Prema podacima koje objavljuje Pokret Meri, tokom 2023. godine samo u Beogradu je ostvareno ukupno 549.350 poziva na liniji 194, dok je terenskih intervencija bilo 93.933.
„Ovi podaci ukazuju na veliki broj slučajeva u kojima hitna medicinska pomoć nije uopšte, ili nije blagovremeno ukazana. Koliko je života ugašeno i porodica uništeno zbog ovakvog postupanja, verovatno nikada nećemo saznati. Ono što je nesporno je da je u informatoru o radu Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, ukupan broj upisanih smrtnih slučajeva za pomenutu godinu 3421 (tri hiljade četiri stotine dvadeset i jedan), što je nešto više od 9 upisanih smrtnih slučajeva dnevno. Uz to, važno je istaći da u Srbiji ne postoje jedinstveni protokoli za trijažiranje poziva, što dodatno otežava situaciju i dovodi do fatalnih ishoda bez odgovornosti“, navodi se na sajtu ove organizacije.
Uz ove statistike dodaje se važan zaključak, „U skladu sa Deklaracijom o ljudskim pravima, članom 2, svaka osoba ima pravo na život, slobodu i sigurnost. Ova prava su neotuđiva i neprikosnovena. Nažalost, suočavamo se sa sve češćim situacijama u kojima se građanima, prilikom poziva na broj 194 za hitnu medicinsku pomoć, umesto slanja ekipe, daju saveti i sugeriše da ponovo pozovu ukoliko saveti ne pomognu. Ovakva praksa može ugroziti živote i zdravlje pacijenata jer se gubi dragoceno vreme.“
Prema analizi iste organizacije trošenja budžetskih sredstava za Urgentnu medicinu Beograd, ukazuje se podatak da je osim Beogradu, svim zavodima u Srbiji dato manje od planiranih sredstava.
Iako je rekonstrukcija objekta Hitne pomoći u Beogradu najavljena još 2019. godine po kome je početak rada na sređivanju ovog objekta planiran za početak 2020. godine, ona i dalje nije započeta. Tada je najavio tadašnji i sadašnji predsednik Vučić, tadašnji i sadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar i tadašnji gradonačelnik Radojičić. Ipak, tek je u martu ove godine sadašnji gradonačelnik Šapić najavio da će rad na rekonstrukciji objekta Zavoda za urgentnu medicinu Beograd biti gotov u naredne dve godine.
Optimizacija zdravstva
Prema planu optimizacije zdravstva po kome je već započeta reforma zdravstvene zaštite regionalizacijom medicinskih centara, a koji je predviđen za realizaciju do 2035. godine, i Hitna pomoć bi trebalo da dobije unapređenje rada.
Prema ovom planu, Hitna pomoć bi trebalo da ima Zavode za urgentnu medicinu u sedam centara – Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Užice, Zaječar i Novi Pazar. Prema ovom planu se namerava razvijanje nacionalnih protokola za standardizaciju urgentne trijaže i lečenja, ali se poseban zakon o hitnoj pomoći ne navodi.
Zakonska regulativa ipak manjakava
Kako se navodi na sajtu Pokreta za život – Meri, Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema ni zakon ni podzakonski akt koji uređuje rad Hitne pomoći. Zdravstvena zaštita u Srbiji je definisana Ustavom Republike Srbije, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdrvstvenom osiguranju. Rad Hitne pomoći bliže uređuje član 60. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Prema ovom zakonu Hitna medicinska pomoć je definisana kao „neposredna – trenutna medicinska pomoć koja se pruža da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo oštećenje njegovog zdravlja ili smrt. Pod hitnom medicinskom pomoći, u smislu ovog zakona, podrazumeva se i medicinska pomoć koja se pruži u roku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo oštećenje njegovog zdravlja ili smrt.“
Ipak, Pokret Meri je još ranije pokrenuo inicijativu za uvođenje posebnog Zakona o hitnoj pomoći koji bi bliže definisao obaveze i uslove rada Hitne službe. Ovaj Zakon bi definisao uslove, organizaciju i način obavljanja delatnosti hitne medicinske pomoći, protokol razgovora sa pacijentima dispečerskih centara, broj dostupnih medicinskih radnika na broj stanovnika po standardima koji postoje u EU itd.
Pokrivenost hitnom zdravstvenom zaštitom
Prema Uredbi o planu mreže zdravstvenih ustanova, na republičkom nivou postoje četiri Zavoda za urgentnu medicinu koji se nalaze u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu koji nosi naziv Zavod za hitnu medicinu.
Posledica je i da na skoro 40 odsto teritorije Srbije nisu organizovane adekvatne službe hitne pomoći što znači da veliki broj građana nema pristup hitnoj zdravstvenoj zaštiti odgovarajućeg kvaliteta, navodi ova organizacija.
Kako navodi Pokret Meri na društvenim mrežama, prosečan broj intervencija na 1,000 stanovnika u Beogradu iznosi 59.51 intervencija godišnje. „U poređenju s evropskim prosekom, koji iznosi između 150 i 250 intervencija godišnje na 1,000 stanovnika, Beograd ima znatno niži broj intervencija. Ova razlika može biti posledica različitih faktora, uključujući upotrebu hitne službe, dostupnost primarne zdravstvene zaštite, i specifične demografske i ekonomske faktore.“
„Na osnovu evropskih standarda za broj intervencija, potrebno je povećati kapacitet hitne pomoći u Beogradu. Trenutno, Beograd ima 25 ekipa po smeni (50 ekipa dnevno), ali kako bi se dostigao evropski prosek, optimalan broj ekipa bi bio oko 32 ekipe po smeni, što ukupno iznosi 64 ekipe dnevno. Ovaj povećani broj ekipa omogućio bi veću pokrivenost i smanjenje opterećenja po ekipi, čime bi se osiguralo bolje reagovanje na hitne slučajeve i uskladilo sa evropskim standardima. Time bi se omogućilo da hitna služba odgovara na veći broj poziva i intervencija,“ zaključuju iz ove organizacije.
Analiza „Efikasnost rada Gradskog zavoda za urgentnu medicinu Beograd“ objavljena prošle godine takođe je ukazala na nizak broj intervencija na 1000 stanovnika iako lekara u hitnoj službi u Beogradu ima dovoljno. Kao razlog za to autori su naveli da su od „Ministarstva zdravlja dobili informacije koje ukazuju da je, prema njihovoj proceni, najmanje 50 članova osoblja raspoređeno na dežurstva komercijalne prirode, po sportskim centrima, sudovima, javnim površinama.“
Zaključak se nameće sam, ali je naveden i u istraživanju: „mišljenja smo da se kadar u Zavodu za urgentnu medicinu Beograd, koji se dodeli zavodu na osnovu broja stanovnika, a radi pružanja hitne medicinske pomoći, ne raspoređuje adekvatno usled čega se umanjuje broj terenskih ekipa što za posledicu ima umanjen kvalitet i efikasnost rada Zavoda. (…) Jedna od posledica ovakvog postupanja je i veliki broj smrtnih slučajeva koji je zabeležen u 2021. godini“, zaključuje se.
I.P.
