Kako je naveo Danilo Ćurčić, predstavnik Inicijative A 11, povod za ovu konferenciju bili su nedavni medijski nastupi Aleksandra Šapića, bivšeg gradonačelnika Beograda, kako bi objasnili šta su sve problemi beskućništva dok traje medijska pažnja za ovu temu.
Tim povodom je i Mreža organizacija civilnog društva za borbu protiv beskućništva izdala saopštenje za javnosti u kome se navodi da je „izjava Aleksandra Šapića, predsednika privremenog organa Grada Beograda, prilikom otvaranja privremenog prenoćišta za osobe u situaciji beskućništva na Autokomandi još jednom pokazala nedostatak razumevanja beskućništva kao jednog od najtežih oblika socijalne isključenosti, kao i nedovoljno poznavanje sistema socijalne zaštite grada na čijem čelu se donedavno nalazio.“
Činjenica da je Prihvatilište za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici trenutno popunjeno sa oko 60 odsto kapaciteta ne pokazuje da ljudi koji su u situaciji beskućništva ne žele da koriste ovu uslugu ili da ih nema više od 150-200 u Beogradu, kako to navodi gospodin Šapić, navodi se u saopštenju Mreže i podseća da je pre promena u režimu rada Prihvatilište bilo popunjeno do krajnjih kapaciteta i da su se svake zime tražili i dodavali dodatni kreveti. To potvrđuju i medijski napisi iz 2018, 2019, 2020. godine, sve do izbijanja pandemije korona virusa. To, takođe, potvrđuju i najave tadašnjih gradskih čelnika da se otpočelo sa izradom projekta proširenja kapaciteta Prihvatilišta, navodi se u saopštenju.
„Današnja nedovoljna popunjenost Prihvatilišta je posledica činjenice da je Prihvatilište od početka pandemije korona virusa u potpunosti promenilo politiku pružanja smeštaja. Prijem u Prihvatilište je i danas, pored uputa centra za socijalni rad i mišljenja lekara da je potencijalni korisnik podoban za kolektivni smeštaj, uslovljen i negativnim antigenskim testom koji budući korisnici sami moraju da plate. Upravo je ova promena, uz ograničavanje slobode kretanja korisnicima smeštaja (koja se još uvek pravda merama zaštite od širenja kovid-19) onemogućila i odvratila osobe u situaciji beskućništva od korišćenja usluge smeštaja.“
Usled navedenih razloga, ali i činjenice da mnoge osobe u situaciji beskućništva ne poseduju lična dokumenta i da ostaju u potpunosti nevidljive za institucije, njihov stvaran broj nije moguće procenjivati na osnovu podataka ustanova socijalne zaštite kojima se ovi ljudi obraćaju za pomoć, upozoravaju iz Mreže.
„Nije dovoljno da Grad Beograd, kako se navodi, finansira izdavanje dokumenta za osobe u situaciji beskućništva ako ovi ljudi nemaju gde da prijave prebivalište. Dokle god se Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, koji ima zakonsku obavezu da na svojoj adresi prijavi osobu bez prebivališta toleriše praksa kršenja ove obaveze, to će za posledicu imati direktno uskraćivanje pristupa drugim pravima i uslugama iz oblasti socijalne zaštite osobama u situaciji beskućništva, uključujući i pravo na obrok u narodnoj kuhinji i prenoćište u Prihvatilištu.“
Da su „socijalne mere, u koje spada i briga o beskućnicima, jedan od stubova politike Grada Beograda“, kako se u prethodnim izjavama gospodina Šapića tvrdi, one bi se odmakle od rešenja koja su pretežno privremenog karaktera i kojima se samo urgentno zadovoljavaju egzistencijalne potrebe ovih ljudi, navode članice Mreže i dodaju da umesto ovog reaktivnog modela, mere socijalne politike bi trebalo usmeriti na ulaganje u izgradnju i jačanje postojećeg socijalnog stanovanja, koji je u Beogradu u potpunosti urušen, čime bi se trajno zadovoljile stambene potrebe ljudi u situaciji beskućništva.
Na današnjoj konferenciji Katarina Bogdanović ispred organizacije ADRA izjavila je da je organizacija čiji je deo jedina u Beogradu koja radi sa ljudima u situaciji beskućništva, sa fokusom na ljude koji su u primarnom beskućništvu. Bogdanović je napomenula da je ovo treminologija koja je korišćena i u popisu 2011 godine, a ona znači da organizacija ADRA pruža direktnu podršku osobama koje spavaju na otvorenom – na klupama, u parkovima, u napuštenim objektima, podzemnim prolazima, podrumima i slično. „95 odsto ljudi koji koriste naše usluge jesu ljudi koji se nalaze u ovoj vrsti deprivacije, problema i situacije“, izjavila je Bogdanović i dodala da je organizacija ADRA u poslednjih godinu dana podršku pružila 1850 lica, od čega 95 odsto ljudi u primarnom beskućništvu. „Od 2020. godine mi beležimo broj od oko 4000 ljudi u ovoj situaciji“, rekla je Bogdanović i naglasila da svakog meseca se javi dvadeset novih ljudi koji se suoče sa problemima beskućništva.
Ivan Arsenov ispred Kuhinje solidarnosti izjavio je da precizni brojevi osoba u situaciji beskućništva ne postoje, da ne postoje zvanične definicije ni statistike. Arsenov je upozorio i na preoterećenost Centara za socijalni rad u kome jedan socijalni radnik često ima i po 2000 slučajeva koji vode, zbog čega ne uspevaju da se posvete svakoj osobi koliko bi trebalo.
„Vi možete napraviti prihvatilište od 10 mesta, ali ako prijem učinite nemogućim, ono će biti prazno“ izjavio je danas Arsenov.
I.P.
