inflacija

Pijaca

Mesec dana u Srbiji između 12 i 90 hiljada dinara

Medijalna neto zarada za decembar 2025. godine iznosila je 90.819 dinara, što znači da je polovina stanovnika Srbije ostvarivala manje od navedenog iznosa. Cene hrane i stanovanja nastavljaju da skaču, a čak 150.000 ljudi mesec preživljava 12.000 dinara.

Medijalna neto zarada za decembar 2025. godine iznosila je 90.819 dinara, što znači da je polovina stanovnika Srbije ostvarivala manje od navedenog iznosa. Cene hrane i stanovanja nastavljaju da skaču, a čak 150.000 ljudi mesec preživljava 12.000 dinara.

kupovina u supermarketu

Međunarodni dan socijalne pravde: Siromaštvo u Srbiji postaje pravilo, a ne izuzetak

Međunarodni dan socijalne pravde Srbija dočekuje uz rastuće nejednakosti, stambenu krizu i visoke stope siromaštva, upozoravaju Inicijativa A 11, Fondacija SOS Dečija sela i Fondacija centar za demokratiju. Čak 96 odsto građana Srbije svedoči da su troškovi stanovanja opterećenje za budžet, pola miliona ljudi radi za minimalac, a 20 odsto građana živi u riziku od siromaštva.

Međunarodni dan socijalne pravde Srbija dočekuje uz rastuće nejednakosti, stambenu krizu i visoke stope siromaštva, upozoravaju Inicijativa A 11, Fondacija SOS Dečija sela i Fondacija centar za demokratiju. Čak 96 odsto građana Srbije svedoči da su troškovi stanovanja opterećenje za budžet, pola miliona ljudi radi za minimalac, a 20 odsto građana živi u riziku od siromaštva.

Namirnice iz minimalne potrošačke korpe

Skoro polovina plate u Srbiji odlazi na hranu

U Srbiji je prosečna porodica samo za hranu u avgustu prošle godine izdvajala više od 42,5 odsto prosečne zarade, navodi Demostat. Poređenja radi, u Hrvatskoj na hranu odlazi 26,9 odsto, u Sloveniji 16,1 odsto, dok je u znatno bogatijim zemljama taj udeo višestruko manji: u SAD 6 odsto, u Velikoj Britaniji 8 odsto, a u Nemačkoj oko 11 odsto. Veći udeo troškova za hranu od Srbije među zemljama u okruženju ima samo Crna Gora, gde hrana čini 47,7 odsto potrošnje.

U Srbiji je prosečna porodica samo za hranu u avgustu prošle godine izdvajala više od 42,5 odsto prosečne zarade, navodi Demostat. Poređenja radi, u Hrvatskoj na hranu odlazi 26,9 odsto, u Sloveniji 16,1 odsto, dok je u znatno bogatijim zemljama taj udeo višestruko manji: u SAD 6 odsto, u Velikoj Britaniji 8 odsto, a u Nemačkoj oko 11 odsto. Veći udeo troškova za hranu od Srbije među zemljama u okruženju ima samo Crna Gora, gde hrana čini 47,7 odsto potrošnje.

Čistačica riba stepenice u stambenoj zgradi

MMF pohvalio ekonomsku politiku Srbije – a život sve skuplji

Međunarodni monetarni fond objavio je da je završio drugo razmatranje sprovođenja ekonomskog programa u okviru Instrumenta za koordinaciju politika za Srbiju. Ova institucija navodi da je rast u Srbiji usporen zbog protesta i nečinjenja u vezi sa američkim sankcijama NIS-u. Istovremeno, MMF je pohvalio vlasti, ocenjujući da se „fiskalna disciplina strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čuvajući kredibilitet politike“. Da li građani osećaju ono što guvernerka NBS-a naziva „dobrom ekonomskom politikom”?

Međunarodni monetarni fond objavio je da je završio drugo razmatranje sprovođenja ekonomskog programa u okviru Instrumenta za koordinaciju politika za Srbiju. Ova institucija navodi da je rast u Srbiji usporen zbog protesta i nečinjenja u vezi sa američkim sankcijama NIS-u. Istovremeno, MMF je pohvalio vlasti, ocenjujući da se „fiskalna disciplina strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čuvajući kredibilitet politike“. Da li građani osećaju ono što guvernerka NBS-a naziva „dobrom ekonomskom politikom”?

žena pred rafovima u prodavnici

Marže ograničene, cene ne uvek niže

Juče su stupile na snagu mere za ograničavanje trgovačkih marži. Prema istraživanju Nove ekonomije, od 45 proizvoda čije su cene proverene u dva najveća trgovinska lanca, 28 je pojeftinilo, dok su preostali zadržali istu cenu ili su poskupeli. Uredbom koju je predsednik Aleksandar Vučić najavio prošle nedelje, marže su ograničene na 20 odsto, a predviđeno je i da se cene namirnica snize za 10 do 20 procenata, prema navodima vlasti. Međutim, kritičari upozoravaju da je u drugim zemljama u kojima su uvedene slične mere poput Rumunije, Mađarske i Severne Makedonije nakon početnog pojeftinjenja došlo do postepenog rasta cena.

Juče su stupile na snagu mere za ograničavanje trgovačkih marži. Prema istraživanju Nove ekonomije, od 45 proizvoda čije su cene proverene u dva najveća trgovinska lanca, 28 je pojeftinilo, dok su preostali zadržali istu cenu ili su poskupeli. Uredbom koju je predsednik Aleksandar Vučić najavio prošle nedelje, marže su ograničene na 20 odsto, a predviđeno je i da se cene namirnica snize za 10 do 20 procenata, prema navodima vlasti. Međutim, kritičari upozoravaju da je u drugim zemljama u kojima su uvedene slične mere poput Rumunije, Mađarske i Severne Makedonije nakon početnog pojeftinjenja došlo do postepenog rasta cena.

rafovi u prodavnici

Vlast ograničava marže na 20 odsto: Zaštita potrošača ili kupovina vremena?

Juče je ministar finansija Siniša Mali izjavio da će marže najvećih trgovinskih lanaca biti ograničene na 20 odsto kao alat protiv inflacije i poskupljenja cena osnovnih namirnica. Ova najava dolazi samo nekoliko dana pre nego što predsednik Vučić u nedelju predstavi paket ekonomskih mera, koji će obuhvatiti i povoljnije kredite, kao i niže kamatne stope. Ostaje pitanje da li je ovo samo još jedan pokušaj vlasti da kupi vreme ili mera koja će zaista pomoći građanima.

Juče je ministar finansija Siniša Mali izjavio da će marže najvećih trgovinskih lanaca biti ograničene na 20 odsto kao alat protiv inflacije i poskupljenja cena osnovnih namirnica. Ova najava dolazi samo nekoliko dana pre nego što predsednik Vučić u nedelju predstavi paket ekonomskih mera, koji će obuhvatiti i povoljnije kredite, kao i niže kamatne stope. Ostaje pitanje da li je ovo samo još jedan pokušaj vlasti da kupi vreme ili mera koja će zaista pomoći građanima.

radnik u pogonu

Minimalac je jedno, minimalna potrošačka korpa drugo: Samo broj u statistici ili realni prikaz života?

U ponedeljak su zvanično započeti pregovori između sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije o minimalnoj zaradi za 2026. godinu. I dok će vanredno povećanje biti od 1. oktobra ove godine, uzimajući u obzir inflaciju te drastičan porast cena u prodavnicama, postavlja se pitanje da li minimalac pokriva osnovne ljudske potrebe jednog domaćinstva, odnosno minimalnu potrošačku korpu.

U ponedeljak su zvanično započeti pregovori između sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije o minimalnoj zaradi za 2026. godinu. I dok će vanredno povećanje biti od 1. oktobra ove godine, uzimajući u obzir inflaciju te drastičan porast cena u prodavnicama, postavlja se pitanje da li minimalac pokriva osnovne ljudske potrebe jednog domaćinstva, odnosno minimalnu potrošačku korpu.

Koliko košta biti brucoš u Beogradu?

Godinama unazad svedočimo poskupljenju života u Beogradu. Studentski život bi trebalo da bude olakšan – sa menzama, domovima i drugim studentkim pogodnostima. Da li je to i dalje tako i koliko košta biti student u Beogradu danas?

Godinama unazad svedočimo poskupljenju života u Beogradu. Studentski život bi trebalo da bude olakšan – sa menzama, domovima i drugim studentkim pogodnostima. Da li je to i dalje tako i koliko košta biti student u Beogradu danas?

„Borimo se nekako”: Život u Srbiji pod inflacijom

Najnoviji podaci pokazuju da je stopa inflacije u junu u Srbiji porasla za 0,9%, čime je godišnja inflacija dostigla 4,6% – što je značajno iznad cilja Vlade Republike Srbije od 3% i predstavlja najsnažniji rast još od maja 2023. godine. Budući da inflacija utiče na sve slojeve društva, redakcija Mašine je analizirala niz ekonomskih pokazatelja kako bi oslikala trenutno stanje ekonomije iz perspektive radnica i radnika.

Najnoviji podaci pokazuju da je stopa inflacije u junu u Srbiji porasla za 0,9%, čime je godišnja inflacija dostigla 4,6% – što je značajno iznad cilja Vlade Republike Srbije od 3% i predstavlja najsnažniji rast još od maja 2023. godine. Budući da inflacija utiče na sve slojeve društva, redakcija Mašine je analizirala niz ekonomskih pokazatelja kako bi oslikala trenutno stanje ekonomije iz perspektive radnica i radnika.

kupovina u supermarketu

„Sloga“: Statistika ulepšava stvarnost dok građani biraju između hrane i računa

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ ocenili su da najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku o inflaciji predstavljaju pokušaj iskrivljavanja stvarnog ekonomskog stanja u zemlji, dok radnici, penzioneri i siromašna domaćinstva svakodnevno osećaju pogoršanje životnog standarda.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ ocenili su da najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku o inflaciji predstavljaju pokušaj iskrivljavanja stvarnog ekonomskog stanja u zemlji, dok radnici, penzioneri i siromašna domaćinstva svakodnevno osećaju pogoršanje životnog standarda.

Deda Avram je pre trideset godina spasio dinar

Prošlo je tačno 30 godina od kraja druge po redu najveće hiperinflacije u svetu, koja je okončana programom Narodne banke Jugoslavije i njenog guvernera Dragoslava Avramovića.

Prošlo je tačno 30 godina od kraja druge po redu najveće hiperinflacije u svetu, koja je okončana programom Narodne banke Jugoslavije i njenog guvernera Dragoslava Avramovića.

Puni para, a siromašni – o danima kada smo obrisali nule

Pre tačno trideset godina u domove građana SR Jugoslavije je ušao Deda Avram i doneo „novi dinar“. Nakon skoro dve godine patnje tokom hiperinflacije koja je pratila rat i potpunu međunarodnu izolaciju zemlje za mnoge je novi guverner Dragoslav Avramović bio pravi superheroj a njegov program makar delimični pomak sa tadašnjeg dna.

Pre tačno trideset godina u domove građana SR Jugoslavije je ušao Deda Avram i doneo „novi dinar“. Nakon skoro dve godine patnje tokom hiperinflacije koja je pratila rat i potpunu međunarodnu izolaciju zemlje za mnoge je novi guverner Dragoslav Avramović bio pravi superheroj a njegov program makar delimični pomak sa tadašnjeg dna.

Narodna Banka Srbije, trezor

Životni standard i kupovna moć u Srbiji 2013-2023: jesmo li zaista u zlatnom dobu?

Izbori samo što nisu. Mnogo se govorilo o tome šta jedemo i za koje pare. U ovom tekstu analiziramo da li se zaista živi bolje ili samo imamo više novca koji manje vredi, odnosno za koji možemo manje da kupimo.

Izbori samo što nisu.Mnogo se govorilo o tome šta jedemo i za koje pare. U ovom tekstu analiziramo da li se zaista živi bolje ili samo imamo više novca koji manje vredi, odnosno za koji možemo manje da kupimo.

žena pred rafovima u prodavnici

Evropska konfederacija sindikata predlaže hitne mere pomoći zbog rasta troškova života

Zarade u EU značajno zaostaju za rastom troškova života, zbog čega Evropska konfederacija sindikata predlaže pravedniju redistribuciju profita, ograničavanje cena energenata, strožu kontrolu spekulacija i pospešivanje zelene tranzicije.

Zarade u EU značajno zaostaju za rastom troškova života, zbog čega Evropska konfederacija sindikata predlaže pravedniju redistribuciju profita, ograničavanje cena energenata, strožu kontrolu spekulacija i pospešivanje zelene tranzicije.

Inflacija u Srbiji divlja, a vlast se pravi mrtva

Da li je inflacija posledica globalnih dešavanja ili je pak rezultat loših procena institucija u Srbiji? O kretanjima u svetskoj ekonomiji i tome da li je Srbija blizu „Turskom modelu“ čitajte u analizi ekonomiste Stefana Marića.

Da li je inflacija posledica globalnih dešavanja ili je pak rezultat loših procena institucija u Srbiji? O kretanjima u svetskoj ekonomiji i tome da li je Srbija blizu „Turskom modelu“ čitajte u analizi ekonomiste Stefana Marića.

žena pred rafovima u prodavnici

Arandarenko: Inflacija više pogađa siromašnije

Rast cena osnovnih životnih namirnica poslednjih meseci su svi primetili, međutim inflacija najviše pogađa siromašnije koji procentualno veći deo svog dohotka troše na hranu.

Rast cena osnovnih životnih namirnica poslednjih meseci su svi primetili, međutim inflacija najviše pogađa siromašnije koji procentualno veći deo svog dohotka troše na hranu.

Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs