Bosna i Hercegovina (BiH), Kosovo, Severna Makedonija i Srbija se godinama klackaju između pet i šest puta viših od dozvoljenih vrednosti sumpor dioksida koje emituju iz zastarelih termoelektrana na ugalj. Umesto da se smanjuju, emisije rastu, pa su 2022. bile 5.6 puta veće od dozvoljenih, a 2023. čak 5.7 puta veće, pokazuje šesti godišnji Bankwatchov izveštaj „Uskladiti ili zatvoriti“.
Kao što smo ranije pisali, Srbija i komšijske zemlje su od 2005/6. godine članice Energetske zajednice. Od 2018. godine su pred EZ u obavezi da drže emisije SO2, Nox (raznih oksida azota) i praškastih materija iz takozvanih velikih ložišta u dozvoljenim granicama.
Ne drže. Imali su – i imali smo – dvanaest godina da rekonstruišemo velika ložišta (čitaj: termoelektrane), ali smo imali „preča“ posla i „važnija“ ulaganja.
Počev od te 2018, imali smo rok za „popravni“ od skoro deset godina da, opet, rekonstruišemo velika ložišta ili ih zatvorimo. Dve trećine tog perioda, koji ističe 2027. godine, je prošlo, a emisije otrova rastu li – rastu. Neke termoelektrane je po propisima trebalo zatvoriti i ranije, jer su „ispucale“ dozvoljeni broj radnih sati. Kod nas tako još od prošle godine ne bi smele da rade TE Morava i TE Kolubara.
Energetska zajednica je Srbiju tužila, a Srbija se pravi da nije. I zasad – nikom ništa: osim raka pluća, bronhijalne astme, moždanog udara i sličnih „sitnica“. Bakwatch procenjuje da oko 6.000 ljudi godišnje u Srbiji umre samo zbog prekomernog zagađenja koji izazivaju termoelektrane, ali „šta je to za nas“ kao da misle nadležni, dok tovare blato u ložišta.
Slaba vajda od čuvenog uređaja za odsumporavanje
Kad god civilno društvo pomene problem zagađenja vazduha, nadležni koriste dve taktike izbegavanja: jedna je da skreću pažnju na individualna ložišta, a druga da se kriju iza ulaganja u uređaj za odsumporavanje. Da velika ložišta, koja zagađuju po šest puta više od dozvoljenog, izazivaju štetu po zdravlje ljudi, možda je besmisleno i ponavljati. To dobro znaju ljudi iz Kostolca koji su odustali od toga da kreče fasade na koje stalno pada pepeo i sad ih farbaju u crno.
„Termoelektrane na ugalj koje se pridržavaju Direktive o velikim ložištima i dalje imaju uticaj na zdravlje, ali one koje se ne pridržavaju Direktive bespotrebno i nezakonito povećavaju broj bolesti i preuranjenih smrti. Poštovanje maksimalnih vrednosti postavljenih u NERP-u i uslova izuzeća nije, dakle, samo pitanje usklađenosti, već i pitanje života i smrti. Kao što je prikazano u prošlogodišnjem izveštaju, od 2018. do 2020. godine, procenjeno je da je 19.000 ljudi umrlo od posledica zagađenja iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, od kojih je 12.000 bilo zbog prekoračenja maksimalnih vrednosti emisija“, pisalo je u Bankwatchovom izveštaju iz 2021.
Što se tiče uređaja za odsumporavanje, situacija nije ništa manje crna. Kostolac uprkos ugrađenom uređaju uspeva da emituje skoro šest puta više SO2. „TE Kostolac B, jedan od najvećih emitera SO2 u periodu od 2018. do 2020. godine, konačno je počela da smanjuje svoje emisije u 2021. godini tokom testiranja postrojenja za odsumporavanje, ali ih je ponovo povećala na skoro 5,8 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti u 2022. i 2023. godini. Ovo je i dalje niže od njenih emisija u periodu od 2018. do 2020. godine, ali postrojenje za odsumporavanje se ili ne koristi redovno ili ima slab učinak“, navodi se u saopštenju RERI-ja.
Rekorder u povećanju emisija SO2 je TENT B, koji je sada drugi najveći zagađivač posle TE Ugljevik.
„Emisije SO2 iz NERP termoelektrana na ugalj u Srbiji su se u 2023. godini povećale u odnosu na prethodne dve godine i bile su 5,4 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti“, konstatuju iz RERI-ja povodom objavljivanja ovogodišnjeg izveštaja „Uskladiti ili zatvoriti“.
Srbija prvi put premašila granice emisija azotnih oksida
Emisije NOx u Srbiji su porasle u odnosu na 2022. godinu i po prvi put premašile maksimalne vrednosti, navodi se. Podsetimo, zemlje zapadnog Balkana su „ekipno“ premašile granicu dozvoljenih emisija azotnih oksida iz termoelektrana koje su uključene u nacionalne planove za smanjenje emisija (NERP) prošle godine, a ove godine se time možemo „podičiti“ i sami.
„Ukupne emisije azotnih oksida (NOx) takođe su bile 1,3 puta veće nego što je to dozvoljeno, zahvaljujući nedostatku ulaganja u smanjenje NOx i smanjenju maksimalnih vrijednosti u NERP-ovima. Kosovo i Bosna i Hercegovina su ponovo premašile svoje dozvoljene maksimalne vrijednosti, ali ovog puta zajedno sa Srbijom. Kosovo je imalo najveće prekoračenje, koje je bilo 2,73 puta veće od nacionalne maksimalne vrijednosti“, navodi se u izveštaju.
Prekoračenja će ove godine biti još veća
Iz Bankwatcha komentarišu da se može očekivati da u 2024. godini dođe do još većih kršenja zbog smanjenja dozvoljenih maksimalnih vrednosti u NERP-ovima za sve tri merene zagađujuće materije.
Jedini potencijalni olakšavajući faktor je, kako kažu postrojenje za odsumporavanje koje je ovog aprila počelo sa radom u TE Nikola Tesla A u Srbiji, „Ali, kao što se vidi u slučaju TE Ugljevik ili TE Kostolac B, njegov uspjeh zavisi od toga da li se zaista koristi“
„Čini se da nijedna od zemalja nema jasan, ažuriran i realan plan da uskladi i/ili zatvori sve svoje termoelektrane na ugalj. Čak i Sjeverna Makedonija, regionalni lider u pogledu solarnih instalacija, odstupa od svog Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP), tako što se bavi skupim planovima za korištenje gasa, odlaže datum postupnog ukidanja uglja sa 2027. godine na 2030. godinu i ne radi skoro ništa da riješi zagađenja“, upozorava se.
Bosna i Hercegovina, Kosovo i Srbija su, u međuvremenu, propustile rok da u junu 2024. godine podnesu svoje konačne INEKP planove Sekretarijatu Energetske zajednice, a njihovi nacrti su dali samo nekoliko naznaka o planovima za postupno ukidanje uglja, skreće pažnju Bankwatch. Crna Gora nije objavila ni prvi nacrt INEKP-a.
„Vlade i elektroprivrede širom regiona nameravaju da istisnu svaki poslednji kilovat iz zastarelih termoelektrana na ugalj, bez obzira na zdravstvene troškove. Nacionalni energetski i klimatski planovi (NECP) zemalja moraju odrediti kako i kada će se ugalj postepeno ukinuti, ali za sada većina to ne čini. Elektroprivrede ne mogu imati i ovce i novce – TE se moraju uskladiti ili zatvoriti“, izjavio je Davor Pehčevski, Koordinator za energetiku na Balkanu iz mreže CEE Bankwatch.
I.K.
