Hristina Cvetinčanin Knežević

Bivši predsednik Brazila Žair Bolsonaro sa građevincima tokom posete stadionu Lusail u Kataru

Sportwashing na katarski način

Uoči Svetskog prvenstva u fudbalu, koje se ove godine održava u Kataru, na Olimpijskom stadionu u Berlinu sa tribina se vijorio transparent: „15.000 mrtvih zarad 5.760 minuta fudbala! Stidite se!“. Ovaj transparent je postavio važno pitanje – kako je uopšte moguće da se Mundijal održava u zemlji koja, umesto sportske istorije, ima bogatu istoriju kršenja ljudskih prava. Odgovor je – sportwashing.

Lead: Uoči Svetskog prvenstva u fudbalu, koje se ove godine održava u Kataru, na Olimpijskom stadionu u Berlinu sa tribina se vijorio transparent: „15.000 mrtvih zarad 5.760 minuta fudbala! Stidite se!“. Ovaj transparent je postavio važno pitanje – kako je uopšte moguće da se Mundijal održava u zemlji koja, umesto sportske istorije, ima bogatu istoriju kršenja ljudskih prava. Odgovor je – sportwashing.

higijenski proizvodi

Roze porez – ružičaste naočare ekonomske nejednakosti

Ekonomska (ne)ravnopravnost se ne svodi na pitanje „Koliko vredi ženski rad?“ već podrazumeva i pitanje „Koliko košta biti žena?“. Dok se jaz u platama stidljivo penje na lestvicama političkih agendi međunarodnih organizacija i vlada širom sveta, roze porez ostaje u seni ekstatičnih reklama i obećanja sa bilborda.

Ekonomska (ne)ravnopravnost se ne svodi na pitanje „Koliko vredi ženski rad?“ već podrazumeva i pitanje „Koliko košta biti žena?“. Dok se jaz u platama stidljivo penje na lestvicama političkih agendi međunarodnih organizacija i vlada širom sveta, roze porez ostaje u seni ekstatičnih reklama i obećanja sa bilborda.

Časovi fizičkog na margini

Fizičko vaspitanje nije samo izvor aktivnosti deci u razvoju već je i integralni deo njihovog razvoja, zbog čega je neophodna reforma fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u školama.

Fizičko vaspitanje nije samo izvor aktivnosti deci u razvoju već je i integralni deo njihovog razvoja, zbog čega je neophodna reforma fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u školama.

Deca i internet – dobar drugar ili čudovište iza ekrana?

Deca su sve više izložena nasilju na internetu, ali pozivanje na odgovornost gigantskih kompanija zbog štetnih sadržaja neće uroditi plodom bez oštre reakcije samih državnih institucija.

Deca su sve više izložena nasilju na internetu, ali pozivanje na odgovornost gigantskih kompanija zbog štetnih sadržaja neće uroditi plodom bez oštre reakcije samih državnih institucija.

Ko ima pravo da bude jak(a): treninzi kao sredstvo da budemo u kontaktu sa samim sobom

Učene smo milenijumima da mišići i snaga nisu za žene. Učene smo da budemo što manje, da zauzimamo što manje prostora, da pružamo što manje otpora – učene smo kako da postanemo „slabiji pol“.

Učene smo milenijumima da mišići i snaga nisu za žene. Učene smo da budemo što manje, da zauzimamo što manje prostora, da pružamo što manje otpora – učene smo kako da postanemo „slabiji pol“.

Na prvoj liniji fronta: žena, majka, radnica

Situacija globalne pandemije dodatno je otežala i onako težak položaj žene, višestruko opterećene radom u kući i na poslu, brigom o deci, ali i starijima i bolesnima. Bivajući najizloženije epidemiji kao medicinske radnice ali i kao radnice koje čine većinu u uslužnom sektoru – radeći tako u „tri smene“ – žene su ponovo na prvoj liniji fronta.

Surogat materinstvo: materice na raskršću kapitalizma i patrijarhata

Najava legalizacije surogat materinstva izazvala je brojne reakcije – s jedne strane, opšte oduševljenje onih koji na drugi način ne mogu da imaju biološko potomstvo, a s druge, nezadovoljstvo feministkinja koje upozororavaju da je ova forma asistirane reprodukcije eksploatacija ženskih tela i trgovina decom. Surogat materinstvo nije fenomen koji nastaje u društvenom vakuumu, te je neophodno kritički ga promišljati u okviru neoliberalnog patrijarhalnog konteksta u kome živimo, uvažavajući ženska ljudska prava da slobodno, van bilo kakve prinude, pa i ekonomske, odlučuju o svojim telima.

Najava legalizacije surogat materinstva izazvala je brojne reakcije – s jedne strane, opšte oduševljenje onih koji na drugi način ne mogu da imaju biološko potomstvo, a s druge, nezadovoljstvo feministkinja koje upozororavaju da je ova forma asistirane reprodukcije eksploatacija ženskih tela i trgovina decom. Surogat materinstvo nije fenomen koji nastaje u društvenom vakuumu, te je neophodno kritički ga promišljati u okviru neoliberalnog patrijarhalnog konteksta u kome živimo, uvažavajući ženska ljudska prava da slobodno, van bilo kakve prinude, pa i ekonomske, odlučuju o svojim telima.

radnice Jure

Bitka za pravo na menstruaciju na radnom mestu

Bar polovinu globalne radne snage čine žene, pa ipak, radna mesta, po pravilu, nisu prilagođena obavljanju menstrualne higijene. Bez obzira da li govorimo o otkazima, crvenim trakama ili sakrivanju tampona u rukav košulje kako se ne bi videlo zašto idemo u toalet, zaposlene žene ne smeju biti diskriminisane i kažnjavane zbog normalne biološke funkcije ženskog tela.

Bar polovinu globalne radne snage čine žene, pa ipak, radna mesta, po pravilu, nisu prilagođena obavljanju menstrualne higijene. Bez obzira da li govorimo o otkazima, crvenim trakama ili sakrivanju tampona u rukav košulje kako se ne bi videlo zašto idemo u toalet, zaposlene žene ne smeju biti diskriminisane i kažnjavane zbog normalne biološke funkcije ženskog tela.

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2024 Copyleft Mašina.rs