Ovaj broj radnika i radnica, koji je alarmantan jer je u pitanju više od 70 odsto globalne radne snage, verovatno je izložen zdravstvenim posledicama koje se povezuju sa klimatskim promenama, dok postojeće mere zaštite na radu ne mogu da prate postojeće rizike. Ovo navodi Svetska zdravstvena organizacija u svom novom Izveštaju.
Izveštaj „Osiguravanje bezbednosti i zdravlja na radu u promenljivim klimatskim uslovima“ pokazuje da klimatske promene već imaju ozbiljan uticaj na bezbednost i zdravlje radnika širom sveta. Prema procenama SZO, više od 2,4 milijarde radnika i radnica (globalna radna snaga broji ukupno 3,4 milijarde ljudi) će potencijalno biti izloženo preteranoj toploti tokom rada, prema najnovijim dostupnim podacima koji datiraju iz 2020. godine.
Izveštaj ukazuje na brojna zdravstvena stanja kod radnika i radnica koja su povezana sa klimatskim promenama, uključujući rak, kardiovaskularne bolesti, respiratorne bolesti, disfunkciju bubrega i mentalne probleme. Posledice su merljive i finansijski, jer klimatske promene utiču posledično i na produktivnost, promene u poslovanju i štetu na infrastrukturi.
Pored toga, izveštaj procenjuje da se godišnje gubi 18.970 života na radu, dok se godišnje globalno dogodi 22,87 miliona povreda na radu, koje su povezane sa toplotom. Tome treba dodati i 26,2 miliona ljudi širom sveta koji žive sa hroničnom bolešću bubrega koja se povezuje sa posledicama zbog toplote na radnom mestu (podaci iz 2020). Posebno su izloženi riziku ljudi koji rade u poljoprivredi, građevini, transportu, turizmu i sportu.
Međutim, uticaj klimatskih promena na radnike ide ne podrazumeva samo izloženost preteranoj toploti, navodi se u izveštaju. One stvaraju „koktel opasnosti“ koji dovodi do raznih ozbiljnih zdravstvenih stanja.
Kako se navodi u Izveštaju, 1,6 milijardi radnika su izloženi UV zračenju, sa više od 18.960 smrtnih slučajeva na godišnjem nivou zbog nemelanomskog karcinoma kože. Isti broj radnika i radnica je potencijalno izloženo zagađenom vazduhu, što dovodi i do 860.000 smrtnih slučajeva na godišnjem nivou među radnicima koji rade na otvorenom.
Dodatno, preko 870 miliona radnika u poljoprivredi je potencijalno izloženo pesticidima, što dovodi do više od 300.000 smrtnih slučajeva koji se pripisuju trovanju pesticidima svake godine, a 15.000 smrtnih slučajeva na radu svake godine se dogodi zbog izloženosti parazitskim bolestima.
Izveštaj se takođe bavi trenutnim mogućnostima adekvatnih odgovora država na ove probleme, uključujući donošenje novih zakona, propisa i smernica, i poboljšanje strategija za ublažavanje klimatskih promena – poput mera energetske efikasnosti – u radnom okruženju.
I.P.
