Prikazujući najučestalije nedostatke i povrede prava u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, prava na rad i prava na adekvatno stanovanje, izveštaj Inicijative A 11 istovremeno nastoji da ukaže na to kako bi se uočeni nedostaci mogli otkloniti i kako se usklađivanjem sa međunarodnim standardima ljudskih prava možemo približiti društvu u kome bi građani koji iznova bivaju ostavljeni na marginama, diskriminisani i isključeni, najzad imali jednak pristup socijalnim pravima.
Ulaganje u produbljivanje siromaštva
lzveštaj pokazuje da su značajna sredstva uložena u projekte i sisteme koji produbljuju siromaštvo i nejednakost, umesto da ih ublažavaju.
Primera radi, u sistem Socijalna karta, koji je ubrzao ukidanje i ograničavanje socijalnih davanja desetinama hiljada građana, u periodu od 2022. do avgusta 2024. godine uloženo je vise od 656 miliona dinara.
U informacioni sistem SOZIS, koji je, prema mišljenju pojedinih socijalnih radnika, dodatno otežao njihov ionako složen posao, uloženo je 800 miliona dinara. Slično, i sporni sistem Zdravitas, koštao je poreske obveznike 43 miliona dinara.
S druge strane, nominalni iznos novčane socijalne pomoći povećan je za četiri evra u odnosu na oktobar 2023. godine, piše u izveštaju.
„Ova simbolična povećanja socijalnih davanja, koja ni izbliza ne prate rast troškova života, jasno oslikavaju duboku nesrazmeru između podrške koju socijalno ugroženi pojedinci mogu da očekuju i sredstva koja su im zaista neophodna za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba“, navodi se u izveštaju.
Algoritmi brži od posledica
„Posebno zabrinjava i to sto se projekti poput Zdravitasa i Socijalne karte često koriste za ‘eksperimentisanje’ na ranjivim grupama i za uvođenje algoritamskih sistema, digitalizacije i invazivnih tehnologija bez jasnih mehanizama zaštite podataka, privatnosti i prava korisnika i bez snažnih mera podesnih da preduprede potencijalne pristrasnosti i diskriminaciju“, navode iz Inicijative A 11.
Kako se u izveštaju navodi, do kraja 2024. godine, broj lica koja su izgubila status korisnika sistema socijalne zaštite dostigao je skoro 60.000 – a da to nije praćeno odgovarajućim smanjenjem stope siromaštva.
„I dok se, na jednoj strani, algoritamski sistemi i digitalizacija u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite uvode brže nego sto je moguće ispitati posledice tih sistema na ranjive grupe i uspostaviti mere zaštite, na drugoj strani, odavno prevaziđena zakonska rešenja otežavaju ostvarivanje prava, kao što je to slučaj sa pravom na štrajk“, ističe se u izveštaju.
Uz sve navedeno, u Srbiji je u prethodnom periodu dodatno produbljena stambena nejednakost, a podaci pokazuju da je u velikim urbanim centrima sve teže rešiti stambeno pitanje. Dok javno i pristupačno stanovanje praktično ne postoji (osim za neke kategorije građana, kao što su, primera radi, pripadnici vojske i policije), najugroženiji i ovde ostaju na marginama, bez ikakve mogućnosti pristupa dostojanstvenom stanovanju.
Celokupan izveštaj možete pronaći na sajtu Inicijative A 11.
A.G.A.
