Prema svedočenju jedne Palestinke za Rojters, Izraelske odbrambene snage (IDF) su na njeno, ali i na iznenađenje mnogih drugih, dopustili ljudima da se približe ka kamionu sa hranom. U tom trenutku, kada su se svi okupili, izraelski tenkovi su otvorili vatru, ubivši najmanje 59 ljudi u događaju koji se dogodio juče u Kan Junisu, izbegličkom kampu u Pojasu Gaze. U ponedeljak, prema pisanju Al Džazire, broj poginulih iznosio je najmanje 300, a povređenih barem 2000, u gotovo identičnoj akciji IDF-a.
Palestinci širom Pojasa Gaze se sada već suočavaju sa ozbiljnom nestašicom hrane, delom zato što pomoć koja se šalje nije dovoljna, delom zato što IDF ne dopušta humanitarnoj pomoći da prođe uspostavljene kordone.
„To je ono što zaista nedostaje – velike organizacije koje bi trebalo da isporučuju 500 do 600 kamiona na dan. Umesto toga, govorimo o 500 do 600 kutija koje se dnevno dele pojedincima“, istakao je početkom juna portparol Unicefa u Gazi, Džejms Elder.
Elder je takođe kritikovao Humanitarnu fondaciju za Gazu (GHF), ocenjujući da ta grupa, koju podržavaju Sjedinjene Američke Države i Izrael, predstavlja „privid pružanja pomoći“. Ujedinjene nacije ne priznaju GHF, te smatraju da njihove isporuke nisu adekvatne, odnosno da krše pravila humanitarne nepristrasnosti. Izrael, s druge strane, tvrdi da je ta organizacija jedino rešenje, a sve kako bi se sprečilo da borci Hamasa preusmeravaju pomoć, što Hamas poriče.
Izrael je, pak, za mnogo sopstvenih postupaka tvrdio kako su neophodni otkako je počeo rat u Gazi, a i mnogo pre. Od toga da je neophodno ubijati civile kako bi se uklonili ključni ljudi u Hamasu, do toga da je napad na Iran preventiva. Deluje, barem s ove tačke, koja broji preko skoro 55.000 ubijenih civila, sistemsko raseljavanje i izgladnjivanje, da je jedino što je Tel Avivu, ili pak Benjaminu Netanjahuu i njegovoj desničarskoj vladi, neophodno je – rat. Neki bi, već sada, rekli i genocid.
M.B.
