Predstavljen koncept Plate za život: minimalna zarada pokriva samo trećinu troškova života

Centar za politike emancipacije i Clean Clothes Campaign su danas predstavili regionalni proračun najniže plate za život (living wage) za zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.

platak za Platu za život

Na konferenciji je predstavljen proračun Regionalne najniže plate za život u Evropi (Europe Floor Wage), čija je računica zasnovana na istraživanjima troškova života u petnaest evropskih zemalja u kojima se proizvodi odeća i obuća za najveće svetske kompanije, uključujući i sedam država članica EU, o čemu su govorili nacionalna koordinatorka mreže CCC Bojana Tamindžija, Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, Uroš Savić, predsednik sindikata „Sloga“ iz fabrike „Falc East“ i Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja, UGS „Nezavisnost“.

Kako je navela Bojana Tamindžija, razlika između minimalne plate i plate za život je veća u Jugoistočnoj Evropi nego u zemljama Azije. Među ovim zemljama nalazi se i Srbija, u kojoj je zakonom definisana minimalna zarada čak tri puta niža od procenjenog iznosa plate za život, navode organizatori.

CPE i CCC ističu da:

Plata za život kao univerzalno ljudsko pravo predstavlja najniži nivo zarade koji radnica i radnik mogu da prime i treba da pokrije troškove hrane, odeće, stanovanja i komunalija, javnog prevoza, obrazovanja, zdravstvene zaštite, kao i da omogući diskrecioni dohodak, odnosno minimalnu mogućnost štednje.

Prema rečima Tamindžije, minimalne zarade su na niskom nivou i često ne pokrivaju ni puko preživljavanje, te da zakoni u Srbiji referišu na minimalnu potrošačku korpu „koja je problematičan koncept jer ona podrazumeva prihvatanje činjenice da postoji stanovništvo drugog reda koje može da se prehrani sa 16.000 dinara mesečno, koliko se podrazumeva za hranu u minimalnoj potrošačkoj korpi, odnosno 530 dinara dnevno za tročlanu porodicu“.

Kao ilustraciju, organizatori su naveli podatak da je po njihovom proračunu za 2018. godinu, kada je u Srbiji minimalna plata iznosila oko 25.000, proračun za platu za život iznosio 98.000 dinara. Vladimir Simović iz CPE-a je naveo da zakonski definisane minimalne plate širom Evrope, a ne samo u Srbiji, zaposlene drže u položaju siromaštva.

Foto: Marko Risović / Kamerades

Danilo Ćurčić je rekao da je socijalna situacija u Srbiji jako loša, te da se erozija prava u Srbiji ne zaustavlja, a da su društvene nejednakosti u Srbiji najveće u Evropi. Ćurčić je naveo da otvaranje fabrika po Srbiji prati i konstatno urušavanje prava radnika ali i drugih prava koja zapravo proizilaze iz radnog odnosa. On se osvrnuo i na podatak da oko 350.000 radnika prima minimalne plate i da oni ne mogu da izađu iz siromaštva: „Vi dakle imate situaciju da oni ne mogu sa tim novcem koje dobiju od poslodavca da izađu iz tog najbazičnijeg kruga siromaštva u kom se nalaze, iako rade osam sati dnevno“.

Zoran Ristić iz sindikata „Nezavisnost“ je naveo da je svaki četvrti stanovnik Srbije u riziku od siromaštva a svaki treći stanovnik od socijalne isključenosti. „Problem nije samo minimalna zarada, već su problem i ukupne zarade, jer danas u Srbiji dve trećine stanovnika ima zaradu koja je manja od prosečne zarade, imamo ogromnu razliku između prosečne i medijalne zarade koju prima polovina stanovnika Srbije. U ovom trenutku medijalna zarada je 408 evra a prosečna je 538 evra što nije dovoljno za preživljavanje.“

Da je teško organizovati sindikat i dovesti poslodavca za pregovarački sto u Srbiji potvrdio je Uroš Savić iz fabrike „Falc East“ iz Knjaževca: „Tek nakon prve obustave rada i najave štrajka je došlo do neke promene uslova rada, potpisali smo kolektivni ugovor, a i sami međuljudski odnosi na relaciji poslovođa radnik su poboljšani.“ Savić je naveo da se osnovni troškovi porodica u Srbiji ne mogu pokriti iz plate koja je minimalna ili je nešto veća od minimalne, i rekao da njegov sindikat trenutno pregovara da se minimalna plata poveća na iznos minimalne potrošačke korpe.

Organizatori navode da koncept plate za život ima prekogranični karakter, i da je kampanja zagovaranja plate za životu u regionu pokrenuta istovremeno u više država: „Regionalna najniža plata za život u Evropi je alat koji služi tome da pokaže kompanijama i lokalnim vladama kolika je zarada od koje se može elementarno dostojanstveno živeti, a sindikati i nevladine organizacije mogu koristiti ovu kalkulaciju kako bi ojačali svoju pregovaračku moć u borbi za bolje uslove života i rada.“

Više o istraživanju i proračunu plate za život možete pogledati ovde.

I.P.

Prethodni članak

Da li dostavljači zaista mogu da zarade 200.000 mesečno?

Da li Kavčić fondacija može sama protiv svih?

Sledeći članak

Sedam godina portala Mašina!

Hvala vam što pratite i podržavate nezavisno novinarstvo!

Prvih 7 čitateljki i čitalaca koji se prijave na Mašina Newsletter dobijaju na poklon Mašina notes!