Kako smo ranije izveštavali, sindikati imaju zahtev da iznos minimalne cene rada bude najmanje 61.000 dinara, kako bi se uskladio sa visinom minimalne potrošačke korpe, dok je ranije, kao i prethodnih godina, predsednik Aleksandar Vučić sugerisao Vladi da taj iznos bude oko 52.000. Ipak, Vlada Republike Srbije nije iznosila predlog iznosa na prvom sastanku, već samo parametre i analize na kojima će zasnovati svoj predlog u nastavku pregovora.
Savez samostalnih sindikata Srbije su naveli da Unija poslodavaca nije izlazila sa konkretnom cifrom u javnost ali kako je za Tanjug izjavila Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije, poslodavci jesu za povećanje minimalca, ali će tražiti da se smanje doprinosi i porezi na plate. Sindikati se sa smanjenjima doprinosa neće složiti jer, kako navode, time bi se izgubio kvalitet socijalnih davanja i zdravstvenih usluga koje se doprinosima finansiraju.
U saopštenju UGS Nezavisnost se navodi da izjednačavanje minimalne zarade sa cenom minimalne potrošačke korpe nikada nije bio cilj već da su iz ovog sindikata uvek isticali da taj iznos ne treba da bude ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe.
„Ne postoje minimalni uslovi za život već samo uslovi za dostojanstven život svakog radnika u Srbiji. Institut minimalne potrošačke korpe ne postoji nigde u Evropi osim kod nas, pri čemu je sramotan i ponižavajući sadržaj te iste minimalne potrošačke korpe opredeljene za tročlano domaćinstvo. Usvajajući na sednici Socijalno-ekonomskog saveta 2018. godine zaključak da se za tri godine minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom pokazali smo spremnost za kompromis pokušavajući da načinimo korak napred. Nažalost, ispostavilo se da predstavnici države i poslodavaca nisu ispunili svoj deo obaveza tako da moramo ponovo da tražimo veće i opravdano uvećanje minimalne zarade“, navode iz ovog sindikata.
Sindikati navode da su do cifre od 60.000 dinara došli analizama i da je to racionalan predlog. UGS Nezavisnost navodi da bi Srbija, kao zemlja kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji trebalo da usklađuje zakonodavstvo sa zakonodavstvom, direktivama i preporukama Evropske unije, te zato smatramo da Direktiva EU o odgovarajućim minimalnim platama u članicama EU može i treba da se primeni i na Srbiju.
„Tom Direktivom se preporučuje da minimalna zarada ne bude niža od 60 odsto prosečne zarade, a s obzirom da u Srbiji postoji trend „rasta“ prosečne zarade, kako to navode nadležni organi, onda je sasvim opravdano da minimalna zarada sledeće godine bude veća od 60 hiljada dinara.“
Kao još jedan argument za dodatno povećanje minimalne zarade Nezavisnost navodi i broj zaposlenih kojima poslodavci isplaćuju taj iznos. „Naša procena je da je to više od 250.000 radnika, ali ako je taj broj ispod 100 hiljada, odnosno 99.456 lica, kako to tvrde državni zvaničnici, onda ne postoji bojazan da će povećanje minimalne zarade značiti preveliko opterećenje za poslodavce i državu kao poslodavca prilikom njene isplate.“
Sindikati takođe potcrtavaju i podatak da „rast minimalne zarade nikada do sada nije doveo do rasta nezaposlenosti – naprotiv, zvanična statistika beleži pad nezaposlenosti.“
I.P.
