Prema ovom istraživanju, polovina ispitanika je izjavila da je uzimala oralne antibiotike u poslednjih 12 meseci.
Najčešći razlozi za uzimanje antibiotika bili su prehlada (24 odsto), simptomi slični gripu (16 odsto), bol u grlu (21 odsto) i kašalj (18 odsto). Često ih uzrokuju virusi na koje antibiotici ne utiču, navodi se.
U ispitivanih 14 zemalja, u koje spadaju Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Crna Gora, Severna Makedonija, Moldavija, Tadžikistan, Turska i Uzbekistan, trećina ispitanika je konzumirala antibiotike bez lekarskog recepta, za razliku od 8 odsto stanovnika Evropske unije anketiranih u sličnom istraživanju 2022. godine.
Zloupotreba antibiotika je opasna i za one koji ih ne piju
Antibiotici su važni lekovi, naglašava Klinika Mejo. „Mnogi antibiotici mogu uspešno lečiti infekcije uzrokovane bakterijama, mogu sprečiti širenje bolesti, smanjiti ozbiljne komplikacije. Ali neki antibiotici koji su nekada bili tipični tretmani za bakterijske infekcije sada ne deluju dobro. Neki lekovi uopšte ne deluju protiv nekih bakterija. Kada antibiotik više ne deluje protiv određenih sojeva bakterija, kaže se da su te bakterije otporne na antibiotike. Otpornost na antibiotike jedan je od najhitnijih zdravstvenih problema u svetu“, navodi se na sajtu ove Klinike.
„Uzimanje antibiotika za virusnu infekciju neće izlečiti infekciju, neće sprečiti druge ljude da se razbole, neće pomoći vama ili vašem detetu da se osećate bolje, može izazvati nepotrebne i štetne neželjene efekte i povećava otpornost na antibiotike“, navodi Klinika Mejo.
Već nekoliko godina Svetska zdravstvena organizacija apeluje na opreznu upotrebu antibiotika jer patogeni sve više razvijaju otpornost na njih. Antibiotska rezistencija prouzrokuje oko pet miliona smrtnih slučajeva godišnje, sa više od pola miliona smrtnih slučajeva u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se.
Kako navodi Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu, veliki broj bakterija je razvio rezistenciju na različite grupe antibiotika koji se koriste u terapijske svrhe. Bakterije koje su otporne na antibiotike izazivaju oboljenja na koje antibiotici ne mogu da deluju. Pojava takvih infekcija posebno je opasna u bolničkoj sredini gde su imunološki oslabljeni pacijenti.
„Alarmantna realnost je da, bez hitne intervencije, antimikrobna rezistencija može dovesti do deset miliona smrtnih slučajeva godišnje do 2050. godine. Štaviše, ovaj teret pada neproporcionalno na zemlje sa niskim i srednjim prihodima, pogoršavajući globalne zdravstvene nejednakosti“, navodi SZO Evropa.
U nekim zemljama više od 40 odsto antibiotika dobija se bez lekarskog saveta, navodi se u saopštenju.
U Srbiji primetan isti trend
Anketa sprovedena u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd pokazala je da je 65 odsto ispitanika koristilo antibiotsku terapiju u poslednjih godinu dana. Od toga 56 odsto jer je propisao ordinirajući lekar a 20 odsto samostalno, bez saveta lekara. Najviše ispitanika primenjuje antibiotsku terapiju kako je propisao lekar, ali 18 odsto pacijenata prestaje sa terapijom čim osete poboljšanje, ne poštujući preporučeno vreme za lečenje, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za zdravlje. Većina ispitanika (63 odsto) ima u svojoj kućnoj apoteci antibiotik u rezervi.
Pacijent je dužan da propisani antibiotik koristi na vreme, u odgovarajućoj dozi, u određenom vremenskom periodu. Greška je uzimati manju dozu leka, menjati interval između doza ili skratiti vreme lečenja. Antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, osim kada dolazi do bakterijske superinfekcije. Zbog toga je potrebna dobra komunikacija sa lekarom koji će to da prepozna i uključi odgovarajuću terapiju, upozorava se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu prof. dr Goran Stevanović na konferenciji za novinare, povodom Nedelje podizanja svesti o antibiotskoj rezistenciji, rekao je da nigde u svetu apsolutno više nema efikasnih antibiotika koji bi delovali na sve ili većinu rezistentnih izazivača zbog sve većeg razvoja rezistencije, prenosi list Danas.
„Novi lekovi efikasni su za pojedine specifične tipove bakterija, tako da nema jednog univerzalnog efikasnog leka. Sa druge strane, novih antibiotika nema mnogo, poslednjih decenija svega nekoliko novih se pojavilo i oni čak više nisu novi jer se u svetu koriste već više godina. Kod nas iz te kategorije novih lekova , koji imaju određen stepen efikasnosti, postoje samo tri, ali se još uvek nijedan ne propisuje na teret sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tako da je njihova nabavka i primena otežana, komplikovana ali moguća i pacijenti ih povremeno dobijaju“, kaže dr Stevanović i potvrđuje da su kao lekari na klinici prinuđeni i da pacijente, sa životno opasnim infekcijama, leče kombinovanom terapijom, sa dva ili više antibiotika da bi se postigao efekat.
Prevencija i odgovornost pojedinaca i sistema
Da bi sprečili i kontrolisali širenje rezistencije na antibiotike, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da pacijenti i pacijentkinje koriste antibiotike samo kada ih je propisao lekar, ne zahtevaju antibiotike ako zdravstveni radnik kaže da nisu potrebni, da se uvek pridržavaju saveta lekara kada koriste antibiotike i da ne deliti ili koristiti ostatke antibiotika.
Prevencija infekcija se krije u redovnom pranju ruku, higijenskim pripremanjem hrane, izbegavanjem bliskog kontakta sa bolesnim osobama, praktikovanjem bezbednijeg seksa i redovnom vakcinacijom.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da države treba da osiguraju da postoji nacionalni akcioni plan za borbu protiv rezistencije na antibiotike, poboljšaju nadzor infekcija otpornih na antibiotike, ojačaju politike, programe i sprovođenje mera prevencije i kontrole infekcija. Države takođe treba da regulišu i promovišu odgovarajuću upotrebu lekova i rade na tome da informacije o uticaju rezistencije na antibiotike budu dostupne.
I.P.
