Dan zdravstvene pokrivenosti 2023: jačati primarnu zdravstvenu zaštitu

Na Dan univerzalne zdravstvene pokrivenosti, Svetska zdravstvena organizacija poziva vlade širom sveta da daju prioritet ulaganjima u izgradnju otpornih zdravstvenih sistema kako bi se zaštitilo zdravlje i dobrobit svih ljudi, svuda.

Ovo piše u saopštenju Svetske zdravstvene organizacije koja je obeležila ovaj datum 12. decembra. U sve turbulentnijem svetu, navodi se, klimatske promene, vanredne situacije i drugi problemi će uzeti još veći danak zdravstvenim sistemima i ljudima kojima su najpotrebniji. „Preko 40% ljudi u svetu već živi u oblastima koje su veoma pogođene klimatskim promenama. Više od četvrtine globalne populacije živi u okruženjima pogođenim dugotrajnim sukobima, siromaštvom i nedostatkom pristupa osnovnim zdravstvenim uslugama“, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.

Globalne humanitarne potrebe dostigle su rekordne nivoe sa 360 miliona ljudi u nevolji širom sveta, upozorava SZO. „Istovremeno, polovina svetske populacije nije u potpunosti pokrivena osnovnim zdravstvenim uslugama, a dve milijarde ljudi se suočava sa finansijskim teškoćama ili je osiromašeno zbog zdravstvenih troškova koji se izdvajaju iz svog džepa.“

„SZO je napravljena pre 75 godina u uverenju da je zdravlje ljudsko pravo. A najbolji način da se to pravo ostvari je univerzalna zdravstvena pokrivenost“, rekao je generalni direktor SZO. Ulaganje u otporne zdravstvene sisteme, zasnovane na snažnoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti je najinkluzivniji, najpravedniji i najisplativiji put ka univerzalnoj zdravstvenoj pokrivenosti, navodi se u saopštenju ove organizacije.

Zdravstveni sistemi koji mogu da izdrže pritiske ključni su za efikasno smanjenje svetskog tereta bolesti i sprečavanje miliona dodatnih smrtnih slučajeva svake godine koji se očekuju kao rezultat klimatske krize, ekoloških rizika koji se mogu izbeći i složenih zdravstvenih hitnih situacija.

Ipak, godišnji Izveštaj o zdravstvenim troškovima Svetske zdravstvene organizacije otkriva da je 2021. globalna potrošnja na zdravstvo dostigla novi maksimum od 9,8 biliona dolara ili 10,3% globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Međutim, raspodela potrošnje je ostala krajnje nejednaka, navodi SZO.

„U 2021. godini, oko 11% svetske populacije živelo je u zemljama koje su trošile manje od 50 dolara po osobi godišnje, dok je prosečna potrošnja po glavi stanovnika na zdravstvo bila oko 4000 dolara u zemljama sa visokim dohotkom. Zemlje sa niskim dohotkom činile su samo 0,24 odsto globalne zdravstvene potrošnje, uprkos tome što imaju 8 odsto udela u svetskoj populaciji.“

Prema dostupnim podacima, Srbija godinama održava trend značajno manjeg ulaganja u zdravstvenu zaštitu po stanovniku u odnosu na evropski prosek. Takođe, Srbija nedovoljno ulaže u zdravstvenu zaštitu a budžetska izdvajanja se progresivno smanjuju dok se povećavaju ona za vojsku i policiju.

I.P.

Prethodni članak

Što je komunizam danas

Platforma Zajedničko predstavlja nov model zadružnog radničkog akcionarstva za Srbiju

Sledeći članak