ekonomija

Čistačica riba stepenice u stambenoj zgradi

MMF pohvalio ekonomsku politiku Srbije – a život sve skuplji

Međunarodni monetarni fond objavio je da je završio drugo razmatranje sprovođenja ekonomskog programa u okviru Instrumenta za koordinaciju politika za Srbiju. Ova institucija navodi da je rast u Srbiji usporen zbog protesta i nečinjenja u vezi sa američkim sankcijama NIS-u. Istovremeno, MMF je pohvalio vlasti, ocenjujući da se „fiskalna disciplina strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čuvajući kredibilitet politike“. Da li građani osećaju ono što guvernerka NBS-a naziva „dobrom ekonomskom politikom”?

Međunarodni monetarni fond objavio je da je završio drugo razmatranje sprovođenja ekonomskog programa u okviru Instrumenta za koordinaciju politika za Srbiju. Ova institucija navodi da je rast u Srbiji usporen zbog protesta i nečinjenja u vezi sa američkim sankcijama NIS-u. Istovremeno, MMF je pohvalio vlasti, ocenjujući da se „fiskalna disciplina strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čuvajući kredibilitet politike“. Da li građani osećaju ono što guvernerka NBS-a naziva „dobrom ekonomskom politikom”?

NIS pumpa

Sekundarne sankcije i mogućnost stečaja NIS-a

Predsednik Vučić je najavio da je „pitanje vremena” kada će sekundarne sankcije vezane za Naftnu industriju Srbije (NIS) biti primenjene. Kada se to desi, svako ko sarađuje sa NIS-om bi takođe bio na meti istih sankcija, uključujući i Narodnu banku Srbije koja dozvoljava platni promet NIS-u. „Dakle rizik od tim sankcija je veliki kako za pojedinačne preduzeće, tako i za čitavu srpsku ekonomiju i ja ne verujem da do njih neće doći, odnosno da će se prepustiti da NIS propadne, nego da se to dopusti”, kaže nam profesor dr Goran Radosavljević sa FEFA fakulteta u Beogradu.

Predsednik Vučić je najavio da je „pitanje vremena” kada će sekundarne sankcije vezane za Naftnu industriju Srbije (NIS) biti primenjene. Kada se to desi, svako ko sarađuje sa NIS-om bi takođe bio na meti istih sankcija, uključujući i Narodnu banku Srbije koja dozvoljava platni promet NIS-u. „Dakle rizik od tim sankcija je veliki kako za pojedinačne preduzeće, tako i za čitavu srpsku ekonomiju i ja ne verujem da do njih neće doći, odnosno da će se prepustiti da NIS propadne, nego da se to dopusti”, kaže nam profesor dr Goran Radosavljević sa FEFA fakulteta u Beogradu.

vlada srbije

Državna kasa kao kula od karata: Predlog Zakona o budžetu za 2026. godinu

Danas je počela treća sednica redovnog jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije na kojoj će poslanici, između ostalog, razmatrati predlog Zakona o budžetu za 2026. godinu. U istom se predviđa fiskalni deficit od 337 milijardi dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), te i stopa privrednog rasta koja takođe iznosi tri odsto BDP-a. Međutim, kako za Mašinu komentariše Milan Ćulibrk, predloženi budžet nije održiv, te mu deluje da je pravljen tako što je prepisan prošlogodišnji.

Danas je počela treća sednica redovnog jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije na kojoj će poslanici, između ostalog, razmatrati predlog Zakona o budžetu za 2026. godinu. U istom se predviđa fiskalni deficit od 337 milijardi dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), te i stopa privrednog rasta koja takođe iznosi tri odsto BDP-a. Međutim, kako za Mašinu komentariše Milan Ćulibrk, predloženi budžet nije održiv, te mu deluje da je pravljen tako što je prepisan prošlogodišnji.

Globalna kriza kapitalizma, ne blokade, obara strane investicije

U prvih osam meseci 2025. godine, neto strane direktne investicije (SDI) smanjene su za 54 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima koje je objavila Narodna banka Srbije, a prenosi Nova ekonomija. Predsednik Vučić i drugi državni zvaničnici već mesecima za ovaj pad okrivljuju studente i proteste. Međutim, sama Narodna banka Srbije, kao i brojni ekonomski stručnjaci, ocenjuju da je reč o posledici globalne krize kapitalističke ekonomije.

U prvih osam meseci 2025. godine, neto strane direktne investicije (SDI) smanjene su za 54 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima koje je objavila Narodna banka Srbije, a prenosi Nova ekonomija. Predsednik Vučić i drugi državni zvaničnici već mesecima za ovaj pad okrivljuju studente i proteste. Međutim, sama Narodna banka Srbije, kao i brojni ekonomski stručnjaci, ocenjuju da je reč o posledici globalne krize kapitalističke ekonomije.

Foto: Marko Rupena / Kamerades

Minimalna plata raste, ali i troškovi grejanja

Direktori većine toplana u Srbiji izjavili su danas da su ovog leta podigli cene grejanja, dok je u pojedinim slučajevima procedura za odobrenje poskupljenja još u toku kod osnivača. Ova odluka dolazi samo nekoliko dana nakon što je minimalna plata povećana, i nekoliko nedelja nakon što je vlada ograničila marže trgovinskim lancima. Dok država vodi igru „povuci-potegni“, životni standard većine građana teško se poboljšava.

Direktori većine toplana u Srbiji izjavili su danas da su ovog leta podigli cene grejanja, dok je u pojedinim slučajevima procedura za odobrenje poskupljenja još u toku kod osnivača. Ova odluka dolazi samo nekoliko dana nakon što je minimalna plata povećana, i nekoliko nedelja nakon što je vlada ograničila marže trgovinskim lancima. Dok država vodi igru „povuci-potegni“, životni standard većine građana teško se poboljšava.

žena pred rafovima u prodavnici

Marže ograničene, cene ne uvek niže

Juče su stupile na snagu mere za ograničavanje trgovačkih marži. Prema istraživanju Nove ekonomije, od 45 proizvoda čije su cene proverene u dva najveća trgovinska lanca, 28 je pojeftinilo, dok su preostali zadržali istu cenu ili su poskupeli. Uredbom koju je predsednik Aleksandar Vučić najavio prošle nedelje, marže su ograničene na 20 odsto, a predviđeno je i da se cene namirnica snize za 10 do 20 procenata, prema navodima vlasti. Međutim, kritičari upozoravaju da je u drugim zemljama u kojima su uvedene slične mere poput Rumunije, Mađarske i Severne Makedonije nakon početnog pojeftinjenja došlo do postepenog rasta cena.

Juče su stupile na snagu mere za ograničavanje trgovačkih marži. Prema istraživanju Nove ekonomije, od 45 proizvoda čije su cene proverene u dva najveća trgovinska lanca, 28 je pojeftinilo, dok su preostali zadržali istu cenu ili su poskupeli. Uredbom koju je predsednik Aleksandar Vučić najavio prošle nedelje, marže su ograničene na 20 odsto, a predviđeno je i da se cene namirnica snize za 10 do 20 procenata, prema navodima vlasti. Međutim, kritičari upozoravaju da je u drugim zemljama u kojima su uvedene slične mere poput Rumunije, Mađarske i Severne Makedonije nakon početnog pojeftinjenja došlo do postepenog rasta cena.

rafovi u prodavnici

Vlast ograničava marže na 20 odsto: Zaštita potrošača ili kupovina vremena?

Juče je ministar finansija Siniša Mali izjavio da će marže najvećih trgovinskih lanaca biti ograničene na 20 odsto kao alat protiv inflacije i poskupljenja cena osnovnih namirnica. Ova najava dolazi samo nekoliko dana pre nego što predsednik Vučić u nedelju predstavi paket ekonomskih mera, koji će obuhvatiti i povoljnije kredite, kao i niže kamatne stope. Ostaje pitanje da li je ovo samo još jedan pokušaj vlasti da kupi vreme ili mera koja će zaista pomoći građanima.

Juče je ministar finansija Siniša Mali izjavio da će marže najvećih trgovinskih lanaca biti ograničene na 20 odsto kao alat protiv inflacije i poskupljenja cena osnovnih namirnica. Ova najava dolazi samo nekoliko dana pre nego što predsednik Vučić u nedelju predstavi paket ekonomskih mera, koji će obuhvatiti i povoljnije kredite, kao i niže kamatne stope. Ostaje pitanje da li je ovo samo još jedan pokušaj vlasti da kupi vreme ili mera koja će zaista pomoći građanima.

„Borimo se nekako”: Život u Srbiji pod inflacijom

Najnoviji podaci pokazuju da je stopa inflacije u junu u Srbiji porasla za 0,9%, čime je godišnja inflacija dostigla 4,6% – što je značajno iznad cilja Vlade Republike Srbije od 3% i predstavlja najsnažniji rast još od maja 2023. godine. Budući da inflacija utiče na sve slojeve društva, redakcija Mašine je analizirala niz ekonomskih pokazatelja kako bi oslikala trenutno stanje ekonomije iz perspektive radnica i radnika.

Najnoviji podaci pokazuju da je stopa inflacije u junu u Srbiji porasla za 0,9%, čime je godišnja inflacija dostigla 4,6% – što je značajno iznad cilja Vlade Republike Srbije od 3% i predstavlja najsnažniji rast još od maja 2023. godine. Budući da inflacija utiče na sve slojeve društva, redakcija Mašine je analizirala niz ekonomskih pokazatelja kako bi oslikala trenutno stanje ekonomije iz perspektive radnica i radnika.

Sindikati ispre palate srbija

Povećanje minimalne zarade: Da li je farsa, možda još bitnije, da li je dovoljno?

Ono što je ministar finansija Siniša Mali najavio u junu je, na iznenađenje mnogih, i ispunjeno. Minimalna cena rada u Srbiji od oktobra će biti veća za 9,4 odsto i iznosiće 58.630 dinara, odnosno sada već čuvenih 500 evra, odnosno cena radnog sata je sa 308 skočila na 337 dinara.

Ono što je ministar finansija Siniša Mali najavio u junu je, na iznenađenje mnogih, i ispunjeno. Minimalna cena rada u Srbiji od oktobra će biti veća za 9,4 odsto i iznosiće 58.630 dinara, odnosno sada već čuvenih 500 evra, odnosno cena radnog sata je sa 308 skočila na 337 dinara.

Evropski parlament, zastave

Evropa na preseku: iz Evropskog parlamenta o potrebi za prevazilaženjem ekonomskog rasta

Od ponedeljka do srede, 15. do 17. maja ove godine, u Evropskom parlamentu se sastalo preko 2000 istraživača i aktivista širom Evrope kako bi raspravljali o budućnosti ekonomije tokom takozvane zelene tranzicije.

Od ponedeljka do srede, 15. do 17. maja ove godine, u Evropskom parlamentu se sastalo preko 2000 istraživača i aktivista širom Evrope kako bi raspravljali o budućnosti ekonomije tokom takozvane zelene tranzicije.

Pritajeni (ekonomski) tigar, skrivena obmana i siromaštvo

Rast BDP-a, rast BDP-a i opet rast BDP-a – verovatno svaki odrasli stanovnik Srbije barem jednom dnevno čuje slavodobitne izjave državnih zvaničnika o – rastu BDP-a. Ipak, toliko puta ponovljena floskula služi da se prikriju ekonomski pokazatelji koji govore o siromaštvu i upitnom razvoju ekonomije.

Rast BDP-a, rast BDP-a i opet rast BDP-a – verovatno svaki odrasli stanovnik Srbije barem jednom dnevno čuje slavodobitne izjave državnih zvaničnika o – rastu BDP-a. Ipak, toliko puta ponovljena floskula služi da se prikriju ekonomski pokazatelji koji govore o siromaštvu i upitnom razvoju ekonomije.

Pandemija koronavirusa je učinila očiglednom neodrživost sistema

Zemlje kapitalističkog centra reaguju različito na pandemiju koronavirusa. Čak i u slučajevima u kojima se uzima u obzir položaj radnika, veliki broj neformalno zaposlenih propada kroz manje ili više ad hok mreže zaštite. Takva uticaj pandemije na radničku klasu nije slučajan, te ekonomska i politička istorija nude značajne lekcije za budućnost.

Juriš na utrobu Zemlje – eksploatacija rude u Srbiji

Mogući rudarski bum u Srbiji obećava izdašne profite privatnim kompanijama koje će eksploatisati rudno bogatstvo. Poreske olakšice, jeftina radna snaga i neadekvatna regulacija vezana za zaštitu životne sredine čine bogata nalazišta izuzetno privlačnim i povoljnim za eksploataciju.

Mogući rudarski bum u Srbiji obećava izdašne profite privatnim kompanijama koje će eksploatisati rudno bogatstvo. Poreske olakšice, jeftina radna snaga i neadekvatna regulacija vezana za zaštitu životne sredine čine bogata nalazišta izuzetno privlačnim i povoljnim za eksploataciju.

Nesporazum s narodom: fašisti, vlast i opozicija

Koliko se „viška“ antifašizma u Srbiji danas proizvodi videli smo i na juče organizovanom maršu „Besmrtni puk“ koji se četvrti put za redom organizuje u Beogradu, u ime „srpske zemlje i srpskog naroda“. I dok se vlast i opozicija prepucavaju ko je veći (anti)fašista, neprimećeni ostaju ključni uzroci fašizma danas – novi zakoni o radu, privatizacija, proizvodnja jeftine radne snage, direktne strane investicije, koji savremeno radništvo u potpunosti pasiviziraju.

Želite li da postanete milijarder? E ne može!

Kako je sve teže ignorisati enormne nejednakosti koje se produbljuju u svim krajevima sveta, raste broj onih koji smatraju da je potrebna pravednija raspodela društvenog bogatstva. Stara ideja progresivnog oporezivanja s visokim porezima za najbogatije je privukla pažnju i mejnstrim medija.

U Srbiji nema socijalne pravde

Srbija je džava u kojoj nema socijalne pravde i u kojoj su zbog toga najsiromašniji slojevi stanovništva isključeni iz ravnopravnog učešća u polititičkom životu, ocenili su učesnici na jučerašnjoj tribini koju je organizovao UGS Nezavisnost u saradnji sa redakcijom nedeljnika NIN povodom Međunarodnog dana socijalne pravde.

Davos: promenada za milijardere

Januarsko šepurenje svetske elite po švajcarskim Alpima malo šta će doprineti u rešavanju akutnih problema globalne populacije. Iskazana zabrinutost spram posledica klimatskih promena, siromaštva i migracija je puko licemerje budući da svetski moćnici pokazuju da nemaju nikakvu nameru da se pozabave suštinom problema.

Romsko naselje u Zemunu

Bogati su sve bogatiji a siromašnih je sve više

Svega četrdeset dvoje najbogatijih ljudi na svetu poseduje koliko i 3,8 milijardi najsiromašnijih, navodi se u izveštaju „Javno dobro ili privatno bogatstvo“ organizacije Oxfam koji je objavljen pred početak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Sačekaj strpljivo dan

Emitovana je i poslednja epizoda serije „Jutro će promeniti sve“ koja se mesecima unazad prikazuje na RTS-u konfrontirajući se sa dominantnim srednjovekovno-nacionalističko-revizionističkim pandanima. Serijal „Jutro će promeniti sve“ na javnom servisu progovara o strukturnoj nesigurnosti mladih, njihovoj besposlici, besperspektivnosti, stambenom problemu, patrijarhalnoj stezi, i konačno, o sebi samima.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2025 Copyleft Mašina.rs