Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A 11 objavila je godišnji Izveštaj o ekonomskim i socijalnim pravima u Srbiji u 2024. godini pod nazivom „Sistem protiv siromašnih” u kom se, kako smo ranije pisali, osvrće na ključne prepreke koje građanima onemogućavaju pristup socijalnim pravima i dostojanstven život.
Kako ste mogli da čitate, izveštaj za 2024. godinu pokazuje da su značajna sredstva uložena u projekte i sisteme koji produbljuju siromaštvo i nejednakost, umesto da ih ublažavaju. Sa Milijanom Trifković iz Incijative A 11 smo razgovaramo o odnosu vlasti i institucija prema socijalnim i ekonomskim pravima građanki i građana Srbije, kao i trendovima koji se mogu u uočiti analizom izveštaja iz prethodnih godina.
„Poređenjem izveštaja Inicijative A 11 o stanju socijalnih prava za 2023. i 2024. godinu stičemo još sumorniju sliku o stanju socijalnih prava. U 2023. godini je, ipak, bilo izvesnih pozitivnih i ohrabrujućih pomaka“, za Mašinu navodi Trifković.
Na širem planu, kako naša sagovornica ističe, važan korak u 2023. godini predstavljalo je usvajanje Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
„Stoga bi se moglo reći da je 2023. godina ulivala nadu da smo korak bliže ka izmenjenoj percepciji i efikasnijoj zaštiti ekonomskih i socijalnih prava. Ako, pak, pogledamo situaciju u 2024. godini, vidimo da se tendencija pogoršanja u oblasti socijalnih prava nastavila“, smatra Trifković.
Retki pozitivni pomaci u 2024.
Iako u 2024. godini gotovo da nije bilo nikakvog pozitivnog pomaka, Trifković ističe da su sa zapanjujućim zakašnjenjem u aprilu 2024. godine ukinute pandemijske mere za prijem u Prihvatilište za odrasla i stara lica u Beogradu.
Osim toga, prvi put posle nekoliko godina dijalog Socioekonomskog saveta okončan je dogovorom oko visine minimalne zarade za 2025. godinu, ali nažalost, bez promene načina obračuna zarade.
„Jedna od pozitivnih novina u ranijem periodu, 2023. godine, bila je izmena podzakonskih akata koja je imala za cilj da pojasni i osigura da prihodi od sezonskih poslova ne vode ka ukidanju socijalnih davanja. Međutim, i u 2024. nastavljeno je nezakonito uračunavanje prihoda od sezonskih poslova u prihode koji su relevantni za ostvarivanje NSP, što potom dovodi do neopravdanog ukidanja ili umanjenja socijalne pomoći. To pokazuje da se i retke pozitivne promene propisa do kojih je došlo u prethodnom periodu, i dalje ne primenjuju u praksi“, za Mašinu navodi Trifković.
Novčana socijalna pomoć veća za manje od pet evra
„U odnosu na oktobar 2023. godine, nominalni iznos novčane socijalne pomoći uvećan je za manje od pet evra, što ni blizu ne može da prati rast cena i troškova života“, ističe Trifković i dodaje da nasuprot iznosu socijalnih davanja, mnogo brže raste iznos fiktivne propuštene zarade, koju centri za socijalni rad proizvoljno pripisuju radno sposobnim korisnicima, i tako im dodatno umanjuju ili ukidaju novčanu socijalnu pomoć.
„Praksa proizvoljnog uračunavanja propuštene zarade dodatno je pogoršana u 2024. godini, i postala je gotovo nepremostiva prepreka u ostvarivanju prava na novčanu socijalnu pomoć radno sposobnih pojedinaca, tako da je to još jedan segment u kome je došlo do pogoršanja u odnosu na prethodni period“, naglašava sagovornica Mašine.
Milioni za sisteme koji produbljuju nejednakosti
Prema rečima naše sagovornce, nemali iznosi se ulažu u sisteme koji produbljuju postojeće nejednakosti i siromaštvo, umesto da ih ublažavaju.
Tako, na primer, u sistem Socijalna karta, o kom ste ranije mogli da čitate na Mašini, koji je ubrzao ukidanje i ograničavanje socijalnih davanja desetinama hiljada građana, od 2022. godine do avgusta 2024. godine (kada je Državna revizorska insituticija objavila svoj izveštaj o ovom sistemu), uloženo je više od 656 miliona dinara.
U sistem sistem za automatizaciju instrumenata socijalne zaštite (SOZIS), za koje pojedini socijalni radnici kažu da im je dodatno otežao posao, od uvođenja 2022. godine do avgusta 2024. godine uloženo je 800 miliona dinara.
U sporni sistem Zdravitas uloženo je oko 35 miliona dinara.
Prema njenim rečima, ovi nemali iznosi koji su uloženi u Socijalnu kartu i SOZIS, sugerišu da ekonomski izazovi nisu ključni razlog za nagomilane probleme u oblasti socijalne zaštite, nego da zapravo nema volje da se oni rešavaju.
„Ako pogledamo i ulaganja i zakonska rešenja u oblasti socijalne zaštite, vidimo da se mnogo više truda i sredstava ulaže u to da se što više korisnika isključi iz sistema socijalne zaštite, nego da se obezbedi da od socijalne zaštite može da se preživi i da svako kome je socijalna pomoć neophodna može da dođe do nje bez neprihvatljivih i neopravdanih prepreka“, smatra Trifković.
Kako sagovornica Mašine ističe, slično kao u slučaju sistema Socijalna karta, i resursi koji se ulažu u oblast stanovanja ne usmeravaju se na rešavanje nagomilanih stambenih problema najugroženijih i onih koji ne mogu sami da reše stambeno pitanje na tržištu.
Zabrinjavajuće tendencije
„Opisani način na koji se koriste javni resursi, jasno pokazuje kakav je odnos vlasti i institucija prema socijalnim pravima i u kom smeru se kreću socijalna prava građana Srbije i odnos vlasti i institucija prema njima – ka što većem isključivanju i ka produbljivanju postojećih nejednakosti. Tako, sistem Socijalna karta, koji je slep na stvarne prilike socijalno ugroženih građana, isključio je i iz sistema socijalne zaštite gotovo 60.000 ljudi, od marta 2022. godine do 2025. godine. Toliko dugo traje i ignorisanje ovog masovnog kršenja socijalnih prava najugroženijih građana od strane Ustavnog suda Srbije, koji se duže od tri godine ne oglašava povodom podnete inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti“, navodi Trifković.
Kako Trifković ističe, tendenciozno izbegavanje Ustavnog suda da odlučuje o socijalnim pravima je još jedan pokazatelj odnosa institucija prema socijalnim pravima.
„Upravo ovakav odnos domaćih institucija prema socijalnim pravima ukazuje na važnost međunarodnog mehanizma zaštite koji smo dobili krajem 2023. godine – ratifikacijom Opcionog protokola – i to ne samo kako bi se na međunarodnom planu tražilo otklanjanje povreda u pojedinačnim slučajevima kršenja socijalnih prava, nego kako bi se transformisao odnos domaćih institucija prema (sve dalekosežnijim) kršenjima socijalnih prava“, zaključuje naša sagovornica.
A.G.A.
