zdravstvo

Izgaranje na poslu je prepoznato kao medicinski poremećaj

Ako ne uspevate da se opustite ni na odmoru, onda je to alarmantan znak da patite od burnout-a, to jest sindroma izgaranja na poslu, stav je Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je uvrstila ovaj sve rasprostranjeniji oblik narušenog zdravlja u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti.

Ako ne uspevate da se opustite ni na odmoru, onda je to alarmantan znak da patite od burnout-a, to jest sindroma izgaranja na poslu, stav je Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je uvrstila ovaj sve rasprostranjeniji oblik narušenog zdravlja u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti.

Video: Za reproduktivna prava žena se moramo boriti

Pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, pravo na abortus, pravo na javnu brigu o deci, pravo na mogućnost izbora da li ćemo imati decu, kada i koliko, deo su ženskih reproduktivnih prava. U reakcionarnom zaokretu kome danas svedočimo, borba za kontrolu ženskog tela se nastavlja.

Stetoskop u koferu

Siromašna Srbija papreno plaća školovanje lekara koji završavaju na birou rada ili na Zapadu; bogata Nemačka sistematski školuje manje lekara nego što joj treba jer će uvek moći da vrbuje one iz zemalja koje se „nisu snašle“ u tranziciji.

Siromašna Srbija papreno plaća školovanje lekara koji završavaju na birou rada ili na Zapadu; bogata Nemačka sistematski školuje manje lekara nego što joj treba jer će uvek moći da vrbuje one iz zemalja koje se „nisu snašle“ u tranziciji.

Kome služe apoteke

Promene u regulaciji apotekarske delatnosti proteklih godina nisu išle u prilog korisnika apotekarskih usluga. Novi Zakon o apotekarskoj delatnosti će podsticati dalju komercijalizaciju i privatizaciju, što će negativno uticati na dostupnost lekova pogotovo u siromašnim i ruralnim krajevima.

Kadrovska klinička smrt

Novi sindikat zdravstva Srbije juče je održao konferenciju za štampu u Medija centru u Beogradu povodom kadrovskog stanja u javnom zdravstvenom sistemu.

Pravo na izbor i dostojanstven život žena

Institucionalno tretiranje žena na porođaju u Srbiji koje se doslovno graniči sa zlostavljanjem, dovodi do sve veće životne ugroženosti žena. Ovako alarmanta situacija u javnom zdravstvu, uz sve češće zvanične glasove protiv prava na abortus, deo su šireg patrijarhalnog i dehumanizovanog mehanizma strukturne opresije žena.

Male boginje kao simptom bolesti sistema

Javni zdravstveni sistem u Srbiji koji je godinama unazad urušavan, novim zdravstvenim reformama i budžetskim smanjenjima je doveden pred rub propasti. Da su naročito pod pritiskom bolnice i druge medicinske ustanove, svedoči i nedavni slučaj epidemije malih boginja u kruševačkoj Opštoj bolnici, koji postaje simptom raspada sistema zdravstvene zaštite u celosti.

Neizlečiva bolest farmaceutske industrije

Iako je danas sasvim jasno da je farmaceutska industrija samo jedna u nizu profitabilnih proizvodnih delatnosti, ona bi, pre svega, trebalo da predstavlja neizostavni segment u očuvanju i pospešivanju zdravlja stanovništva. Bez obzira na njen strateški značaj, ova proizvodna grana je delila sudbinu ostatka lokalne industrije – nekadašnji farmaceutski giganti su uništeni ili pretvoreni u distributere proizvoda velikih stranih kompanija.

Demografski gubici: uzroci i posledice

Istočna Evropa je suočena sa najvećim padom populacije u istoriji. Odgovornost za ovaj problem političari prebacuju na žene i mlade, najčešće ih optužujući za lenjost i sebičnost zbog koje ne proširuju svoje porodice. Međutim, pad nataliteta je samo deo problema koji je uzrokovan nestankom materijalne sigurnosti kao i društvene brige za zdravlje i razvoj ljudi.

Dostupnost abortusa je političko pitanje

Abortus spada u onaj deo medicinskih usluga čija dostupnost nije ugrožena samo zbog višegodišnjeg urušavanja javnog zdravstvenog sistema. Mogućnost medicinskog prekida trudnoće je u sve većoj meri pod pritiskom zahteva različitih (neo)konzervativnih i patrijarhalnih društvenih grupa koje time ne samo da ugrožavaju zdravlje žena već i njihovo sticanje kontrole nad sopstvenim životom.

Humanitarne akcije: druga strana reformi

Sve redovniji apeli za prikupljanje novčane pomoći radi lečenja obolele​lih​ pokazuj​u​ ne toliko koliko smo humani, već koliko nam je javni zdravstveni sistem ​urušen pod​ ​pritis​kom​ mera​ ​štednj​i​, reform​i i racionalizacij​a. Takve humanitarne akcije, koje​ ​povremeno i obezbede neophodnu pomoć za nekoga, ujedno prikrivaju sistemske probleme​ ​zdravstvenog sistema koji je sve manje dostupan.

Tuberkuloza, povratak bolesti?

Danas, kada zdravlje sve više postaje roba koju sebi mogu da priušte samo oni platežno sposobni, mnoge bolesti za koje se mislilo da pripadaju istoriji – poput tuberkuloze – ponovo nam kucaju na vrata. Iako je tuberkuloza izlečiva, urušavanje sistemski organizovane javno finansirane zdravstvene zaštite čiji je primarni cilj izlečenje a ne profit, ​otvara mogućnost ​za povratak ove bolesti.

“Mažestik” – velika služba pred gašenjem

Šetajući Knez-Mihailovom ulicom mogli ste da primetite ljude u belim mantilima, koji kod nekadašnjeg Ruskog cara skupljaju potpise za peticiju. Reč je o zdravstvenim radnicima zaposlenim u stomatološkoj klinici „Mažestik“, koji su nedavno obavešteni da je 31.12.2015. njihov poslednji radni dan. Tim povodom dr Dušan Živanović, načelnik stomatološke klinike „Mažestik“ je razgovarao sa nama.

Politike mentalnog zdravlja u Srbiji

Mentalne bolesti i poremećaji su jedan od najrasprostranjenijih problema javnog zdravlja u Srbiji. Usled decenijskog stresa i životne nesigurnosti i ugroženosti, materijalno osiromašeno stanovništvo, kao i ono koje je društveno stigmatizirano, češće oboljeva. Ujedno, aktuelno sprovođenje mera štednje, sa sve restriktivnijim uslugama u zdravstvenom sistemu, lečenje pacijenata čini sve manje dostupnim najvećem delu populacije.

Mentalne bolesti i poremećaji su jedan od najrasprostranjenijih problema javnog zdravlja u Srbiji. Usled decenijskog stresa i životne nesigurnosti i ugroženosti, materijalno osiromašeno stanovništvo, kao i ono koje je društveno stigmatizirano, češće oboljeva. Ujedno, aktuelno sprovođenje mera štednje, sa sve restriktivnijim uslugama u zdravstvenom sistemu, lečenje pacijenata čini sve manje dostupnim najvećem delu populacije.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2025 Copyleft Mašina.rs