Zaposleni u vrtićima u Srbiji, a pre svega vaspitačice i vaspitači, okupljeni u Samostalnom sindikatu predškolskog vaspitanja i obrazovanja organizovali su pre nekoliko dana protest ispred Ministatstva prosvete i Vlade Srbije.
Glavni zahtevi sa kojima su vaspitačice izašle na protest su povećanje cene rada za 15%, izmena uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, isplata toplog obroka i regresa zaposlenima na minimalnoj zaradi i poštovanje zakonskog normativa o broju upisane dece u grupi.
Protest je završen, ali problemi sa kojima se suočavaju zaposleni u vrtićima su i dalje tu. Predsednica Samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda, Vesna Janjić za Mašinu kaže da su glavni problemi zaposlenih u predškolskim ustanovama uslovi rada i Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih iz 2012 godine.
„Kada smo kod uslova rada, sve se može svesti na jednu jedinu reč, normativi. Naime, infrastrukturni kapaciteti i broj dece koja su upisana u predškolske ustanove Beograda, apsolutno nisu u srazmeri. Broj grupa koje imamo odvojene na papiru, su suštinski, na terenu, spojene tako što u jednoj radnoj sobi imamo grupu i po ili su dve grupe smeštene u istoj radnoj sobi, kaže Janjić.
Kako kaže naša sagovornica, stalna obećanja o izgradnji novih vrtića koji bi rasteretili postojeće kapacitete i omogućili odgovorajaće uslove rada, ostaju samo na papiru.
„Suštinski, samo dve centralne beogradske opštine nemaju taj problem, dok je u svim ostalim opštinama taj problem prisutan.“
Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih iz 2012 godine, koju je kao drugi problem istakla naša sagovornica, dovodi do toga da trećina zaposlenih ima plate koje su ispod zakonom propisanog minimalca.
„Njima se isplaćuje zakonom propisani minimalac, ali tako što razliku do minimalne zarade dotira lokalna samouprava. Kako minimalac, uz korekciju cene rada raste, dolazimo u paradoksalnu situaciju, da će nam i ostale strukture zaposlenih skliznuti u minimalac“, kaže Janjić za Mašinu.
Prema procenama sindikata 2021. godine zaposleni sa sedmim stepenom stručne spreme su se po prvi put našli ispod proseka republičkih i gradskih zarada.
„Naš zahtev po tom pitanju je veoma jasan i glasi – izmena Uredbe iz 2012. godine“, odsečna je predsednica sindikata.
Sindikalke se ne bave samo zaradama, već i drugim problemima u vrtićima koji se ne odnose samo na radnice i radnike već utiču i na decu i njihove roditelje. Pre svega, tu je već pomenuti problem „normativa“ – zakonom propisanih brojeva koji određuju odnos broja dece u grupama i vaspitača kao i smeštajne kapacitete i sl.
„Vrtići, koji su u skladu sa normativom, mnogo će lakše i efikasnije sprovoditi sve što je potrebno. To se posebno odnosi na epidemiološke mere, koje smo u obavezi da sprovodimo. U postojećim uslovima, izazvanih korona pandemijom, funkcionisanje predškolskih ustanova je teklo isključivo zaslugom zaposlenih i njihovoj solidarnosti. Od ponovnog otvaranja, predškolske ustanove Beograda nisu se zatvorile ni na jedan dan, i to isključivo zbog zalaganja zaposlenih, jer u opisu radnog mesta zaposlenog u predškolskoj ustanovi postoje samo dve reči – sve potrebno!“, objašnjava Janjić za Mašinu.
Odgovarajući na optužbe da sindikat remeti redovno funkcionisanje predškolskih ustanova, janjić kaže da sindikat „ni jednog trenutka, zbog svojih aktivnosti, ne ugrožava proces rada, našim aktivnostima ne ugrožavamo krajnje korisnike, decu i roditelje Beograda“.
„Da bi vam bilo jasnije, mi smo u zakonskoj obavezi da sprovodimo 30% procesa minimuma rada, što nam, suštinski, uskraćuje pravo štrajka. Dakle, vi ne možete obrisati 30% površina, ne možete spremiti 30% obroka, ne možete preventivno – zdravstveno obuhvatiti 30% dece… Kada smo u štrajku, jedino možemo da ne sprovodimo vaspitno – obrazovni rad, ali smo svo vreme prisutni u svojim grupama i sprovode se sve aktivnosti“, rekla je Janjić.
Kada se i odluče na protest, prema rečima naše sagovornice, to funkcioniše tako što su protesti zakazani nakon prve smene, dok kolege iz druge smene ostaju na svojim radnim mestima i brinu o deci u vrtićima.
„Mi svojim zahtevima ne ugrožavamo nikoga, ni u jednom trenutku, i zato smatram da je potrebno da naše zahteve neko ozbiljno shvati, jer je više nego očigledno da nisu uvažene sve specifičnosti rada zaposlenih u predškolskim ustanovama. Mi želimo da radimo, jer smo svesni važnosti vaspitno – obrazovnog programa koji svakodnevno sprovodimo kao i činjenice da bi funkcionisanje grada Beograda bilo dovedeno u pitanje, da se predškolske ustanove zatvore. Samo je potrebno, da se to konačno, na pravi način prepozna i nagradi“, zaključuje Janjić.
I.K
