Za razliku o 2024. godine kada su mladi kao najveći problem videli obrazovni sistem, i prošle godine kada je to bila korupcija, ove godine najveći problem mladih su visoki troškovi života, što tvrdi više od 80 posto ispitanika.
Podatak da su visoki troškovi života najveći problem za mlade u Srbiji, potpuno je u skladu sa opstim pokazateljima socijalnog statusa, kaže za Mašinu Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11.
„Ovo pokazuje da mladi vrlo jasno prepoznaju probleme koji opterećuju i društvo u celini. Kada govorimo o troškovima života, govorimo o mogućnosti da ljudi imaju pristojan život, sigurno stanovanje, mogu da podmire osnovne potrebe i da planiraju svoju budućnost”, navodi ona.
Kaže da širi podaci o životnom standardu to potvrđuju, budući da je, prema njima, skoro svaki peti građanin Srbije u riziku od siromaštva, dok svako treće domaćinstvo ne može da podmiri neočekivani trošak, a samo 5,7 odsto domaćinstava navodi da nema problem sa troškovima stanovanja.
„Zato ovaj podatak možemo posmatrati i kao važnu poruku o tome šta mladi očekuju od društva i institucija. Ne traže ništa što je suštinski drugačije od onoga što je potrebno svima nama, izvesnost, dostojanstven život i mogućnost da samostalno planiraju svoju budućnost”, navodi Marinković.
Ističe da pristup adekvatnom stanovanju, socijalnoj sigurnosti i dostojanstvenim uslovima života nisu privilegije, već pitanja ostvarivanja osnovnih prava i jednakih mogućnosti.
Nakon visokih životnih troškova, kao najveće probleme mladi na drugom mestu ove godine vide korupciju, a zatim i nedostatak demokratije i pravde.
U vezi sa tim, istraživanje pokazuje da je i zainteresovanost mladih za ekonomske teme u porastu.
Prošle godine je oko 40 posto mladih navelo da ih interesuju teme kao što su zapošljavanje, ekonomska politika Vlade i investicije dok ove godine to tvrdi više od polovine ispitanika i ispitanica (54,2 posto).
O ovoj temi, ali i drugim podacima iz Alternativnog izveštaja za Mašinu je danas govorila generalna sekretarka KOMS-a Milica Borjanić.
Mladi najviše veruju studentima, poraslo poverenje u medije i političke partije
Kada je reč o poverenju u institucije, istraživanje KOMS-a pokazuje da mladi imaju visoko poverenje jedino u studente i u naučnike i nauku, dok sve ostale institucije imaju prosečno poverenje niže od tri, na skali od jedan do pet.
Prosečno poverenje u studente je 3,98.
„Nijedna druga institucija nema prosečnu ocenu iznad tri, što govori da su mladi u potpunosti nepoverljivi i da se osećaju zapostavljeno”, navodi se u izveštaju.
Nevladine organizacije, vojska, crkva i Kancelarije za mlade jedine su institucije koje imaju poverenje iznad dva, dok čiste političke institucije imaju (ne)poverenje sa prosečnom ocenom koja varira od 1,16 do 1,26.
Kao i prethodne godine, poredeći nalaze od pre pet godina, opalo je poverenje u sve političke institucije, dok su mediji i političke partije malo popravili svoju sliku među mladima, navodi se u izveštaju.
Mladi su upitani i to kakvo im je poverenje u ličnosti koje vode neke od ključnih institucija. Ispitivano je njihovo poverenje u patrijarha Porfirija, premijera Đuru Macuta, predsednicu Narodne skupštine Anu Brnabić, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministra omladine Huseina Memića, ministra obrazovanja Dejana Vuka Stankovića, ministra policije Ivicu Dačića i rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića.
Od svih navedenih, rektor Đokić ima najviše poverenja među mladima, ali i ono prosečno, na skali od jedan do pet, iznosi 2,48. Na drugom mestu je patrijarh Porfirije sa prosečnim poverenjem 1,55, a svi ostali akteri imaju prosečnu ocenu nižu od 1,5.
D.S.
