Ko će da se stara o starima, pitaće se Evropljani sve više u decenijama koje slede. Naime, kako govore podaci kojima raspolaže Evropska komisija, udeo osoba starijih od 80 godina u stanovništvu EU će se u narednih 30 godina povećati za 88%.
Iako je pravo na dugotrajnu negu sastavni deo evropskog stuba socijalnih prava, njegova je realizacija otežana realnim stanjem u sektoru nege, koji je dugoročno podfinansiran.
Osim hroničnog nedostatka adekvatne opreme, radnice i radnici u sektoru nege spadaju u najslabije plaćene i često rade za minimalac ili za platu koja ne dostiže iznos plate za život.
Pristup uslugama nege u zemljama EU je prožet nejednakostima, a mnoge starije osobe zbog troškova završe ispod praga siromaštva. Prema Komisiji, u takvoj se materijalnoj situaciji nalazi skoro polovina starih kojima je potrebna kućna nega.
Između 2019. i 2021. godine 431.000 radnica i radnik je napustio sektor nege u EU.
Nakon što je pandemija uperila reflektor u sve nedostatke sistema nege, Komisija se latila izrade nove strategije ne bi li se uhvatila u koštac sa akutnim i hroničnim izazovima, ali, kako pokazuje kritika objavljena na portalu Social Europe, donosioci odluka ostaju slepi na probleme koji imaju veze sa privatnim profitima.
Autori kritike pozdravljaju to što nova Strategija nege prepoznaje dugotrajnu negu kao javno dobro i zadovoljne radnike i radnice, koji su dobro plaćeni i imaju dobre radne uslove, kao kičmu sektora.
Međutim, Stategija kao deo rešenja navodi privlačenje privatnih investicija u sektor nege, i time pokazuje nedovoljno razumevanje uzroka postojećih problema, upozoravaju autori kritike. Naime, prošle godine raskrinkano je niz privatnih pružioca usluge nege koji su iskorišćavali zaposlene i klijente, zloupotrebili javna finansijska sredstva i izbegavali plaćanje poreza.
Ilustracije radi, autori podsećaju na knjigu „Grobari“ (Victor Castanet: Les Fossoyeurs), u kojoj je detaljno opisano poslovanje kompanije Orpea. Kako bi povećala profit, ta kompanija je smanjila količinu hrane i higienskih proizvoda za klijente, srozala uslove rada negovateljica, maltretirala i uznemiravala predstavnike sindikata i radnike.
Da bi se kvalitetna dugotrajna nega osigurala kao javno dobro i ljudsko pravo za sve, sektor nege mora da bude zaštićen od komercijalizacije, zaključuju autori kritike nove Strategije nege Evropske Komisije.
Budućnost sektora nege, pre svega u bogatijem delu EU imaće uticaja i na budućnost tog sektora u perifernim državama, među kojima je i Srbija.
Čak i u aktuelnom podfinansiranom obliku, sektor nege u EU privlači veliki broj negovateljica i negovatelja iz Srbije. Kontinuirana radna migracija u bogate EU zemlje uskoro bi mogla da bude i olakšana. Naime, Nemačka, kojoj nedostaju milioni radnika u raznim sektorima, planira da donese niz mera koje će olakšati pristup njenom tržištu rada.
Društvena i ekonomska nejednakost između centralnih i perifernih zemalja Evrope stavlja bogatije zemlje u poziciju da mogu da koriste radnu snagu koja je obrazovana u siromašnijim državama, i na taj način smanjuju svoje javne troškove na račun tih država.
Tako, na primer, Nemačka školuje manje lekara nego što joj treba, a nedostatak popunjava stručnjakinjama i stručnjacima čije školovanje su platile siromašnije države, koje ne mogu da ponude plate i uslove rada kakve postoje u Nemačkoj, o čemu smo podrobnije pisali ranije.
EU dakako treba da razvije svoje institucije solidarnosti sa starijima kojima je potrebna nega. Ali, u razradi svojih socijalnih politika treba da uključi i kriterijume međunarodne solidarnosti, odnosno da vodi računa i o kvalitetu života ljudi koji žive u perifernim državama.
A.J.
