Moguće je. Juče je u premijer Republike Srbije Miloš Vučević najavio je da će od 1. septembra do 31. oktobra u akciji "Najbolja cena" u radnjama moći da se kupi 81 proizvod koji će imati cene niže od akcijskih.
Moguće je. Juče je premijer Republike Srbije Miloš Vučević najavio je da će od 1. septembra do 31. oktobra u akciji “Najbolja cena” u radnjama moći da se kupi 81 proizvod koji će imati cene niže od akcijskih.
Bivša urednica u ETUC-u Kejt Holman analizirala je rasprostranjenost siromaštva i beskućništva u Evropi i najnovije predloge za pružanje višestruke pomoći osobama u situaciji beskućništva.
Bivša urednica u ETUC-u Kejt Holman analizirala je rasprostranjenost siromaštva i beskućništva u Evropi i najnovije predloge za pružanje višestruke pomoći osobama u situaciji beskućništva.
Najnoviji podaci Gradskog centra za socijalni rad govore o nastavku trenda opadanja korisnika narodnih kuhinja tokom prethodnih godina. Članica organizacije ADRA za Mašinu govori o uzrocima ovakvog trenda i potrebnim merama za ostvarivanje socijalne sigurnosti za sve građane.
Najnoviji podaci Gradskog centra za socijalni rad govore o nastavku trenda opadanja korisnika narodnih kuhinja tokom prethodnih godina. Članica organizacije ADRA za Mašinu govori o uzrocima ovakvog trenda i potrebnim merama za ostvarivanje socijalne sigurnosti za sve građane.
U svakodnevnoj borbi za dostojanstven život, narodne kuhinje u Beogradu predstavljaju izvor podrške za hiljade ljudi. Suočeni smo sa visokom stopom socijalne i ekonomske nejednakosti, zbog čega je proširivanje pristupa narodnim kuhinjama u Beogradu važan korak ka osiguravanju da nijedna osoba ne ostane bez podrške kad joj je to najpotrebnije.
U svakodnevnoj borbi za dostojanstven život, narodne kuhinje u Beogradu predstavljaju izvor podrške za hiljade ljudi. Suočeni smo sa visokom stopom socijalne i ekonomske nejednakosti, zbog čega je proširivanje pristupa narodnim kuhinjama u Beogradu važan korak ka osiguravanju da nijedna osoba ne ostane bez podrške kad joj je to najpotrebnije.
Da li ste se zapitali zašto neko prosi? Ovo pitanje postavlja ASTRA, a kroz publikaciju ‚‚Prinudno prosjačenje – Analiza propisa i institucionalne prakse u Srbiji", prikazuju ko su ljudi i deca koja prose u Srbiji i na koji način institucije i građani reaguju na ovu pojavu.
Da li ste se zapitali zašto neko prosi? Ovo pitanje postavlja ASTRA, a kroz publikaciju ‚‚Prinudno prosjačenje – Analiza propisa i institucionalne prakse u Srbiji”, prikazuju ko su ljudi i deca koja prose u Srbiji i na koji način institucije i građani reaguju na ovu pojavu.
Danas je Međunarodni dan sreće, uspostavljen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2012. godine. Na današnji dan, svake godine, Ujedinjene nacije objavljuju Globalni Izveštaj o sreći.
Danas je Međunarodni dan sreće, uspostavljen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2012. godine. Na današnji dan, svake godine, Ujedinjene nacije objavljuju Globalni Izveštaj o sreći.
Najmanje 44.000 ljudi ostalo je bez prava na novčanu socijalnu pomoć otkako je na snazi Zakon o socijalnoj karti, navodi Inicijativa A11 u saopštenju.
Najmanje 44.000 ljudi ostalo je bez prava na novčanu socijalnu pomoć otkako je na snazi Zakon o socijalnoj karti, navodi Inicijativa A11 u saopštenju.
Opadanje broja korisnika prava na besplatan obrok u Srbiji vlasti vide kao pozitivan znak. Međutim, sagovornici Mašine ukazuju na prepreke zbog kojih mnogi ostaju uskraćeni za pravo, kao i na nedostatak kapaciteta samih narodnih kuhinja.
Opadanje broja korisnika prava na besplatan obrok u Srbiji vlasti vide kao pozitivan znak. Međutim, sagovornici Mašine ukazuju na prepreke zbog kojih mnogi ostaju uskraćeni za pravo, kao i na nedostatak kapaciteta samih narodnih kuhinja.
Povodom Dana borbe protiv siromaštva u tekstu na sajtu Inicijative A11 je ilustrovano koliko su socijalna davanja u Srbiji neadekvatna. U tekstu se podseća i na obavezu Srbije da obezbedi maksimalno raspoložive resurse radi progresivnog ostvarivanja prava na socijalnu zaštitu.
Povodom Dana borbe protiv siromaštva u tekstu na sajtu Inicijative A11 je ilustrovano koliko su socijalna davanja u Srbiji neadekvatna. U tekstu se podseća i na obavezu Srbije da obezbedi maksimalno raspoložive resurse radi progresivnog ostvarivanja prava na socijalnu zaštitu.
Problem sa grejanjem, pa i energetsko siromaštvo kao takvo, mogao bi da bude rešen ulaganjem u savremene javne servise, ali umesto toga, državni vrh priča bajke o rastu životnog standarda.
Problem sa grejanjem, pa i energetsko siromaštvo kao takvo, mogao bi da bude rešen ulaganjem u savremene javne servise, ali umesto toga, državni vrh priča bajke o rastu životnog standarda.
Koliko su nam vidljivi stari? Njihovi životi, potrebe i želje? Starost je danas teška neizvesnost, daleko od one idealistične vizije srećne i bezbrižne starosti, na izmaku radnog veka, kada treba živeti dostojanstveno i ubirati plodove svog celoživotnog rada, truda i stvaranja.
Koliko su nam vidljivi stari? Njihovi životi, potrebe i želje? Starost je danas teška neizvesnost, daleko od one idealistične vizije srećne i bezbrižne starosti, na izmaku radnog veka, kada treba živeti dostojanstveno i ubirati plodove svog celoživotnog rada, truda i stvaranja.
A 11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava ukazuje na posledice primene Zakona o socijalnoj karti i traži njegovo povlačenje.
A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava ukazuje na posledice primene Zakona o socijalnoj karti i traži njegovo povlačenje.
A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava organizuje manifestaciju u cilju razmene iskustava, povezivanja i zajedničkog delovanja na polju promocije i zaštite socijalnih prava.
A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava organizuje manifestaciju u cilju razmene iskustava, povezivanja i zajedničkog delovanja na polju promocije i zaštite socijalnih prava.
Oxfam poziva vlade sveta da preduzmu neophodne hitne mere da bi sprečile „siromaštvo i patnju dugo neviđenih razmera“.
Oxfam poziva vlade sveta da preduzmu neophodne hitne mere da bi sprečile „siromaštvo i patnju dugo neviđenih razmera“.
Broj upisanih studenata i studentkinja na državne i privatne fakultete smanjen je za 10 odsto, a diplomiranih za petinu, navode mediji.
Broj upisanih studenata i studentkinja na državne i privatne fakultete smanjen je za 10 odsto, a diplomiranih za petinu, navode mediji.
SeConS grupa za razvojnu inicijativu, Fondacija za otvoreno društvo i Evropska mreža protiv siromaštva su javnosti predstavile istraživanje „Covid kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021”.
SeConS grupa za razvojnu inicijativu, Fondacija za otvoreno društvo i Evropska mreža protiv siromaštva su javnosti predstavile istraživanje „Covid kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021”.
„Bez odlučnih i ciljanih napora da se ubrza otvaranje pristojnih radnih mesta, podrže najugroženiji članovi društva i oporave najteže pogođeni ekonomski sektori, ekonomski efekti pandemije mogli bi trajati godinama uz rast nejednakosti i siromaštva“, upozorava generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.
„Bez odlučnih i ciljanih napora da se ubrza otvaranje pristojnih radnih mesta, podrže najugroženiji članovi društva i oporave najteže pogođeni ekonomski sektori, ekonomski efekti pandemije mogli bi trajati godinama uz rast nejednakosti i siromaštva“, upozorava generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.
Oko milijardu ljudi širom sveta se plaši da će ostati bez doma ili zemljišta na kom žive u narednih pet godina. To pokazuje novo istraživanje Prindeksa, organizacije za monitoring sigurnosti vlasništva nad nekretninama.
Najava legalizacije surogat materinstva izazvala je brojne reakcije – s jedne strane, opšte oduševljenje onih koji na drugi način ne mogu da imaju biološko potomstvo, a s druge, nezadovoljstvo feministkinja koje upozororavaju da je ova forma asistirane reprodukcije eksploatacija ženskih tela i trgovina decom. Surogat materinstvo nije fenomen koji nastaje u društvenom vakuumu, te je neophodno kritički ga promišljati u okviru neoliberalnog patrijarhalnog konteksta u kome živimo, uvažavajući ženska ljudska prava da slobodno, van bilo kakve prinude, pa i ekonomske, odlučuju o svojim telima.
Najava legalizacije surogat materinstva izazvala je brojne reakcije – s jedne strane, opšte oduševljenje onih koji na drugi način ne mogu da imaju biološko potomstvo, a s druge, nezadovoljstvo feministkinja koje upozororavaju da je ova forma asistirane reprodukcije eksploatacija ženskih tela i trgovina decom. Surogat materinstvo nije fenomen koji nastaje u društvenom vakuumu, te je neophodno kritički ga promišljati u okviru neoliberalnog patrijarhalnog konteksta u kome živimo, uvažavajući ženska ljudska prava da slobodno, van bilo kakve prinude, pa i ekonomske, odlučuju o svojim telima.
