego je to isključivo zato što su takve životne okolnosti. Zato što sam imala privilegiju da ne zavisim od svog mesečnog prihoda“, konstatuje vizuelna umetnica, Ivana Smiljanić, u povodu svoje samostalne izložbe „Nećemo u fioku!“.

Zrenjanin Nacionalna prestonica kulture 2025. godine: šansa za izuzetak od pravila?

O prvim utiscima na vest da je grad Zrenjanin sa predloženim umetničkim konceptom „Meandri grada – tokovi kulture“ odabran da bude Prestonica kulture Srbije 2025. godine razgovaramo sa protagonistima kulturno-umetničke scene u Zrenjaninu, Vladom Đurićem i Ivanom Branković.

O prvim utiscima na vest da je grad Zrenjanin sa predloženim umetničkim konceptom „Meandri grada – tokovi kulture“ odabran da bude Prestonica kulture Srbije 2025. godine razgovaramo sa protagonistima kulturno-umetničke scene u Zrenjaninu, Vladom Đurićem i Ivanom Branković.

Podsećanje na zaboravljenu komunističku istoriju nedeljnika NIN

Osnivanje ovog „najstarijeg nedeljnika na Balkanu“, vezuje se za davnu 1935. godinu i Komunističku partiju Jugoslavije, što je istorijska činjenica na koju vredi podsetiti.

Osnivanje ovog „najstarijeg nedeljnika na Balkanu“, vezuje se za davnu 1935. godinu i Komunističku partiju Jugoslavije, što je istorijska činjenica na koju vredi podsetiti.

Intervju sa Mirom Kun: Moj tata, Đorđe Andrejević Kun

Između nedavno održane izložbe pod nazivom „Rez – linija – otisak“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i obeležavanja 120. godišnjice rođenja slikara, grafičara i revolucionara Đorđa Andrejevića Kuna, koje nas očekuje 2024. godine, donosimo vam intervju sa njegovom ćerkom, književnom prevoditeljkom i filološkinjom u penziji, Mirom Kun.

Između nedavno održane izložbe pod nazivom „Rez – linija – otisak“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i obeležavanja 120. godišnjice rođenja slikara, grafičara i revolucionara Đorđa Andrejevića Kuna, koje nas očekuje 2024. godine, donosimo vam intervju sa njegovom ćerkom, književnom prevoditeljkom i filološkinjom u penziji, Mirom Kun.

Radnički pokret kao put ka emancipaciji: Quo vadimus, Herman?

„Nakon iskustva dvadesetog veka i proteklih trideset godina lutanja levice, neophodno je iznova podsećati na kritičku oštricu marksizma. Knjiga o Hermanu je doprinos obnovi marksizma i podsetnik na, od marksizma nerazdvojnu, nužnost kritičke misli“, ističe istoričar Stefan Gužvica o radničkom intelektualcu, Bogomiru Hermanu.

„Nakon iskustva dvadesetog veka i proteklih trideset godina lutanja levice, neophodno je iznova podsećati na kritičku oštricu marksizma. Knjiga o Hermanu je doprinos obnovi marksizma i podsetnik na, od marksizma nerazdvojnu, nužnost kritičke misli“, ističe istoričar Stefan Gužvica o radničkom intelektualcu, Bogomiru Hermanu.

Ivana Bogićević Leko o Memorijalu „Boško Buha“: „Naravno da programi ne treba da budu prepisani iz vremena koje je prošlo, ali je veoma važno da ostanu namenjeni deci i mladima“

„Nadležnost i odgovornost se do besvesti prebacuje sa institucije na instituciju, čime se problemi samo guraju pod tepih, a ne rešavaju, dok vreme neumitno prolazi, a prilike se propuštaju. Memorijal ’Boško Buha’ je jedan u moru takvih primera“, kaže za Mašinu Ivana Bogićević Leko, članica Inicijative za obnovu memorijalnog kompleksa „Boško Buha”.

„Nadležnost i odgovornost se do besvesti prebacuje sa institucije na instituciju, čime se problemi samo guraju pod tepih, a ne rešavaju, dok vreme neumitno prolazi, a prilike se propuštaju. Memorijal ’Boško Buha’ je jedan u moru takvih primera“, kaže za Mašinu Ivana Bogićević Leko, članica Inicijative za obnovu memorijalnog kompleksa „Boško Buha”.

Stara zgrada železničke Ložionice novi „epicentar“ kreativnosti: „Potemkinova sela pod firmom ’kreativnih industrija’“

O opravdanosti ulaganja u novi kreativni Centar „Ložionica“ koji premijerka Ana Brnabić najavljuje kao „dragulj u kruni svega“ u oblasti kreativnih industrija, za Mašinu govore Marijana Cvetković iz Stanice Servisa za savremeni ples i Dejan Atanacković, umetnik i pisac.

O opravdanosti ulaganja u novi kreativni Centar „Ložionica“ koji premijerka Ana Brnabić najavljuje kao „dragulj u kruni svega“ u oblasti kreativnih industrija, za Mašinu govore Marijana Cvetković iz Stanice Servisa za savremeni ples i Dejan Atanacković, umetnik i pisac.

Sanja Krsmanović Tasić: „Mislim da smo Marije Ručare svi mi danas, eksploatisani radnici i radnice“

"Došao je red na eksploataciju ljudi, naše krvi, tetiva, mišića, bubrega, materica,“ govori rediteljka Hleb teatra, Sanja Krsmanović Tasić povodom predstave „Marija Ručara“ i večerašnjeg razgovora o tome kako do prava na porodiljsko i šta znači dostojanstven rad u kulturi u Krokodilovom Centru za savremenu književnost u organizaciji portala Mašina.

„Došao je red na eksploataciju ljudi, naše krvi, tetiva, mišića, bubrega, materica,“ govori rediteljka Hleb teatra, Sanja Krsmanović Tasić povodom predstave „Marija Ručara“ i večerašnjeg razgovora o tome kako do prava na porodiljsko i šta znači dostojanstven rad u kulturi u Krokodilovom Centru za savremenu književnost u organizaciji portala Mašina.

Ksenija Stevanović: „Od silnog ’light showa’ i ’ozvučenja’ ne vidimo i ne čujemo gde se dele pare“

„U neku ruku, kao da se zaziva neki novi početak, bez tereta, bez pravila, uronjen u tople letnje pivske noći i sajamsko-vašarske zime, pod okriljem božićnih praporaca“, komentariše u intervjuu za Mašinu muzikološkinja Ksenija Stevanović, povodom dodele statusa „od posebnog značaja“ manifestacijama poput Beer Festa i javnosti nepoznatog festivala klasične muzike „Classico“.

„U neku ruku, kao da se zaziva neki novi početak, bez tereta, bez pravila, uronjen u tople letnje pivske noći i sajamsko-vašarske zime, pod okriljem božićnih praporaca“, komentariše u intervjuu za Mašinu muzikološkinja Ksenija Stevanović, povodom dodele statusa „od posebnog značaja“ manifestacijama poput Beer Festa i javnosti nepoznatog festivala klasične muzike „Classico“.

Fenomen „predatorskih“ organizacija koje dobijaju ogroman javni budžet na konkursima i posledice koje ostavljaju iza sebe

Potrebna je radikalna promena kulturne politike i načina rada kulturne administracije na svim nivoima, konstatuju sagovornice Mašine, Vesna Marjanović iz Evropa Nostra Srbija i Marijana Cvetković iz Stanice Servisa za savremeni ples.

Potrebna je radikalna promena kulturne politike i načina rada kulturne administracije na svim nivoima, konstatuju sagovornice Mašine, Vesna Marjanović iz Evropa Nostra Srbija i Marijana Cvetković iz Stanice Servisa za savremeni ples.

Intervju sa Srđanom Kečom: Šta gradi jedno društvo bez uverenja, bez projekata, bez vere u bolje sutra?

Postavljanjem u središte filma inače nevidljivih junakinja i jednog nevidljivog prostora čija je istorija izbrisana, a guranjem na margine pejzaža neoliberalnog razvoja i njegovih stanovnika pokušao sam da izazovem ova pitanja, ističe Srđan Keča, autor poetskog dokumentarca „Muzej revolucije“.

Postavljanjem u središte filma inače nevidljivih junakinja i jednog nevidljivog prostora čija je istorija izbrisana, a guranjem na margine pejzaža neoliberalnog razvoja i njegovih stanovnika pokušao sam da izazovem ova pitanja, ističe Srđan Keča, autor poetskog dokumentarca „Muzej revolucije“.

„Vrapci se te godine nisu vratili u svoja gnezda“: Protestna akcija umetnice Vesne Vesić povodom aktuelne seče drvoreda u ulici Kej oslobođenja u Zemunu

Ogrnuta „Nežnim komadom“, ručno izrađenim predmetom-ćebetom, slikom-tkaninom, sa natpisima „Tog proljeća se ne sećam“ i „Vrapci se te godine nisu vratili u svoja gnezda“, umetnica je performativnom akcijom iskazala protivljenje „ekocidu“ – seči drvoreda u jednoj od centralnih zemunskih ulica.

Ogrnuta „Nežnim komadom“, ručno izrađenim predmetom-ćebetom, slikom-tkaninom, sa natpisima „Tog proljeća se ne sećam“ i „Vrapci se te godine nisu vratili u svoja gnezda“, umetnica je performativnom akcijom iskazala protivljenje „ekocidu“ – seči drvoreda u jednoj od centralnih zemunskih ulica.

Slon u sobi: Art Weekend u hotelu Beograd

Restitucijom vraćeni hotel u Savamali, nadomak Beograda na vodi, iskorišćen je kao scenografija izložbe postavljene u šesdeset osam hotelskih soba. Kreativna saradnja ili takozvani „artwashing“?

Restitucijom vraćeni hotel u Savamali, nadomak Beograda na vodi, iskorišćen je kao scenografija izložbe postavljene u šesdeset osam hotelskih soba. Kreativna saradnja ili takozvani „artwashing“?

Katja Praznik

Intervju sa Katjom Praznik: Institucija umetnosti briše ideju rada

„Dok se ti ne zapitaš kakvo je klasno poreklo te institucije i kako se ona reprodukuje i za koga, kao i gde je moć, onda ne možeš shvatiti eksploataciju na razini rada u umetnosti.“

„Dok se ti ne zapitaš kakvo je klasno poreklo te institucije i kako se ona reprodukuje i za koga, kao i gde je moć, onda ne možeš shvatiti eksploataciju na razini rada u umetnosti.“

Intervju sa Vahidom Ramujkić: U starim konfliktima nismo mogli da pronađemo nikakve interese od opšteg značaja za naše Udruženje 

Aktuelni događaji u ULUS-u izazvani godinama zakasnelom presudom izazvali su veliku pozornost kulturno-umetničke javnosti. Kako bi se dešavanja dodatno pojasnila, obrazložila i precizirala razgovarali smo sa Vahidom Ramujkić, aktivnom članicom Upravnog odbora ULUS-a od 2019. godine.

Aktuelni događaji u ULUS-u izazvani godinama zakasnelom presudom izazvali su veliku pozornost kulturno-umetničke javnosti. Kako bi se dešavanja dodatno pojasnila, obrazložila i precizirala razgovarali smo sa Vahidom Ramujkić, aktivnom članicom Upravnog odbora ULUS-a od 2019. godine.

Kongres umetnika i kulturnih radnica

Kongres umetnika i kulturnih radnica: „Ujedinjeni pregovaramo, podeljeni molimo“

Početkom jula održan je međunarodni Kongres umetnika i kulturnih radnica u organizaciji BLOK-a, koji je okupio različite inicijative, strukovna udruženja i sindikate aktivne u borbi za bolje radne uslove u sektoru kulture.

Početkom jula održan je međunarodni Kongres umetnika i kulturnih radnica u organizaciji BLOK-a, koji je okupio različite inicijative, strukovna udruženja i sindikate aktivne u borbi za bolje radne uslove u sektoru kulture.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2025 Copyleft Mašina.rs