Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, procenjuje da je inflacija, iako visoka, i dalje „prihvatljiva“ s obzirom na to da živimo u „teškim vremenima“, koje obeležavaju ratovi, sankcije i opšta globalna nestabilnost.
Ipak, Savić ističe da inflacija najviše pogađa najsiromašnije građane – pre svega kroz rast cena hrane i električne energije. U junu su cene hrane porasle za 4,6 odsto, pri čemu je najviše poskupelo voće – za više od 30 procenata, i povrće – za oko 11 procenata. On smatra da je suša koja je pogodila Srbiju značajno doprinela poskupljenju hrane, jer su porasle cene poljoprivredne proizvodnje.
U prvoj polovini 2024. godine, prosečna cena električne energije za domaćinstva iznosila je oko 0,108 EUR po kilovat-satu, što je ispod proseka u Evropskoj uniji (0,289 EUR/kWh). Ipak, kada se uzmu u obzir primanja, prosečan račun za struju u Srbiji čini oko 7,1% BDP-a po glavi stanovnika, dok je taj udeo u EU 4,5%.
Od oktobra građane očekuje novo poskupljenje struje, od najmanje sedam procenata – a moguće i više. Jedan od predloga koji je podržao MMF jeste spuštanje praga za ulazak u crvenu zonu potrošnje sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati. Potrošači koji pređu ovaj novi prag mogli bi na jesen da dobiju i do 30% veće račune, kako prenose neki mediji.
Međutim, statistika ne može u potpunosti da dočara svakodnevnicu u Srbiji. Kako bismo bolje razumeli kako radnici doživljavaju troškove života, razgovarali smo sa bračnim parom Đemkom i Bektešom, Goranima koji već dvadeset pet godina žive u Beogradu. Đemka radi kao čistačica, dok je Bekteš trenutno nezaposlen i prima državnu pomoć.
„Moje primanje je 8.500 dinara mesečno od države. Verovatno vam to sve govori. Imam 64 godine, još godinu dana do penzije. Borimo se da izguramo od 1. do 30. u mesecu. Svakog meseca idem na biro na Gundulićevom vencu, prijavljujem se, jer ako zakasnim jedan dan — skidaju me sa evidencije i ostajem bez prihoda“, kaže nam Bekteš.
Đemka nam objašnjava kako se rast cena vidi kroz njihovo svakodnevno prilagođavanje: „Mnogo namirnica više ne kupujem, ili kupim pola kilograma umesto kilograma. Meso sve ređe jedemo. Kad dođe kraj meseca, prvo platimo struju, vodu, komunalije – pa tek onda gledamo da se nahranimo. Teško da išta ostane na kraju meseca.“
„Što se cena tiče, sve je krenulo pre godinu, dve. Teško je živeti sa tako sitnim novcem. Porodičan život, pogotovo kad vas ima više, nije lak. Skupoća je velika, vidite i sami“, dodaje Bekteš.
U maju 2025. godine, prosečna neto plata u Srbiji iznosila je 107.705 dinara, dok je bruto plata bila 148.930 dinara. Inflacija, prema rečima stručnjaka, i dalje raste – pa ostaje ključno pitanje: dokle će radnici u Srbiji moći da izdrže ovakve (ne)uslove života?
A.M.
