„Sidro“ ekonomskog programa, navodi MMF, jeste fiskalni deficit, za koji se predviđa da će ostati ispod dogovorenog limita od tri odsto BDP-a. Ograničavanje deficita postiže se kroz „strogo pridržavanje pravila o platama i penzijama, određivanje prioriteta investicija i pažljivo planiranje za nepredviđene situacije“, navodi MMF.
Primanja ispod praga dostojanstvenog života
Kako se takva politika odražava na građane Srbije? Prosečna penzija u Srbiji iznosi 51.299 dinara, dok je minimalna zarada od oktobra povećana na 58.630 dinara. Međutim, poslednji podaci pokazuju da je plata za dostojanstven život u Srbiji 150.670 dinara, što ukazuje na dubok jaz između zvaničnih primanja i realnih troškova života.
Dok MMF zahteva ograničavanje rasta plata i penzija, od Srbije dodatno očekuje i povećanje regulisanih cena, uključujući cenu električne energije. U najnovijem izveštaju MMF navodi da povećanje tarifa za struju doprinosi „finansijskoj održivosti državnih energetskih preduzeća, podržavajući ključne investicije u energetiku u budućnosti“.
Od oktobra je cena struje za domaćinstva povećana za najmanje sedam procenata. Jedan od predloga koji je MMF podržao jeste i spuštanje praga za ulazak u crvenu zonu potrošnje sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati, što za domaćinstva koja pređu ovaj prag znači i do 30 odsto veće račune.
Među merama koje su, prema oceni MMF-a, „problematične” nalaze se i ograničenja trgovačkih marži, uvedena navodno da se obuzda rast cena osnovnih životnih namirnica. U izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije navodi se da su marže u trgovinskim lancima porasle sa 17–18 na 36 odsto, a u kompaniji Delhaize, vlasniku Maksija i Tempa, čak i do 45 odsto. Zbog toga je Vlada u septembru ograničila marže najvećih trgovinskih lanaca na 20 odsto.
Ipak, MMF vidi ove mere kao nepoželjno odstupanje od tržišnih principa. „Posvećenost vlasti postepenom ukidanju ovih kontrola pomaže u održavanju poverenja investitora u tržišnu ekonomiju“, navodi se u saopštenju MMF-a.
Protesti kao objašnjenje ili izgovor?
Kada je reč o poverenju investitora, dostupni podaci ukazuju na suprotan trend. Prema podacima o stranim direktnim investicijama koje je objavila Narodna banka Srbije, a prenela Nova ekonomija u oktobru ove godine, neto strane direktne investicije u prvih osam meseci 2025. godine smanjene su za 54 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i državni zvaničnici više puta su ovaj pad pripisali studentskim protestima.
U najnovijem izveštaju MMF-a, ekonomisti iz Vašingtona saglasili su se sa ovom ocenom. Rast je usporen usled domaćih protesta, izjavio je gospodin Bo Li, zamenik generalnog direktora MMF-a. Međutim, kako smo ranije izveštavali, brojni ekonomski stručnjaci pad investicija povezuju pre svega sa globalnom krizom kapitalističke ekonomije.
Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) je u januaru 2025. godine osporio Vučićeve tvrdnje. „Glavni ‘krivac’ su, naravno, poteškoće u evropskoj privredi, pre svega nemačkoj. One su naročito pogodile onaj deo srpskog izvoza uključen u globalne lance vrednosti automobilske i srodnih industrija, kao i sektore koji se najviše oslanjaju na jeftin rad“, naveli su istraživači CEVES-a.
„Jasno je da se ovi investitori ne povlače zbog protesta, već da je reč o dugoročnijem i promišljenom procesu. Čak i takav, on teče relativno brzo, jer odlaze investitori koji su došli uz najmanje kapitalnih ulaganja i s najmanjom perspektivom sopstvenog razvoja, olako privučeni subvencijama ili političkim dogovorima“, istakao je CEVES. Dodaju i da su smanjenje broja zaposlenih u brojnim stranim fabrikama, kao i potpuno gašenje pojedinih pogona, dodatno pogoršali ekonomsku situaciju u Srbiji. O masovnim zatvaranjima fabrika i povlačenju investitora sa juga Srbije Mašina je ranije pisala.
„Dobra ekonomska politika“ i svakodnevna realnost
Na kraju, MMF beleži da je ukupna inflacija pala ispod cilja Narodne banke Srbije od tri procenta. Međutim, način na koji se inflacija meri – CPI metodologijom – već je predmet kritika jer, prema oceni stručnjaka, potcenjuje realni rast troškova života. Rast kirija i cena stanova ne prati zvaničnu inflaciju, iako je stanovanje jedan od najvećih troškova za većinu građana. Prema procenama, kada bi Srbija primenjivala metodologiju Evropske unije, gotovo milion stanovnika našlo bi se u kategoriji stambene ugroženosti.
Mašina je ranije razgovarala sa čistačicom Đemkom u Beogradu o konkretnim iskustvima sa poskupljenjem života u Srbiji. „Kad dođe kraj meseca, prvo platimo struju, vodu, komunalije – pa tek onda gledamo da se nahranimo. Teško da išta ostane na kraju meseca.“
