„Trump tower“ Džareda Kušnera neće doći na mesto kompleksa Generalštaba, potvrđeno je juče za Volstrit žurnal. Građani slave pobedu, a predsednik Srbije preti krivičnim prijavama protiv svih koji su učestvovali u uništenju ove investicione prilike.
Arhitekta Miljan Salata za Mašinu navodi da povlačenje firme Džareda Kušnera predstavlja dobijenu bitku u višegodišnjoj borbi i jasan je rezultat ujedinjenja struke koje je započelo 24. aprila 2024. godine usvajanjem Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba.
„Taj proces nije bio ni brz ni spontan, već se front otpora postepeno širio od arhitektonske i konzervatorske struke, preko institucija poput Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, zatim Tužilaštva za organizovani kriminal, međunarodne stručne i šire javnosti, studentskog pokreta, pa sve do političke opozicije“, ističe Salata i dodaje da bi u tom smislu bilo pogrešno ovu odluku posmatrati kao izolovan poslovni potez ili kao puku „pauzu“.
„Poštovanje koje gospodin Kušner sada iskazuje, a koje ranije nije postojalo, jasno je upućeno snazi tog širokog društvenog fronta, snazi koja je uspela da pitanje Generalštaba iz lokalne teme prenese u međunarodni fokus interesovanja, kao problem od međunarodnog značaja. Podsetimo da je ovaj projekat trebalo da bude prvi ‘Trump tower‘ projekat u Evropi“, navodi Salata.
Sagovornik Mašine podseća da je u poslednjih mesec dana, od usvajanja leks specijalisa, na stotine svetskih kuća na svim kontinentima izveštavalo o protestima i otporu građana i studenata ispred Generalštaba. „To je presedan koji pokazuje da pritisak javnosti nije bio simboličan, već politički i reputaciono vrlo konkretan“, smatra Salata.
Neophodno je prepoznati sopstvene pobede i snagu
„Ovo je velika stvar. Sve što smo do sada zajedno uradili rezultiralo je Kušnerovim povlačenjem i treba da budemo ponosni i srećni zbog toga – ovo je velika pobeda. Ona treba da nam bude vetar u leđa da nastavimo dalje sa svim borbama koje su pred nama“, za Mašinu navodi Valentina Moravčević iz Ansambla Generalštab.
Salata smatra da je „u ovako iscrpljujućim dugim borbama“ neophodno prepoznati sopstvene pobede i sopstvenu snagu, ne radi samodopadljivosti, već radi razumevanja na koji način dalje efikasno delovati.
„Zbog toga sam uveren da se gospodin Kušner neće vratiti ovom projektu i, kao član Udruženja arhitekata Srbije, pozdravljam činjenicu da je pokazao sluh za otvoreno pismo koje mu je, kao krovna asocijacija arhitekata u Srbiji, uputilo naše udruženje. Za razliku od ranijih situacija, sada postoji eksplicitna i javna izjava o povlačenju, data u kontekstu veoma snažnog međunarodnog pritiska“, za Mašinu navodi Salata.
Naredni korak: obnova Generalštaba
Ovo je tek početak pitanja Generalštaba, smatra Moravčević.
„Sada mora da usledi njegova obnova. Borba za Generalštab, kao što smo više puta naglasili, jeste borba za celokupno kulturno nasleđe u Srbiji. To nasleđe je i dalje ozbiljno ugroženo. Očuvanje Generalštaba povlači jasnu crvenu liniju. Nakon ove pobede moramo ostati na oprezu i ne smemo dozvoliti da se nešto slično ikada ponovi. Neophodno je da se posvetimo zaštiti kulturnog nasleđa na svaki mogući način, jer je ono danas u nezavidnoj situaciji“, zaključuje Moravčević.
Salata ističe da ostaje otvoreno pitanje drugog investitora, odnosno arapskog partnera.
„Ključno je da li će u ovakvoj konstelaciji, bez zaštite američkog krupnog kapitala i političkog PR štita koji je on obezbeđivao, imati kapacitet i hrabrost da projekat pokuša da predstavi kao nešto javno prihvatljivo. Moje je mišljenje da će se, ukoliko se nastavi istim putem i sa istim modelom odlučivanja mimo javnog interesa i struke, ishod završiti isto kao u slučaju gospodina Kušnera“, kaže sagovornik Mašine.
U tom kontekstu, Salata navodi da će naredni korak stručne zajednice biti pokretanje javne kampanje za „Obnovu Generalštaba“, u okviru koje će javnosti biti predstavljeni razlozi, principi i mogući modeli obnove zasnovane na stručnim, kulturnim i društvenim vrednostima ovog prostora, uz jasno insistiranje na transparentnim procedurama, međunarodnom arhitektonskom konkursu i aktivnom učešću građana u donošenju odluka o njegovoj budućnosti.
A.G.A.
