U trenutku enormne društveno-političke krize u zemlji, pomalo je ispod radara prošla najava Malog o vanrednom povećanju minimalca. Kako i ne bi, kada pored svakodnevnih blokada i protesta aktuelni režim ima i istoriju davanja obećanja o boljitku života građana u trenucima kada se osete ugroženo – a koja su prečesto ili neispunjena ili delimično ispunjena.
Ipak, u trenucima ogromne inflacije, odnosno skoka cena osnovnih životnih namirnica, malo ko neće pozdraviti ovakvu odluku.
Minimalna zarada u ovom trenutku iznosi 53.592 dinara, odnosno 457 evra, nakon što je u januaru ove godine povećana za 13,7 odsto. Prema najavama režima, cilj je da do kraja 2027. godine, odnosno od 2028. minimalna zarada bude 651 evro.
Od januara sledeće godine je takođe najavljeno da će minimalac biti povećan na 550 evra, što predstavlja dodatnih 10,1 odsto. Pregovori tek slede u avgustu, kad se bude raspravljalo o tome može li minimalac da poraste na 550 evra. Ukoliko se ispostavi da može, sa već sprovedenim povećanjem od 13,7 odsto početkom 2025, ukupno uvećanje minimalca za godinu dana iznosiće 33 odsto.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je za agenciju Beta da će taj sindikat tražiti veće povećanje minimalne zarade za 2026. godinu od predviđenih 10,1 odsto, odnosno sa 500 na 550 evra. Jer, kako je dodao, minimalac u Srbiji, i sa povećanjem sa 500 na 550 evra, i dalje bio najmanji u odnosu na te zarade u zemljama u okruženju.
S druge strane, Centar za politike emancipacije (CPE) saopštio je da podržava najavljeno vanredno povećanje minimalne cene rada od oktobra 2025. godine, ali upozorava da će i pored toga veliki broj radnica i radnika u Srbiji i dalje živeti ispod granice siromaštva.
„Ovaj procenat zvuči impresivno sve dok minimalnu zaradu ne uporedimo sa stvarnim troškovima života“, navodi CPE.
Kako se navodi u saopštenju, prema proračunu međunarodne mreže Clean Clothes Campaign, plata za život u Srbiji za 2023. godinu iznosila je 144.457 dinara, što je gotovo tri puta više od trenutnog minimalca od oko 54.000 dinara.
CPE upozorava da se i dalje ignorišu elementarne potrebe radnika i njihovih porodica, jer minimalna zarada u Srbiji ne pokriva osnovne troškove kao što su stanovanje, hrana, obrazovanje, zdravstvo i pristup kulturi. Posebno ističu da je sadašnja minimalna zarada za oko 10.000 dinara manja od praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo, koji iznosi 64.000 dinara. Iako će povećanja iz oktobra i januara dostići taj prag, inflacija će u međuvremenu pomeriti granicu siromaštva naviše.
Takođe, iz ove organizacije ocenjuju da se u Srbiji decenijama unazad siromaštvo postavlja kao norma, jer se visina minimalne zarade određuje prema vrednosti minimalne potrošačke korpe, koja opisuje troškove života najsiromašnijih domaćinstava, uključujući staračka, samačka i ona koja preživljavaju uz pomoć narodne kuhinje.
Otkud sad minimalac?
I dok su mnogi ostali zatečeni ovakvom odlukom, ali i pozdravili je, postavlja se pitanje da li je ista još jedan puki politički trik. Naposletku, takođe se postavlja pitanje ko će najviše izneti pomenuto povećanje – država, poslodavci ili sami građani?
Koordinatorka programa za radna prava u CPE Bojana Tamindžija u razgovoru za Mašinu navodi da nije očekivala ovo povećanje. Osvrćući se na najavu ministra finansija prošlog meseca, ona napominje da su obično takva obećanja na nekakvom dugom štapu.
„Ali, ako uzmemo trenutnu političku situaciju u zemlji, gde je vidno da je vlast satrana u ćošak, i ne čudi da su spremni na razne ustupke. Ja ovo smeštam u takav kontekst, odnosno da ovim obezbeđuju sebi političke poene. U suštini, ovakav ustupak za njih nije toliko skup. Jer iako to zvuči kao radikalno povećanje, isto bih napomenula da sindikati već dve godine traže da se utvrđivanje minimalne zarade dešava dva puta godišnje. Upravo zbog inflacije i da bi se koliko toliko pratili realni troškovi života”, smatra Tamindžija.
Na pitanje o budući pregovorima, odnosno najavi sindikata da će tražiti veće povećanje od 10,1 odsto, sagovornica Mašine je rekla da je to ispravan stav. Ipak, uviđa i potencijalni problem.
„Paradoksalno, ova povećanja će na neki način sindikatima vezati ruke. Jer vlast onda može da kaže ‘pa šta vi hoćete više?’. Odnosno, režim će sindikate mnogo lakše otkačiti od pregovaračkog stola. Mi već godinama imamo situaciju da su pregovori oko minimalne zarade u stvari farsa, zato što godinama predsednik države već negde na proleće obelodani koliko će povećanje biti. I to tako uvek i bude. Takođe imamo i situaciju gde se pregovaračke strane ne slože, pa onda Vlada izađe sa svojim predlogom koji bude i usvojen”, ukazuje Tamindžija.
Upitana o tome ko će snositi najveći teret, ona napominje da ovo povećanje nije toliko veliko za budžet države, te da se neće odraziti toliko n acene u maloprodaji, koje su svakako podivljale. Ipak, ona opet u svemu vidi jednog jedinog pobednika, a to nije niti vlast, niti građani – već strani kapital.
„Ono što je problem naše države je to što cenu rada ne određujemo mi. Naš minimalac je politički dogovarana kategorija, kao naposletku i svaka minimalna zarada, ali je dogovarano između krupnog kapitala i naše države i našeg pristanka da radimo za toliko nizak novac. Minimalna zarada u Srbiji nema nikakve veza sa realnim troškovima života, i to je ono što je najveći problem ovde. Ta povećanja su minorna u odnosu na ono šta bi ta minimalna zarada trebala da bude, jer je ona već u startu postavljena jako nisko. Najveća subvencija stranim kompanijama je to što je zarada ovde preniska. S tim u vezi, najveći dobitnik su i dalje upravo oni”, zaključuje Tamindžija.
M.B.
