Da li dostavljači zaista mogu da zarade 200.000 mesečno?

Ponovo smo razgovarali sa dostavljačima Glova kako bismo direktno od njih čuli da li je moguće zaraditi famoznih 200.000.

Već nekoliko dana medijima kruže prilozi o navodno veoma visokim zaradama dostavljača koji rade na zahtev preko aplikacija kao što su Glovo, Wolt, Donesi i CarGo. Serija tekstova u čijim se naslovima senzacionalistički pominje kako dostavljači zarađuju „i do 200.000 dinara“ je nastala nakon promocije publikacije „Pakleni vozači“ u izdanju Centra za istraživanje javnih politika.

Kompanije najavljuju nova ulaganja i u Srbiji, dostavljača je svaki dan sve više, neki zbog zarade koja ide i do 200 hiljada dinara napuštaju stalni posao. (RTS)

Istina, u samoj publikaciji se pominje da su pojedini dostavljači sa kojima su istraživači razgovarali rekli da se u Beogradu od ovog posla može zaraditi i do 200.000 bruto, međutim radi se o izuzecima koji su se dogodili tokom vanrednog stanja prethodne godine. Mediji koji su preneli samo ovu interesantnu brojku se nisu previše potrudili da iz publikacije izvuku i druge nalaze koji se tiču predugog radnog vremena dostavljača ili troškova koje oni moraju da pokriju svakog meseca.

Na Mašini smo pre nekoliko dana pisali o teškom položaju u kojem se nalaze dostavljači Glova – aplikacije koja je bila i centralni primer u pomenutim medijskim izveštajima o pozitivnim stranama ove privredne grane. Zanimljivo je da se prilozi o „mogućnostima dobre zarade“ dostavljača pojavljuju baš u momentu kada gloveri vode tihi štrajk u pokušaju da primoraju ovu firmu da promeni uslove rada koje trenutno vide kao jako nepovoljne.

Ponovo smo razgovarali sa dostavljačima Glova kako bismo direktno od njih čuli kakve su mogućnosti zarade i da li je moguće zaraditi famoznih 200.000.

„Nije ni blizu realnosti“

„Moglo je nekad… Kako? Skuterom za 12 sati dnevno, sedam dana nedeljno i opet to je bila bruto zarada!“, jasan je Stefan sa kojim smo razgovarali.

On dodaje i da je jako važno uzeti u obzir sve troškove koji se moraju odbiti od bruto zarade a koji ovde padaju direktno na teret kurira: „gorivo, prijavu ako hoćeš da imaš zdravstveno i penziono, troškove amortizacije, kazne za parkiranje itd.“.

„Pri tome mora da se uzme u obzir da je to smena od 12 sati, odnosno 4 sata prekovremenog rada svakog dana. Svi znamo da bi prekovremeni rad trebao da se plaća više, odnosno dostavljači često zapravo rade za vrednost od dve smene u jednom danu. Na taj način je ljudima nekada i moglo da ostane oko 120.000 neto, za realan rad od osam sati ostajalo bi oko 60.000.“

Petar nam kaže da je „bar u Glovu nemoguće toliko zaraditi“. „Za bruto 200.000 moraš da radiš svaki dan po 12 sati i da imaš sreće da budu jake 4 nedelje, odnosno da bude velika potražnja.“

„Za registraciju zajmim, majstoru dugujem za poslednje dve intervencije jer sam bio prehlađen pa nisam mogao da radim, imam dve kazne za parkiranje i prekoračenje. Sva sreća pa o odmoru ne razmišljam tako da ću do leta nadam se vratiti dugove ako mi ne crkne set kvačila pošto je na izdisaju već dva meseca.“, ovako nam Nikola opisuje sjajne mogućnosti za zaradu kako je to bilo predstavljeno u pojedinim medijima.

„Dnevno se uzme između 4000 do 5000 dinara, kad se oduzme gorivo ostane od 2500 do 3500 dnevno. Ukoliko radiš sedam dana po 12 sati to je oko 21000 nedeljno, odnosno 84.000 mesečno. Nekada se bonus dobijao za 120 dostava nedeljno to je plus 52.000 mesečno, odnono 136.000 mesečno ukoliko se svaki dan radi po 12 sati. Sada kada je norma za bonus podignuta na 130 dostava, a posla je sve manje zaradi se 50.000 do 60.000.“, kaže Nikola za Mašinu.

Foto: Vukan Simonović

Koliko sati dnevno je moguće raditi?

Kako bismo došli do dodatnih pojašnjenja o mogućnostima zarada dostavljača razgovarali smo i sa Slobodanom Golušinom, istraživačem saradnikom Centra za istraživanje javnih politika i jednim od autora publikacije „Pakleni vozači“.

„Vrlo je teško odrediti neto primanja“, kaže naš sagovornik, „mesečne zarade u dostavljačkoj branši dosta variraju usled promena pravila plaćanja u različitim firmama, potražnje za dostavom u jednom danu, broja radnih sati, tipa vozila (bicikl, motocikl, automobil), količine bakšiša, kao i pravnog statusa dostavljača“.

Golušin nam objašnjava da je njihovo istraživanje rađeno tokom leta prošle godine i da su u publikaciji detaljno predstavljeni elementi koji čine zaradu na različitim platformama.

„Većina dostavljača, sa kojima smo razgovarali, je prijavila oko 1000 evra neto zarade mesečno, nešto više u Donesi.com i Wolt-u, a nešto manje u Glovo-u. Cifre od 200.000 dinara su se pominjale kao gornje granice zarade, to jest koliko može da se zaradi u prve dve kompanije, ako se radi izuzetno visok broj sati. Jedan ispitanik iz Donesi.com je čak izjavio da se može zaraditi i do 250.000 mesečno ukoliko se radi 300 sati mesečno.“, kaže Golušin za Mašinu.

On dodaje i da u vreme istraživanja dobar deo dostavljača nije bio prijavljen, odnosno da za njih nisu pokrivani pripadajući doprinosi „što bi značajno umanjilo ovu zaradu“.

„Takođe, amortizacija vozila se ne računa u tu cifru. Kao što je navedeno u studiji, zarade imaju tendenciju pada.“, zaključuje naš sagovornik.

Na osnovu izjava naših sagovornika može se izvući jednostavan zaključak – teorijski je moguće da neki dostavljač preko neke aplikacije zaradi i do 200.000 neto mesečno. Međutim, do takve zarade se može doći samo uz svakodnevni rad u smenama koje prevazilaze granice fizičke i psihičke izdržljivosti čime se ugrožava zdravlje radnika kao i bezbednost svih drugih učesnika u saobraćaju. Naravno, u ovakvim slučajevima je i privatni život kurira doveden u pitanje kao i bilo kakva mogućnost normalnog života i razvoja.

Prethodni članak

Talasi emancipacije: fragmenti iz istorije radničkih medija

Predstavljen koncept Plate za život: minimalna zarada pokriva samo trećinu troškova života

Sledeći članak

Sedam godina portala Mašina!

Hvala vam što pratite i podržavate nezavisno novinarstvo!

Prvih 7 čitateljki i čitalaca koji se prijave na Mašina Newsletter dobijaju na poklon Mašina notes!