Dok je u Srbiji branjeno kulturno-istorijsko nasleđe, Albanija danas brani prirodu i javna dobra od izgradnje elitnog letovališta. „Ivanka, odlazi“ i „Albanija nije na prodaju“ danima uzvikuje hiljade demonstranata iz glavnog grada, Tirane. Područje oko kog se građanke i građani bune nalazi se na albanskoj obali Jadranskog mora.
Laguna Narta nalazi se na centralnom delu albanske obale i deo je zaštićenog područja Vjosa-Narta. Ovo područje od međunarodnog je značaja za ptice selice poput flamingosa i dom je više od 70 ugroženih vrsta i oko 200 vrsta ptica. Pored ovog zaštićenog područja, ugroženo je i ostrvo Sazan, poznato po svom biodiverzitetu.
Na ovom području planira se izgradnja luksuznog turističkog odmarališta koje će zauzeti više od 1,3 miliona kvadratnih metara. Projekat razvija kompanija „Zvernec South Adriatic Development“, koja se povezuje sa dvojicom milijardera iz Katara i Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa.
Kušner je 2024. godine predstavio planove da njegova investiciona kompanija Affinity Partners razvije luksuzno turističko odmaralište na ovom području, a početkom ove godine posetio je lokaciju sa suprugom Ivankom Tramp. Albanske vlasti projekat predstavljaju kao značajnu stranu investiciju koja bi trebalo da doprinese razvoju turizma i ekonomije.
Kako smo ranije pisali na Mašini, zet američkog predsednika iste godine je sklopio Investicioni ugovor sa Republikom Srbijom, sa planom da na mestu zaštićenog kulturnog dobra kompleksa Generalštaba. izgradi hotel. Nakon odlučne reakcije javnosti, niza protesta i podizanja optužnice protiv ministra kulture, Kušner se povukao iz projekta, o čemu ste mogli da čitate na Mašini.
Početak protesta
Novinarka iz Albanije, Arbjona Čibuku, za Mašinu kaže da je masovne proteste pokrenuo incident koji se dogodio u području Vjosa-Narta, gde su postavljene ograde sa bodljikavom žicom oko prostora gde su u toku pripremni radovi za gradnju.
„Privatno obezbeđenje je pokušalo da kidnapuje jednog demonstranta. Video-snimak ovog brutalnog nasilja brzo se proširio društvenim mrežama, što je razbesnelo ljude i podstaklo ih da pozovu na protest koji je poslednjih dana postao masovan. Ljudi su se informisali putem društvenih mreža. Počeli su da dele taj snimak, a potom su i poznate ličnosti i influenseri počeli da šire vesti, pa je priča dobila velike razmere. Ljudi su izašli na ulice i sada protestuju sa konkretnim zahtevima upućenim vladi“, navodi Čibuku.
Prema rečima naše sagovornice, tokom inicijalnog incidenta nije bilo medijskog izveštavanja. Zapravo, gotovo da nije bilo izveštavanja o problemima u području Vjosa-Narta uopšte, iako oni nisu novi. Tek kada su protesti postali masovni, mediji više nisu mogli da ih ignorišu, kaže ona.
Novinarka navodi da su se pojavile optužbe da su protesti pod uticajem grčkih interesa, ali ističe da to nije tačno.
„Tu priču širili su vlada i mediji bliski vladi. Jedan medij, ABC News, objavio je takve informacije koristeći fotografiju generisanu veštačkom inteligencijom, koja je prikazivala demonstrante u autobusu na putu za Tiranu, gde su navodno išli na protest“, objašnjava Čibuku.
„Na proteste su u početku pozvale nevladine organizacije, poput PPNEA iz Tirane, koja se dugo protivi razvoju projekata u Vjosa-Narti, uključujući i aerodrom na tom području. Otkako su protesti postali masovni, više nemaju jednog glavnog organizatora. Sada predstavljaju savez nevladinih organizacija, aktivista i građana. Sve odluke donose se na licu mesta tokom protesta“, navodi novinarka.
Protesti nisu usmereni protiv Kušnera
Čibuku ocenjuje da protesti nisu usmereni samo protiv Kušnera i ovog projekta, već da su počeli da obuhvataju mnogo šire probleme, poput masovnog turizma, uništavanja prirodnih dobara i netransparentnih investicija. Uostalom, kaže ona, iza Kušnerovog imena stoje i drugi akteri.
„Moram da razjasnim nešto što je nedavno otkriveno u istrazi BIRN Albanija: iza imena Džareda Kušnera i porodice Tramp zapravo stoje investitori i biznismeni bliski albanskoj vladi, poput Šefketa Kastratija, veoma poznatog biznismena koji upravlja aerodromom u Tirani, kao i druge ličnosti sa kriminalnom prošlošću. Dakle, Kušner nije jedina uticajna figura povezana sa ovim projektom, a upravo je nedostatak transparentnosti dodatno razbesneo građane.“
Prema dokumentima do kojih je došao BIRN, pored Šefketa Kastratija, u projektu učestvuje mreža pojedinaca i kompanija, među kojima su i biznismen optužen za saradnju sa italijanskom mafijom, kao i bivši sudija koji je podneo ostavku nakon što su pokrenuta pitanja o poreklu njegove imovine.
Albanska Agencija za borbu portiv korupcije pokrenula je istragu vezanu za projekat, ali zasad nema više detalja.
Pokret je pokazao izuzetnu odlučnost
Sagovornica Mašine veruje da bi protesti mogli da ostvare značajne rezultate. Najvažnija pobeda, smatra ona, bila bi obustava trenutnih radova i revizija projekta.
„Nešto sam skeptičnija kada je reč o spremnosti vlade da preispita Zakon o strateškim investicijama i druge kontroverzne propise. Ipak, pokret je pokazao izuzetnu odlučnost i uživa široku podršku, tako da ne mislim da će stati sada“, zaključuje Čibuku.
Područje Vjosa-Narta godinama je u fokusu ekoloških organizacija u Albaniji zbog infrastrukturnih i turističkih projekata, poput izgradnje aerodroma zbog kog su ekološke organizacije tužile vlasti 2022. godine.
M.M; A.G.A.
