Predsednik Asocijacije sudijskih pomoćnika (ASP), Stefan Gojković, za Mašinu kaže da su sudijski pomoćnici najstručniji kadar zaposlenih u sudovima Srbije (sudije su izabrana lica i ne spadaju u zaposlene).
„Mi smo motor sudova, jer radimo ogroman broj poslova bez kojih sudovi, jednostavno, ne bi mogli da funkcionišu. Ili bi funkcionisali drastično neefikasnije. Osnovni posao nam je izrada tzv. nacrta sudskih odluka. U prevodu to znači da sudijski pomoćnici izrađuju ogroman broj sudskih odluka, koje sudije potpisuju. Pored toga radimo niz drugih odgovornih poslova. Suštinski, sudijski pomoćnici su najbliži saveznici sudija i značajno doprinose njihovom radu“, navodi Gojković.
Sagovornik Mašine navodi da opšta javnost malo zna o sudijskim pomoćnicima, a stručna ih često „namerno gura u stranu“ kako bi obezvredila njihov rad.
„Upravo zato smo osnovali Asocijaciju sudijskih pomoćnika. Shvatili smo da niko neće braniti naše pravo na dostojanstven rad ako to ne učinimo sami“, ističe Gojković.
Život sudijskih pomoćnika „na određeno vreme“
Kada je u pitanju položaj sudijskih pomoćnika, Gojković kaže da je on i pravno i materijalno loš.
„Po važećoj pravnoj regulativi spadamo u državne službenike, iako ne vršimo poslove u organima državne uprave i suštinski nemamo veze za izvršnom vlasti, već radimo u sudovima, u okviru sudske vlasti. Što se tiče materijalnog položaja on proizlazi iz prethodnog“, navodi Gojković i objašnjava da su plate sudijskih pomoćnika niske i nikako ne odgovaraju odgovornosti, značaju i poslovima koje obavljaju u sudovima.
„Početna plata sudijskih pomoćnika u osnovnom zvanju (u kom je veliki broj mojih kolega) u decembru 2025. godine bila za 36.000,00 dinara niža od prosečne plate u Republici Srbiji. Na napredovanja čekamo dugi niz godina. Pored toga čak četvrtina svih sudijskih pomoćnika je u radnom odnosu na određeno vreme. To konkretno znači prekarijat, ,život na određeno vreme‘, bez stabilnosti i mogućnosti pravljenja dugoročnih planova“, navodi Gojković.
Međutim, to nije sve, kaže Gojković i dodaje da su neke njegove kolege u još gorem položaju, a to su sudijski pomoćnici-volonteri. To su diplomirani pravnici sa položenim pravosudnih ispitom koji nemaju primanja i nikakvu radnopravnu zaštitu. Zapravo, navodi Gojković, nemaju ni elementarna prava, poput zdravstvene zaštite.
Stimulacija nije trajno rešenje za sistemski problem niskih plata
Podsetimo, ASP je iskazala snažan protest zbog odluke Ministarstva pravde da ih ignoriše u pregovorima o visini dodatka za poboljšanje materijalnog položaja – stimulaciji za 2026. godinu, o čemu smo pisali na Mašini.
„Stimulacije u pravosuđu su improvizovano rešenje za hronično nizak materijalni položaj zaposlenih. Plate u pravosuđu su u celini veoma niske (naročito u sudskoj administraciji, gde su zarade ispod republičkog minimalca)“, naglašava predsednik Asocijacije sudijskih pomoćnika i objašnjava da je u takvim okolnostima uveden dodatak na platu, tzv. stimulacija, koja se određuje početkom svake godine uz „natezanje“ sa Ministarstvom pravde. Međutim, ona ne ulazi u osnovnu platu i ne utiče na buduće penzije, pa je njen efekat privremen i nesiguran, navodi naš sagovornik.
„Problem nastaje kada se, čak i među zaposlenima u pravosuđu, plasira netačan narativ da sudijski pomoćnici imaju ,visoke plate‘. Istina je suprotna: naše plate su niske u odnosu na odgovornost i obim posla koji obavljamo. Zato je ASP reagovala i ukazala da je nedopustivo da sudijski pomoćnici budu diskriminisani, jer selektivno nagrađivanje urušava unutrašnju koheziju i direktno potkopava principe pravičnosti i ravnopravnosti“, za Mašinu navodi Gojković.
Stimulacija mora biti u jednom iznosu za sve zaposlene u pravosuđu, smatra sagovornik Mašine i dodaje da ASP pri tome insistira na značajnom uvećanju iznosa – za sve zaposlene u pravosuđu, što je logičan odgovor na skok troškova života i inflaciju koja je oslabila kupovnu moć zaposlenih.
„Stimulacija ne može biti trajno rešenje za sistemski problem niskih plata u pravosuđu. Ona je samo privremeni dodatak koji stvara nesigurnost i otvara prostor za nejednakost. Ako želimo stabilno, pravedno i dostojanstveno pravosuđe, neophodno je da se plate zaposlenih sistemski urede i drastično poboljšaju“, zaključuje Gojković.
A.G.A.
