Združena akcija „Krov nad glavom“ saopštila je da je izvršitelj pre tri dana nenajavljeno došao pred vrata S.T. i njene dve ćerke, kako bi pokrenuo prinudno iseljenje uz asistenciju policije, bravara, vatrogasaca i veterinarske službe. Kako se dodaje, S.T. je onkološki bolesnik.
„Na samom izvršenju došlo je i do fizičkog napada, u kojem je jedan od izvršnih poverilaca povredio S.T, gurnuvši je u žbunje, a isti čovek je potom napao i ćerku, A.T. Poverilac je mlađu ćerku vukao za kosu i gurao je na pod, a stariju ćerku napao suzavcem, sve na očigled vatrogasaca, veterinarske službe i izvršitelja“, navode iz ZA „Krov nad glavom“.
Policija je došla na poziv, pišu iz ZA „Krov nad glavom“, a umesto da zaštite žrtve nasilja, pružala je asistenciju izvršitelju.
Nakon višečasovnih tenzija, izvršenje je odloženo. ZA „Krov nad glavom“ navode da je jedini dom S.T. prodat na licitaciji zbog dugova njenog bivšeg supruga, koji je, kako se navodi, vršio porodično nasilje nad S.T. i njenim ćerkama, o čemu je upoznat i izvršitelj. Protiv bivšeg supruga S.T. postoji postoji zabrana prilaska, a oko kuće je u toku tužba za utvrđivanje svojinskih odnosa.
ZA „Krov nad glavom“ podseća da Zakon o izvršenju nalaže da držaoci nepokretnosti moraju snositi troškove izvršenja – što znači da troškove dolaska vatrogasne službe, bravara, policije i veterinara snosi S.T.
Da li je algoritam sredstvo regulacije institucija?
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra smatra da su suštinski problem ove države ogromna ovlašćenja koja se daju izvršiteljima. Ona ističe da izvrištelji rade ono što bi sve institucije bile dužne da zaustave dok se ne reše druga sporna pitanja, da se ne sprovode određeni postupci.
„Javni izvršitelji to potpuno ignorišu i nastavljaju sa postupanjem, čak i kada je u pitanju ugrožavanje nečijeg prava na dom. Ono što je ovde, u ovom slučaju, nama privuklo pažnju, nije samo to da jedan izvršitelj nastavlja da sprovodi to izvršenje, nego ljudi koji su angažovani od strane javnog izvršitelja vrše dalje nasilje prema trima ženama, koje su istovremeno i žrtve dugogodišnjeg nasilja u porodici“, navodi Macanović.
Aktivistkinja Elena Premate za Mašinu kaže da je prekoračenje dužnosti i ne zaštititi žrtve porodičnog nasilja.
„Pored porodičnog nasilja ovde imamo i sistemsko i to ne samo od represivnog aparata koji smatra da je dobra ideja dati ovolika ovlašćenja instituciji izvršitelja, već i nasilje tišine koja ostaje u nameri da se zataška i/ili zaboravi. Prekoračenje dužnosti je i ne zaštititi žrtve porodičnog nasilja i sprovoditi fizičko nasilje po ličnom sentimentu pripadnika državnog aparata. Kako se iko od toga brani?“, navodi Premate.
Sociološkinja Milica Batričević postavlja pitanje da li svaki put brojnost i medijsko izveštavanje dovodi do pravde. „Da li je samo algoritam sredstvo regulacije institucija, a ne Ustav i zakoni“, pita Batričević.
Institucije su, smatra ona, do te mere zarobljene da građanke i građani u njima više ne mogu da traže pravdu.
Pravnici će se baviti pitanjem zakonitosti postupanja izvršitelja
Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM, Katarina Toskić za Mašinu potvrđuje da se YUCOM nedavno uključio u ovaj predmet i za sada nema uvid u kompletnu dokumentaciju, pa bi bilo preuranjeno iznositi tvrdnje i konačne ocene.
„Ipak, već sada je jasno da se radi o veoma apsurdnoj pravnoj i životnoj situaciji, u kojoj su poverioci, dve devojke koje žive u kući iz koje se sprovodi iseljenje i koje od svog oca potražuju alimentaciju u tom postupku, dovedene u situaciju da se od njih traži da napuste svoj dom. Ovaj apsurd nastao je isključivo kao posledica procene i radnji izvršitelja“, navodi Toskić.
Prema njenim rečima, bez obzira na procesnu ulogu učesnika, izvršitelj je dužan da tokom postupka vodi računa o pravima svih lica, uključujući poverioce i treća lica.
„U konkretnom slučaju postavlja se pitanje da li je došlo do nezakonitog postupanja izvršitelja, ali i povrede prava na dom, i ovim pitanjem ćemo se u narednom periodu detaljno baviti“, kaže Toskić.
A.G.A.
