Ističući da je prošlo dve godine od početka smrtonosne pandemije, u kojoj je posao koji se obavlja predstavljen neophodnim, dok „naši životi ostaju za jednokratnu upotrebu“, Transnacionala nezamenljivih autonomnih borbi ( E.A.S.T.) u svom saopštenju ističe da je ključni izazov odbiti tehnokratske mere oporavka koje su mnoge vlade u zemljama Centralne i Istočne Evrope i pograničnim zemljama kombinovale sa sve autoritarnijim metodama vladanja.
Nebrojeni su primeri koji govore u prilog tome, od Mađarske, Poljske, Turske i mnogih drugih, gde se uvode represivni i ultrakonzervativni zakone koji dovode do pojačanih uslova eksploatacije, kao i do rasističke i seksističke podele rada i ugnjetavanja, navodi se u njihovom saopštenju.
Neoliberalni „planovi oporavka“, E.A.S.T tvrdi, dovode do stvaranja i jačanja unutrašnjih, regionalnih i transnacionalnih hijerarhija vođenih krupnim kapitalom, dok su sami radnici i radnice isključeni iz pomenutih mera:
„Žene se suočavaju sa nezaposlenošću i prisilnim skraćenim radnim vremenom, često zbog pritiska neplaćenog rada i nege koja ih čeka kod kuće. Migranti koji se bave neplaćenim kućnim radom i negom, uglavnom žene, izostavljeni su iz socijalnih davanja i imigracionih kvota. Zelena tranzicija vođena tržištem izaziva masovne viškove, a liberalizacija izvora energije povećava troškove komunalnih usluga, ugrožavajući tako naš opstanak. Energetska sanacija stambenih jedinica i džentrifikacija urbanih prostora izazivaju prenaseljene uslove za život, veće kirije i masovna iseljavanja, dok socijalni stambeni fond ne zadovoljava sve veći broj upita.“
Pitajući se kako transformisati društvene borbe u kolektivnu transnacionalnu moć, kako negovati političku komunikaciju i stvoriti uslove za zajednički društveni štrajk, Transnacionala nezamenljivih autonomnih borbi – E.A.S.T. je objavila plan za feminističku rekonstrukciju povodom obeležavanja 8. marta, ali i dalekosežnije, koncentrišući se na nekoliko ključnih terena borbe.
Zahtevi su artikulisani protiv patrijarhalnog i fašističkog nasilja, radne eksploatacije, rasističkih institucija i graničnih režima, kapitalističke zelene tranzicije i stambene krize.
U svom saopštenju E.A.S.T. zahteva seksualne i reproduktivne slobode, veće i jednake evropske plate, slobodu kretanja i blagostanje za sve, bez obzira na to da li je neko migrant, beskućnik ili neko ko nema plaćene ili „formalne“ poslove, za bezuslovnu evropsku boravišnu dozvolu i socijalnu pomoć za sve migrante, izbeglice, tražioce azila i manjine.
Dalje se u iznesenim zahtevima traže garancije za radna mesta za sektore privrede u tranziciji i investicije za dostojanstvena radna mesta koja su od koristi zajednicama i ekosistemima, zatim zaustavljanje svih prinudnih deložacija i hitan smeštaj za beskućnike i one koji žive u toksičnim sredinama ili prenaseljenim domaćinstvima, za antirasističku stambenu politiku, pravedne uslove stanovanja za izbeglice i tražioce azila, ali i za podršku za žrtve porodičnog nasilja i mogućnosti za smeštaj na zahtev.
U nizu zahteva našao se i onaj koji omogućava izgradnju i garantovanje javnih i socijalnih stanova kao i bezbedno i pristupačno stanovanje za sve, umesto stambenog prostora koji se tretira kao roba vođena profitom.
U svom saopštenju E.A.S.T. poziva na budućnost sveta nakon pandemije u kome je od suštinskog značaja ne samo ljudski rad, već i ljudski život.
V.K.
