Novi Svetski izveštaj o socijalnim determinantama jednakosti u zdravlju pokazuje da ovi faktori mogu dovesti do dramatičnog smanjenja očekivanog zdravog životnog veka, ponekad i za čitave decenije, kako u zemljama sa visokim, tako i u onima sa niskim prihodima.
Izveštaj naglašava da su nejednakosti u zdravlju usko povezane sa stepenom socijalne nepovoljnosti i nivoima diskriminacije. „Zdravlje prati društveni gradijent, što su uslovi života lošiji, to su i prihodi manji, obrazovanje kraće, zdravlje lošije, a broj zdravih godina života manji. Ove nejednakosti se dodatno pogoršavaju kod populacija koje se suočavaju sa diskriminacijom i marginalizacijom“, navodi Svetska zdravstvena organizacija.
Socijalna nepravda pogoršava nejednakosti
Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da su deca rođena u siromašnijim zemljama trinaest puta izloženija riziku da umru pre pete godine života nego deca iz bogatijih zemalja. Podaci takođe pokazuju da bi se životi 1,8 miliona dece godišnje mogli spasiti zatvaranjem jaza i poboljšanjem jednakosti između najsiromašnijih i najbogatijih delova populacije u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Izveštaj pokazuje da je, iako je došlo do smanjenja smrtnosti porodilja za 40 odsto na globalnom nivou između 2000. i 2023. godine, 94 odsto smrti porodilja je i dalje u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima.
Žene iz ugroženih grupa imaju veću verovatnoću da umru od uzroka povezanih sa trudnoćom. U mnogim zemljama sa visokim prihodima i dalje postoje rasne i etničke nejednakosti u stopama smrtnosti porodilja, navodi SZO.
Rešavanje problema – obratiti pažnju na nejednakosti
SZO naglašava da su mere za rešavanje nejednakosti u prihodima, strukturalne diskriminacije, sukoba i klimatskih promena ključne za prevazilaženje duboko ukorenjenih zdravstvenih nejednakosti, navodi se u saopštenju. Klimatske promene, na primer, mogle bi u narednih 5 godina gurnuti dodatnih 68 do 135 miliona ljudi u ekstremno siromaštvo, ističe se.
Trenutno je 3,8 milijardi ljudi širom sveta lišeno adekvatne socijalne zaštite, kao što su naknade za decu ili bolovanja, što ima direktan i trajan uticaj na njihovo zdravlje. Velika zaduženost država ograničava sposobnost vlada da ulažu u ove usluge – ukupna vrednost kamata koje plaća 75 najsiromašnijih zemalja sveta povećana je četvorostruko u poslednjoj deceniji.
SZO poziva na kolektivnu akciju nacionalnih i lokalnih vlada i lidera iz oblasti zdravlja, akademske zajednice, istraživanja, civilnog društva i privatnog sektora kako bi rešavali ekonomsku nejednakost i ulagali u socijalnu infrastrukturu i univerzalne javne usluge, prevazišli strukturalnu diskriminaciju i uzroke i posledice sukoba, vanrednih situacija i prinudnih migracija, upravljali izazovima i prilikama klimatskih akcija i digitalne transformacije u cilju unapređenja jednakosti u zdravlju i promovisali mehanizme upravljanja koji daju prioritet akcijama za rešavanje socijalnih faktora zdravlja.
I.M.
