Vrata studentskih poliklinika u Beogradu, Nišu i u Novom Sadu mogla bi uskoro biti zamandaljena, ukoliko vlasti ostanu pri aktuelnom Nacrtu plana optimizacije zdravstvenih ustanova
Vrata studentskih poliklinika u Beogradu, Nišu i u Novom Sadu mogla bi uskoro biti zamandaljena, ukoliko vlasti ostanu pri aktuelnom Nacrtu plana optimizacije zdravstvenih ustanova
U kojoj meri i na koji način zelenilo u gradu utiče na kvalitet mentalnog i fizičkog zdravlja njegovih stanovnika govore mnoga istraživanja koja ukazuju na dugoročne posledice nekontrolisanog urbanog ekocida.
Savez samostalnih sindikata Kragujevaca saopštio je danas da je pokrenuta prinudna likvidacija „Zastavine ambulante“.
Ako ne uspevate da se opustite ni na odmoru, onda je to alarmantan znak da patite od burnout-a, to jest sindroma izgaranja na poslu, stav je Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je uvrstila ovaj sve rasprostranjeniji oblik narušenog zdravlja u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti.
Srpski zakonodavci ponovo su bili kreativni u osmišljavanju kako da poprave položaj medicinskih radnica i radnika, ponovo zaobilazeći da urade onu najgoru noćnu moru svake poštene neoliberalne vlade – da ulože javni novac u javno zdravstvo.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić u gostovanju na N1 televiziji najavio je izmene u zdravstvenoj zaštiti i osiguranju koje idu u smeru daljih budžetskih rezova, politika štednje ali i privatizacije.
Roditelji dece sa invaliditetom su novim zakonskim rešenjima ostavljeni bez podrške, primorani da prolaze komplikovane procedure za pravo na finansijsku pomoć i da biraju samo jednu od dve mogućnosti prihoda koje su i zajedno nedovoljne za normalan život.
Dugo odlagana privatizacija banja u Srbiji ulazi u svoju završnu fazu. Iako određeni broj banja i dalje pozitivno posluje, država želi da ih otuđi, čime se gubi mogućnost njihove dostupnosti široj populaciji, kao mesta za lečenje i rekreaciju.
Tokom nedelje iza nas opozicija je potpisala svoj ugovor s narodom, pričalo se da premijerka Srbije sa svojom partnerkom uskoro dočekuje bebu, a u jednoj Beogradskoj ulici je osvanuo mural protiv vakcinacije. Šta su šire političke implikacije ovih događaja?
Pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, pravo na abortus, pravo na javnu brigu o deci, pravo na mogućnost izbora da li ćemo imati decu, kada i koliko, deo su ženskih reproduktivnih prava. U reakcionarnom zaokretu kome danas svedočimo, borba za kontrolu ženskog tela se nastavlja.
Predložene mere pronatalitetne politike države, između ostalog, vode ka ograničavanju istorijski stečenih prava i vršenju psihološkog nasilja nad ženama.
Okrugli sto „Važnost javnog sektora – voda i zdravstvo“ održan je juče u Domu sindikata u Beogradu, u organizaciji Centra za politike emancipacije (CPE).
Siromašna Srbija papreno plaća školovanje lekara koji završavaju na birou rada ili na Zapadu; bogata Nemačka sistematski školuje manje lekara nego što joj treba jer će uvek moći da vrbuje one iz zemalja koje se „nisu snašle“ u tranziciji.
Danas je održan jednodnevni štrajk i protest radnika i radnica u javnim službama.
Promene u regulaciji apotekarske delatnosti proteklih godina nisu išle u prilog korisnika apotekarskih usluga. Novi Zakon o apotekarskoj delatnosti će podsticati dalju komercijalizaciju i privatizaciju, što će negativno uticati na dostupnost lekova pogotovo u siromašnim i ruralnim krajevima.
Novi sindikat zdravstva Srbije juče je održao konferenciju za štampu u Medija centru u Beogradu povodom kadrovskog stanja u javnom zdravstvenom sistemu.
Institucionalno tretiranje žena na porođaju u Srbiji koje se doslovno graniči sa zlostavljanjem, dovodi do sve veće životne ugroženosti žena. Ovako alarmanta situacija u javnom zdravstvu, uz sve češće zvanične glasove protiv prava na abortus, deo su šireg patrijarhalnog i dehumanizovanog mehanizma strukturne opresije žena.
Javni zdravstveni sistem u Srbiji koji je godinama unazad urušavan, novim zdravstvenim reformama i budžetskim smanjenjima je doveden pred rub propasti. Da su naročito pod pritiskom bolnice i druge medicinske ustanove, svedoči i nedavni slučaj epidemije malih boginja u kruševačkoj Opštoj bolnici, koji postaje simptom raspada sistema zdravstvene zaštite u celosti.
Iako je danas sasvim jasno da je farmaceutska industrija samo jedna u nizu profitabilnih proizvodnih delatnosti, ona bi, pre svega, trebalo da predstavlja neizostavni segment u očuvanju i pospešivanju zdravlja stanovništva. Bez obzira na njen strateški značaj, ova proizvodna grana je delila sudbinu ostatka lokalne industrije – nekadašnji farmaceutski giganti su uništeni ili pretvoreni u distributere proizvoda velikih stranih kompanija.
Istočna Evropa je suočena sa najvećim padom populacije u istoriji. Odgovornost za ovaj problem političari prebacuju na žene i mlade, najčešće ih optužujući za lenjost i sebičnost zbog koje ne proširuju svoje porodice. Međutim, pad nataliteta je samo deo problema koji je uzrokovan nestankom materijalne sigurnosti kao i društvene brige za zdravlje i razvoj ljudi.
Abortus spada u onaj deo medicinskih usluga čija dostupnost nije ugrožena samo zbog višegodišnjeg urušavanja javnog zdravstvenog sistema. Mogućnost medicinskog prekida trudnoće je u sve većoj meri pod pritiskom zahteva različitih (neo)konzervativnih i patrijarhalnih društvenih grupa koje time ne samo da ugrožavaju zdravlje žena već i njihovo sticanje kontrole nad sopstvenim životom.
Sve redovniji apeli za prikupljanje novčane pomoći radi lečenja obolelelih pokazuju ne toliko koliko smo humani, već koliko nam je javni zdravstveni sistem urušen pod pritiskom mera štednji, reformi i racionalizacija. Takve humanitarne akcije, koje povremeno i obezbede neophodnu pomoć za nekoga, ujedno prikrivaju sistemske probleme zdravstvenog sistema koji je sve manje dostupan.
