Bure baruta, tako se, kolokvijalno rečeno, često naziva Bliski istok. Naposletku, radi se o delu sveta u kome koegzistiraju različite kulture i religije. Ipak, trenutna situacija, u kojoj Izrael kao regionalna sila nastoji da zauzme primat, šalje itekako lošu sliku – što o samom subjektu, preostalim čionicima u tom regionu, ali i celokupnom svetu. Jer, nisu problem ambicije Tel Aviva, već način na koji ih sprovodi, od genocida u Gazi do napada na Iran. I nisu problem činioci, već njihovo nečinjenje da bilo šta od toga spreči. A jedan od njih, onaj najveći, itekako i potpomaže.
O situaciji sa napadom na Iran, genocidom u Gazi kao i ulozi Sjedinjenih Američkih Država, Mašina je razgovarala sa Mirkom Dautovićem, spoljnopolitičkim analitičarom i stručnjakom za međunarodne odnose.
Osetilo se u vazduhu: Napad na Iran
Pregovori oko iranskog nuklearnog programa uzimali su zamajac – pitanje oko kojeg je Izrael često navodio da postoji razlog za brigu, što za njih, što za celokupni Bliski istok. Ipak, tik pred šestu rundu, u petak su lansirane rakete ka Teheranu. Odgovor je usledio, Tel Aviv je pogođen, te je samim tim i poništen mit o nedodirljivosti. Ipak, polako se završava prva nedelja od početka sukoba, te niko od svetskih aktera, barem na površini, ne mari.
Dautović, upitan o tome šta je prethodilo samom napadu, podseća da je ovog vikenda trebala da se održi šesta runda pregovora u Maskatu, te da je sam Netanjahu čak najavio svadbu svog mlađeg sina u ponedeljak. Ipak, kako kaže, osećalo se da Izrael želi da udari.
„Ali je ipak generalno mišljenje bilo da ih Amerika zauzdava, dokle god ima šanse da se postigne mir diplomatijom, odnosno da Iran, naposletku, ukine svoj nuklearni program. I upravo zbog toga mislim da je Iran spustio gard. Dakle, imali smo čitav niz događaja koje su služile tome da se Iran obmane i to uspešno. Videli smo u petak da je eliminisano mnogo ljudi iz iranskog državnog vrha, ali i njihovi vodeći nuklearni naučnici”, smatra Dautović. Kako dodaje, Netanjahu u suštini želi ovaj rat već 30 godina.
„U tom periodu, on je konstantno upozoravao kako Iran samo što nije nabavio nuklearno oružje, i da, ukoliko se to dogodi, predstoji napad Irana na Izrael, te je potrebno preventivno reagovati. Pazite, teško je odrediti sada da li su oni išli ka nuklearnom oružju. Svakako da su skladištili količine uranijum koje nemaju drugu svrhu nego vojnu, ali to i dalje ne znači da vi idete ka nukularnoj bombi, i uvek možete tvrditi da je vaš program mirnodopske prirode. U suštini, oni nisu prekršili nikakav zakon. Možda jesu prekršili neke odredbe, ali kada se to poredi sa Izraelom, koji ima oko dvesta nuklearnih bojevih glava, što je svojevrsna javna tajna, vidi se da su i oni u izuzetno sivoj zoni. Naposletku, zvanični Tel Aviv nikad nije dopustio Agenciji za atomsku energiju da izvrši bilo kakvu inspekciju u njihovim nuklearnim postrojenjima”, rekao je Dautović.
On, s tim u vezi, ističe i svojevrsno licemerje od strane Izraela, ali takođe ukazuje da, ukoliko posmatrate svet kroz prizmu realpolitike, odnosno da su države predatori jedna drugoj, razvijanje nuklearnog naoružanja je nužnost.
„Ako želite da ne budete napadnuti, vi morate zapravo da imate nuklearno oružje. Imate primer nekoliko država koje su krenule putem nuklearnog oružanja, a to su Libija, Južnoafrička Republika, Irak, Pakistan, Indija i Severna Koreja. Zemlje koje su rešile da idu do kraja, ma šta bilo, su danas bezbedne spolja, poput Severne Koreje, Pakistana i Indije. Zemlje koje su odlučile da rasformiraju svoj nuklearni program, odnosno Gadafijeva Libija i Irak Sadama Huseina, su doživele invaziju i rat. Pa čak i Ukrajina, koja je imala sovjetski arsenal na njenoj teritoriji, ali je, kolokvijalno rečeno, daljinski bio u Moskvi”, ocenjuje Dautović.
Ipak, on napominje da Iran jeste jedna forma ideološke pretnje, pre svega za dobar deo Bliskog istoka, ali ne i vojne. Podseća da su u jednom trenutku oni kontrolisali Siriju, Irak, Liban, Hute i istočni deo Saudijske Arabije u kojem žive Šiiti. Kako kaže, svi su se plašili da bi Iran mogao postati taj hegemon na Bliskom istoku.
„Međutim, ta iranska ambicija je odavno splasla”.
Gledajući na trenutnu situaciju, Dautović objašnjava da je šestodnevni sukob između Irana i Izraela rat projektilima. Izrael, koliko mu se čini, je uspeo da ostvari dominaciju.
„S druge strane, Iran zapravo nema mnogo načina da odgovori. Oni se prvenstveno oslanjaju na dronove, ali je to itekako neefikasno. Jedino što imaju su balističke rakete, koje uopšte nije lako zaustaviti, naposletku videli smo da je dobar broj istih probio izraelske odbrambene sisteme. Ali, Izrael je onda krenuo da bombarduje silose tih balističkih projektila, kao i lansirne rampe. Treba napomenuti i da Teheran ne raspolaže velikim brojem tih raketa, negde između 2.000 i 3.000, od kojih nisu svi operativni. Ali, prema pisanju medija i Izraelu ponestaje raketa za njihove sisteme odbrane, a koje SAD ne može da nadomesti. Što znači da zapravo ulazimo u trku ko će pre da iscrpi svoju rezervu. Treba uzeti i u obzir da je Hezbolah, koji bi sigurno igrao ulogu, takođe nedavnim dešavanjima ugnjetan od strane Tel Aviva”, dodaje Dautović.
Izrael: Podeljeno društvo koje klizi ka fanatizmu
Postavlja se pitanje kako je društvo koje ima dugu istoriju pogroma, koje je naposletku i preživelo Holokaust, stiglo do ovog momenta. Treba, pak, napomenuti da se u Izraelu na dnevno nivou, mimo svih događanja spolja, odvijaju protesti – što povodom Netanjahuove vladavine, što povodom toga da, prema mnogima, zemlja sve više i više putuje ka desnom spektru.
Dautović u tom smislu napominje da od 70-ih godina pa nadalje, izraelske vlade klize ka desno, a pogotovo u prethodnih 20 godina.
„I tu sad dolazimo do te unutrašnje podele Izraela, odnosno do uticaja religije na politiku. Ogroman je porast fundamentalističkih partija, to su ekstremno verski Jevreji, a i oni sami sebe dele na ekstremno konzervativne i na one koji su kombinovali mesijanistički cionizam i religiju judeizma, odnosno spoj ekstremnog nacionalizma i ekstremne religije. Izrael je otišao u taj ekstrem gde na fundamentalistički način tumače Stari zavet, a to više nije judeizam, odnosno humanistička percepcija, percepcija pomirenja, već religija potlačenih. I na taj način oni pravdaju sve što se dogodilo nakon 7. oktobra u Gazi, jer ne mogu da pobegnu iz tog mentaliteta žrtve”, rekao je sagovornik Mašine.
Uticaj Amerike: Spoj kapitalizma i religije
Oči su, kako to obično biva kada su ovakvi sukobi u pitanju, uprete u SAD. Iako je na površini delovalo da oni drže Tel Aviv pod kontrolom, ispostavilo se, barem po nedavnim izjavama američkog predsednika Donalda Trampa, da su možda čak i spremni da se priključe ratu. Na strani, naravno, Izraela, koji već decenijama uživa u njihovoj podršci.
Dautović je takvu podršku okarakterisao kao bezrezervnu. Kako kaže, u SAD postoji zapravo mnoštvo struja koje podržavaju Izrael, s tim da bi on istakao tri glavna razloga: dva racionalna i jedan verski.
„Prvi, kapitalistički, je taj da Izrael i Amerika sarađuju oko proizvodnje oružja. Izrael, zahvaljujući pet miliona Palestinaca koje može da koristi kao zamorčiće, može da eksperimentiše sa novim vrstama oružja nad njima. Napomenuću, na sajmovima oružanja Izrael je jedna od retkih zemalja koja za sve svoje novo oružje može da stavi etiketu oprobano u borbi. Dakle, imate mnoštvo američkih korporacija koje imaju vrlo tesnu saradnju sa izraelskom vojnom industrijom. Drugi racionalni razlog, koji je inače vrlo sebičan, se oslanja na američki izborni sistem. Izrael ima ogromne lobističke organizacije kojima niko ne može da parira. Dakle, to je ogromna količina novca koji oni mogu da daju kandidatima, i to ne samo predsedničkim, a jedino što je potrebno je da neko kaže da će biti veran Izraelu. I oni finansiraju i demokrate i republikance, naposletku i sam Tramp je tokom svojih kampanja primao pozamašne donacije od strane Jevreja”, izjavio je Dautović, te rekao da ta dva razloga, ma koliko sumorno zvučala, opet imaju neku svoju logiku, koja je, razume se, kapitalistička.
„I to su vam čari postmoderne, odnosno užasi. Treći predstavljaju religijski fanatici, odnosno ljudi koji veruju u biblijska proročanstva, i oni nisu racionalni, štaviše nemaju dodirnih tačaka sa realnošću, ali čine pozamašan broj biračkog tela u Americi. Na kraju dana, sva su potpuno validni u politici. Ipak, smatram da trenutno, barem među Trampovim MAGA pokretom, postoji mnogo ljudi kojima se ne sviđa ideja da SAD ratuje za Izrael. Naposletku, Bliski istok više nije strateški bitan region kao što je nekada bio zbog nafte, barem za Ameriku”, dodao je sagovornik Mašine.
Zaboravljeni ljudi: Genocid u Gazi
Gaza je, u bukvalnom smislu, razorena. Ljudi su raseljeni, ali i sistemski izgladnjivani. Broj mrtvih, koji se koristi u medijima, je skoro 55.000. Ukratko, svima polako postaje jasno da se radi o genocidu. Ipak, i pored svega toga, deluje da oči javnosti sve više i više skreću ka drugim dešavanjima.
Dautović smatra da ta brojka od skoro 55.000 apsolutnu ne predstavlja pravo stanje. To je, podseća, broj Ministarstva zdravlja u Gazi, koje zapravo ima vrlo temeljnu metodologiju brojanja leševa.
„Ali, imate na stotine hiljada ljudi koji nikada nisu izvađeni iz ruševina. Isto tako to ministarstvo nema više domet, ono više ne može da pobroji žrtve u centru i na severu Gaze, oni više nemaju tamo uvid. Drugo, oni broje samo žrtve koje su ubijene. Kako vi da merite smrt deteta koje je umrlo gladi ili bolesti, odnosno da li će te njega zavesti ili ne? Ja mislim da ta brojka ide i do milion, ali i to je nagađanje, odnosno lična procena. Istinitu brojku ćemo dobiti tek kada budemo mogli da prebrojimo preživele, odnosno koliko je ostalo od dva miliona Palestinaca. I da se razumemo, nemam sumnje da će i tada Izrael to da spori. I to je, bez sumnje, genocid. Vi imate slike gde se koristi humanitarna pomoć kao mamac, odnosno da na jednu gomilu skupi te izgladnele ljude. To je dehumanizacija, i to mnogo podseća na ono što su nacisti radili u Varšavskom getu. I kada pogledate te Izraelce, oni se vesele tim snimcima i slikama, vesele se na smrti Palestinaca. To je, za mene, ravno nacizmu”, smatra Dautović.
Za kraj, upitan za procenu o nekoj bliskoj budućnosti, on veruje da će Bliski istok samo nastaviti da bude poligon za kontrolu regionalnih i svetskih sila.
„S druge strane, u Gazi će se istrebljenje nastaviti, jer ja ne vidim da iko želi ili može da spreči Izrael. A onda sledi Zapadna obala, gde će opet biti proterivanja ili genocida”, zaključuje Dautović.
