Gotovo 300 miliona ljudi, odnosno svaka jedanaesta osoba u svetu, suočava se sa akutnom glađu. Nesigurnost hrane je problem koji je drastično pogoršan klimatskim promenama, na šta ukazuju brojne studije. Rastuće klimatske promene dovode do ekstremnih vrućina, poplava i suša.
Prema podacima organizacije CARE, ekstremne vremenske prilike su glavni uzroci gladi u 18 zemalja, što pogađa preko 72 miliona ljudi. Međutim, ekstremne vremenske prilike ne samo da ubrzavaju krizu gladi, već dodatno ističu i pogoršavaju rodne i druge nejednakosti.
Novo istraživanje organizacije CARE, pokazalo je da postoji međuzavisnost između klimatskih promena, nejednakosti, rodne nejednakosti i gladi. Istraživanje pokazuje da ekstremne vremenske prilike utiču na sigurnost hrane ne samo u momentu kada se dešavaju, već u narednih i do pet godina.
Da slabiji uvek lošije prolaze u periodima kriza, ratova i nesigurnosti nije nova vest. Ipak, treba je proporcionalno češće pominjati što se više gura pod tepih.
Tako na primer ovo istraživanje pokazuje da poplave povećavaju jaz u prihodima između najsiromašnijih i „manje siromašnih“ ljudi za 21 milijardu dolara godišnje. Klimatske promene dovode do toga da žene rade 55 minuta duže nedeljno u poređenju sa muškarcima, dok se vreme rada dece povećava za 49 minuta nedeljno – što dodatno povećava već preveliki teret neplaćenog rada za žene, navodi se u izveštaju.
Rodna nejednakost, otkud to?
Prema rezultatima ovog istraživanja žene su zabrinutije od muškaraca zbog klimatskih promena i češće se suočavaju s nesigurnošću u snabdevanju hranom, jer sistemi nisu osmišljeni od strane žena niti su prilagođeni njihovim potrebama. Iako su najviše pogođene klimatskim promenama, žene su hronično nedovoljno zastupljene u planiranju odgovora na katastrofe i mnogo je manja verovatnoća da će ih pitati za njihove potrebe u poređenju s muškarcima.
„Toplotni talasi i poplave šire jaz u prihodima između muškaraca i žena za 53 milijarde dolara godišnje. To je ogroman iznos – 2024. godine, 95 zemalja je imao BDP manji od 50 milijardi dolara.“
Na COP28, samo 15 od 133 svetska predstavnika su bile žene, a ukupna zastupljenost žena u klimatskim pregovorima je suprotno očekivanjima zapravo opala od 2021. godine. Nedostatak zastupljenosti žena na svim nivoima liderstva – od globalnog do lokalnog – dovodi do politika i rešenja koje nisu funkcionalne za žene, zaključuju autorke istraživanja.
„Globalno, ne ulažemo novac na prava mesta jer ne postavljamo prava pitanja ljudima o klimatskim rešenjima. Ako želimo da smanjimo uticaje klimatskih promena – i smanjimo ih u budućnosti – moramo se fokusirati na ljude koji već doživljavaju najteže posledice klimatskih promena,” rekla je Emili Janoh, predstavnica organizacije CARE i jedna od autorki studije.
Kako pokazuju analize UN-a, žene i devojke su često odgovorne za obezbeđivanje hrane, vode i ogreva za svoje porodice, naročito u ruralnim oblastima. „Žene na selu rade više, hodaju dalje i provode više vremena obezbeđujući resurse za svoje porodice. Ovo ih takođe može izložiti povećanim rizicima od rodno zasnovanog nasilja, pošto klimatske promene pogoršavaju postojeće sukobe, nejednakosti i ranjivosti.“
Zato je za rešavanje posledica klimatskih promena neophodno uključiti žene, ne samo kao one koje su ugroženije već i kao one koje su na prvim linijama odbrane kada se klimatske katastrofe dogode. Istraživanja pokazuju da žene i inače imaju primarnu odgovornost za brigu i negu dece, starih i nemoćnih, ali i kućni rad. Zato su one i prve osobe koje reaguju u katastrofama, ali i nakon, negujući one koji su povređeni, pomažući zajednici, pružajući podršku. „Pa ipak, iako su žene neproporcionalno pogođene katastrofama i lideri su u oporavku nakon katastrofe, one su u velikoj meri isključene iz oblikovanja politika, strategija i programa za rešavanje rizika od katastrofa i otpornosti.“ Ovo je neophodno menjati.
I.P.
