Prepreke sa kojima se LGBT osobe suočavaju u zdravstvu manifestuju se na različite načine i značajno utiču na kvalitet njihove zdravstvene zaštite. Pre svega, socioekonomski položaj ove grupe znatno ograničava pristup zdravstvu. To pre svega podrazumeva siromaštvo, ali i rizik od beskućništva usled diskriminacije na tržištu rada i odbacivanja od strane porodice.
Marginalizovan društveni položaj takođe izaziva visok nivo stresa, a potencijalno i veću pogođenost određenim psihičkim i fizičkim tegobama. Naime, LGBT osobe su u većem riziku od beskućništva, suicidalnosti, ali i razvijanja bolesti zavisnosti (Crisis UK) (The Trevor Project, 2022). Takođe, stigma i predrasude koje imaju zdravstveni radnici mogu biti demotivišući faktor za odlazak kod lekara. LGBT osobe često nailaze na otvorenu ili prikrivenu diskriminaciju u zdravstvenim ustanovama, kao što su neprimereni komentari i nepoštovanje njihovih identiteta.
Siromaštvo, socijalna isključenost i zdravlje
Društveni položaj pojedinca u znatnoj meri određuje njegove šanse za pristup resursima koji bi mu obezbedili kvalitetan i zdrav život. Samim tim, LGBT osobe zbog svoje seksualnosti ili rodnog identiteta (u kombinaciji sa faktorima poput rase, klase, etničke pripadnosti i sl) zauzimaju niže položaje na društvenoj lestvici, te imaju ograničen pristup ovim resursima. Naime, faktori poput odsustva politika koje se bave LGBT zdravljem, heteronormativnosti, homofobičnog nasilja u obrazovnim institucijama i materijalne situacije (npr. beskućništvo i socijalna isključenost) svi ograničavaju mogućnost LGBT zajednice da živi zdravim i ispunjenim životom (Fish & Karban, 2015).
Pre svega, socioekonomski položaj LGBT populacije predstavlja veliku prepreku prilikom ostvarivanja prava na zdravlje. Odbacivanje od strane porodice, kao i diskriminacija prilikom traženja posla i stana stavljaju LGBT osobe u veći rizik od siromaštva i beskućništva. Podaci za Evropu pokazuju da je značajan broj LGBT osoba pretrpeo diskriminaciju na poslu ili traženja posla. Brojke iznose čak 34% za trans osobe, 38% za interseks osobe, dok je među lezbejkama i gej muškarcima diskriminaciju u sferi zaposlenja doživeo skoro svaki peti ispitanik/ica (European Union Agency for Fundamental Rights, 2020). Isto istraživanje prikazuje i porast u diskriminaciji vezanoj za stanovanje, koji se najviše ističe među interseks ispitanicima, gde je skoro svaka treća osoba pogođena.
Materijalno stanje određuje i kvalitet zdravstvenih usluga kojima neko imati pristup, te pojedinci u boljoj poziciji imaju mogućnost da izbegnu određena negativna iskustva prilikom lečenja. Sa tim u vezi, uočljiva je povezanost finansijske situacije i iskustva diskriminacije u zdravstvu: čak 30% LGBT osoba koje procenjuju svoju finansijsku situaciju kao težu navode da su doživeli diskriminaciju, u poređenju sa 11% onih u boljoj finansijskoj situaciji (European Union Agency for Fundamental Rights, 2020).
Situacija beskućništva za LGBT osobe podrazumeva i veću pogođenost određenim psihičkim i fizičkim oboljenjima, kako u odnosu na beskućnike koji nisu deo LGBT, tako i u odnosu na opštu populaciju. Adolescenti beskućnici koji se identifikuju kao lezbejke, gej ili biseksualni češće pate od depresivnih epizoda, PTSP-a, suicidalnosti, a učestaliji su i pokušaji samoubistva u poređenju sa mladim beskućnicima koji su heteroseksualni. Ova grupa u većoj meri ispunjava i kriterijume teške depresivne epizode u odnosu na ostale beskućnike (Whitbeck, Chen, Hoyt, Tyler, & and Johnson, 2004). Takođe, više od polovine mladih LGB beskućnika u ovom istraživanju navode da su makar jednom pokušali samoubistvo, u poređenju sa jednom trećinom heteroseksualnih ispitanika.
Trans osobe u situaciji beskućništva suočavaju se sa dodatnim, specifičnim izazovima, što ih stavlja u još ranjiviji položaj u odnosu na ostatak LGBT populacije. Ova grupa se na ulici suočava sa fizičkim i seksualnim zlostavljanjem, dok u prihvatilištima za beskućnike takođe nailaze na zlostavljanje i nerazumevanje (COHSF, 2020). Život na ulici tokom tranzicije takođe predstavlja veliki zdravstveni rizik za ovu populaciju. Siromaštvo i beskućništvo sprečavaju trans osobe da na bezbedan način dođu do hormonske terapije i drugih zdravstvenih usluga koje su im neophodne, te su primorani/e da se okrenu rizičnim alternativama. Trans beskućnici/e se učestalo suočavaju sa zdravstvenim komplikacijama upravo zbog uzimanja hormonskih injekcija dobijenih od uličnih dobavljača na svoju ruku, bez nadzora lekara (Keuroghlian, Shtasel, & Bassuk, 2014).
Mlade LGBT osobe bez sigurnog smeštaja ili u situaciji beskućništva takođe u velikoj meri pribegavaju strategijama za preživljavanje koje su visokog rizika, kao što je survival sex. To podrazumeva pružanje seksualnih usluga u zamenu za novac, zarad zadovoljavanja najosnovnijih potreba. Ovakve taktike preživljavanja stavljaju ovu grupu u još ranjiviji položaj, produbljujući njihovu viktimizaciju. Takođe, to povećava rizik od različitih zdravstvenih problema, specifično polno prenosivih bolesti. LGBT osobe kojima je ovo izvor prihoda često su prisiljene na nezaštićene odnose, rizikujući svoje zdravlje da bi obezbedili sebi hranu ili smeštaj. Mlade kvir osobe koje su se našle u ovoj situaciji čak navode da bi bile plaćene više kada ne bi koristile zaštitu, te da nisu u situaciji da to odbiju jer im je novac itekako neophodan (Urban Institute, 2016).
Minority stress i bolesti zavisnosti
Minority stess (manjinski stres) je termin kojim se opisuju visoki nivoi stresa, a koji doživljavaju pripadnici marginalizovanih grupa i direktno je povezan sa položajem te grupe. Odnosno, uzroci ovog stresa nalaze se u socioekonomskom položaju neke marginalizovane grupe, ali i diskriminaciji i predrasudama koje trpi. Ovakav vid stresa može se povezati sa razvijanjem različitih psihičkih i fizičkih oboljenja.
Istraživanja na temu korišćenja supstanci unutar LGBT populacije pokazuju da je ova grupa sklonija konzumaciji droge i alkohola, kao i razvijanju bolesti zavisnosti, a mnoge od ovih studija navode upravo minority stress kao uzročnik ovih razlika. Procenjuje se da 20-30% LGBT populacije zloupotrebljava supstance, u poređenju sa oko 9% opšte populacije (AddictionCenter, 2024). Takođe, LGBT mladi koji su imali iskustva sa tzv. terapijom konverzije skloniji su regularnoj upotrebi alkohola i droge (The Trevor Project, 2022). Identično važi i za preživljavanje fizičkog nasilja zbog sopstvenog identiteta, koje takođe uvećava šanse za redovnu upotrebu droge i alkohola.
U kontekstu zloupotrebe supstanci, adolescencija se ističe kao posebno ranjiv period za LGBT osobe. Naime, sama spoznaja svog identiteta, ali i osećaj straha od potencijalnog odbacivanja od strane sredine predstavljaju specifičan, intrapersonalni stresor za ovu grupu. Međutim, interpersonalni odnosi, ali i strukturalni problemi poput diskriminatornih politika i zakona takođe utiču na učestalu upotrebu supstanci, kao mehanizma suočavanja sa stresom (Felner et al, 2020).
Zdravstvene usluge i stigma
Predrasude koje imaju zdravstveni radnici takođe imaju uticaja na nejednakosti u zdravstvenom stanju između manjina i opšte populacije. Diskriminacija od strane zdravstvenih radnika na osnovu seksualnosti ili rodnog identiteta rezultira u slabijem kvalitetu pruženih usluga, ali može i u potpunosti odbiti LGBT ljude od odlaska kod lekara.
Načini na koje se predrasude lekara ispoljavaju mogu biti različiti, od negativnih komentara na račun identiteta pacijenta i prikrivene netrpeljivosti, do nezainteresovanosti za dublju analizu zdravstvenog stanja i donošenja odluka umesto pacijenta. Ovakva negativna iskustva mogu dovesti do brojnih komplikacija u životima pacijenata, pa čak i do pogoršanja zdravstvenog stanja nakon pružene usluge (Casanova-Perez, 2021). Takođe, ova iskustva dovode do potpunog izbegavanja odlaska kod lekara, samostalnog lečenja, kao i generalnog nepoverenja u zdravstveni sistem. Sve ovo su uzroci disproporcionale pogođenosti LGBT populacije određenim bolestima, koje se mogu prevenirati redovnim pregledima.
Na primer, među lezbejkama i biseksualnim ženama su zastupljeniji određeni faktori rizika kada je u pitanju rak grlića materice, i one su disproporcionalno pogođene ovom bolešću u odnosu na heteroseksualne žene (American Cancer Society, 2024). Međutim, mnoge od ovih žena izbegavaju da idu kod lekara upravo iz straha od diskriminacije zbog svoje seksualnosti. Studija u vezi sa rakom grlića materice među ovom populacijom žena pokazuje da lezbejke nedovoljno često idu na preventivne preglede (Tracy, Lydecker, & Ireland, 2010). Takođe, one koje ne idu na redovne u većoj meri navode iskustva diskriminacije unutar zdravstvenog sistema. Ova grupa je zbog toga i manje sklona da obavesti svog lekara o svojoj seksualnosti.
U ovom pogledu posebno su ranjive LGBT osobe koje žive sa HIV-om, jer im je uskraćen pristup zdravstvenim uslugama zbog njihove seksualnosti, rodnog identiteta i/ili HIV statusa. LGBT i HIV pozitivne osobe često su izložene diskriminatornom ponašanju zdravstvenih radnika u vidu odbijanja kontakta sa pacijentom, korišćenje grubog jezika i krivljenja pacijenta za sopstveno stanje (Lambda Legal, 2010). Isto istraživanje pokazuje da čak petina HIV pozitivnih ispitanika brine da im neće biti pružena neophodna zdravstvena nega. Takođe, grupa koja se suočava sa najviše barijera i diskriminacije u pogledu pristupa zdravstvenim uslugama jesu trans osobe, koje učestalo trpe uvrede, fizičku grubost i svaljivanje krivice zbog svog zdravstvenog stanja od strane lekara.
Zaključak
Barijere sa kojima se LGBT osobe suočavaju kada je u pitanju zdravstvo su slojevite i zahtevaju sveobuhvatan pristup. Jedna od barijera svakako se javlja na nivou interakcije između zdravstvenih radnika i pacijenta, kao i stava koji zdravstveni radnici zauzimaju prema pacijentima koji su deo LGBT zajednice. Pre svega, neophodna je senzibilizacija zdravstvenih radnika i njihova edukacija za rad sa LGBT osobama, ali i informisanje o tome šta su specifične potrebe ove grupe. Takođe, važno je da se u zdravstvenim ustanovama ne upotrebljava diskriminatoran već inkluzivan jezik, kao i da se u razgovoru sa pacijentima poštuje njihov identitet.
S druge strane, prepreke u pristupu zdravstvenim uslugama zahtevaju i sistemske promene, koje bi služile poboljšanju društvenog položaja ove populacije. Jasno je da diskriminacija u sferama zapošljavanja i stanovanja stavlja LGBT osobe u ranjiv položaj, što dolazi sa brojnim zdravstvenim rizicima i otežava mogućnost dobijanja adekvatne zdravstvene nege. Iz tog razloga, neophodno je staviti u praksu postojeće zakone koji se tiču zaštite od diskriminacije, ali i dalje promovisati politike koje bi odgovorile na probleme sa kojima se LGBT zajednica suočava.
Literatura
- AddictionCenter. (2024, April 15). LGBTQ+ Community and Addiction
- American Cancer Society. (2024, February 1). Cancer facts for lesbian and bisexual women
- Casanova-Perez, R. A. (2021). Broken down by bias: Healthcare biases experienced by BIPOC and LGBTQ+ patients. AMIA … Annual Symposium proceedings (pp. 275-284). AMIA Symposium.
- COHSF. (2020). The Crisis of Transgender Homelessness. San Francisco: Coalition on Homelessness.
- Crisis UK. (n.d.). About LGBTQ+ homelessness
- European Union Agency for Fundamental Rights. (2020). A long way to go for LGBTI equality. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
- Felner, J., Wisdom, J., Williams, T., Katuska, L., Haley, S., Jun, H., & Corliss, H. (2020). Stress, Coping, and Context: Examining Substance Use Among LGBTQ Young Adults With Probable Substance Use Disorders. Psychiatric Services, 112-120.
- Fish, J., & Karban, K. (2015). Introduction. In J. Fish, & K. Karban (Eds.), LGBT Health Inequalities (pp. 1-24). Bristol: University of Bristol.
- Keuroghlian, A. S., Shtasel, D., & Bassuk, E. L. (2014). Out on the street: A public health and policy agenda for lesbian, gay, bisexual, and transgender youth who are homeless. American Journal of Orthopsychiatry, 66-72.
- Lambda Legal. (2010). When Health Care Isn’t Caring: Lambda Legal’s Survey of Discrimination Against LGBT People and People with HIV . New York: Lambda Legal.
- The Trevor Project. (2022, Januar 27). Substance Use and Suicide Risk Among LGBTQ Youth
- Tracy, J. K., Lydecker, A. D., & Ireland, L. (2010). Barriers to Cervical Cancer Screening Among Lesbians. Journal of Women’s Health, 229-237.
- Urban Institute. (2016). Access to Safety: Health Outcomes, Substance Use and Abuse, and Service Provision for LGBTQ Youth, YMSM, and YWSW Who Engage in Survival Sex.
- Whitbeck, L. B., Chen, X., Hoyt, D. R., Tyler, K. A., & and Johnson, K. D. (2004). Mental Disorder, Subsistence Strategies, and Victimization among Gay, Lesbian, and Bisexual Homeless and Runaway Adolescents. Journal of Sex Research , 329-342.
Tekst je nastao kao deo projekta „Socijalna i ekonomska prava LGBT+ osoba“ udruženja Centar za društveni napredak, podržanog od strane Rekonstrukcije ženski fond. Tekst će biti objavljen kao deo zbornika srodnih radova u oktobru ove godine. Ukoliko želite da podržite objavljivanje ovog zbornika to možete učiniti preko ovog linka.
